Dobro razmislite nakon što pročitate ovu priču! Neke pouke iz nje mogu da vam promene život!
Bila jednom jedna vrana. Živela je u šumi, ali je letela gdegod bi poželela, imala mnogo prijatelja među životinjama i, sve u svemu, živela jedan lep i ispunjen život.
Međutim, jednog dana je videla labuda. Njegova belina i gracioznost su je oduševile i ona, koja je do tada mislila da je lepa i srećna, pomisli kako je eto, ipak, labud mnogo lepši i srećniji od nje.
– Grešiš! I ja sam mislio da sam najsrećnija ptica dok nisam bideo papagaja.
On je prelep, a ne ja. Mora da je on najsrećnija ptica na svetu – reče labud vrani kada mu je ona izrazila svoje divljenje.
Posle nekog vremena, na jednom od svojih putovanja vrana je naletela na papagaja.
Sedeo je u kavezu okačenom na terasi nekog stana i cvrkutao pred ogledalom. Bio je šaren, a perje mu se presijavalo na sunci. Vrana pomisli: „Evo zaista najsrećnije i najlepše ptice na svetu“
– Ti si predivan! Mora da si najsrećnija ptica na svetu – reče vrana papagaju kada je sletela pored njegovog kaveza.
– Ja sam uvek mislio da sam najlepša i najsrećnija ptica na svetu. Ali vidi – zbog moje lepote, uvek sam u ovom kavezu.
Već dugo vremena posmatram vrane koje lete pored mog zlatnog zatvora. One lete gdegod požele, obilaze šume i polja i nikome ne odgovaraju. Jamislim da su vrane najsrećnije ptice na svetu – odgovori papagaj.
(Agencije)