PROVERITE DA LI IMATE OZBILJAN PROBLEM: Ako na ovih 6 pitanja odgovorite sa DA, odmah idite kod lekara!

U Srbiji je oko 4.500 osoba na dijalizi, koliko ujedno i čeka na transplantaciju bubrega.

U Srbiji i više od 100 zemalja danas se pod sloganom “Bubrezi i gojaznost” obeležava Svetski dan bubrega. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84 odsto smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.

Ovaj dan se od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega “Bubrezi i gojaznost – zdravi stilovi života za zdrave bubrege” ima za cilj da istakne činjenicu da povećanja znanja i svesnosti o faktorima rizika za nastanak bolesti bubrega kao i promocija zdravih stilova života koja uključuje pre svega pravilnu ishranu i fizičku aktivnost, mogu u značajnoj meri da pomognu u sprečavanju nastanka ovih bolesti.

Procenjuje se da će do 2025. godine 18 odsto muškaraca i preko 21 odsto žena širom sveta biti gojazni, a 6 odsto svih muškaraca i 9 odsto svih žena širom ekstremno gojazni.

Gojaznost je potencijalni faktor rizika za razvoj bolesti bubrega. Ona povećava rizik za razvoj glavnih faktora rizika hronične bubrežne insuficijencije, kao što su šećerna bolest tipa 2 i povišen krvni pritisak. Smanjenje telesne mase može u značajnoj meri usporiti progresiju hronične bubrežne insuficijencije.

Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti i prerane smrti.

Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem.

U proseku oko 1 od 10 osoba ima neki stepen hronične bubrežne insuficijencije. Ova bolest se može razviti u bilo kom uzrastu, ali je rizik veći sa povećanjem godina starosti.

Inače, u Srbiji je oko 4.500 osoba na dijalizi, koliko ujedno i čeka na transplantaciju bubrega.

Ono što je važno jeste da se bolesti bubrega mogu na vreme dijagnostikovati. Pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.

Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:

1. Budite fizički aktivni!
2. Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!

3. Kontrolišite krvni pritisak!
4. Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu!

5. Uzimajte dovoljne količine tečnosti!
6. Prestanite da pušite!

7. Ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima!
8. Redovno kontrolišite bubrege ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!

Proverite svoj rizik za bolesti bubrega:

– Imate li povišeni krvni pritisak?
– Imate li šećernu bolest?

– Imate li prekomernu telesnu težinu?
– Imate li više od 65 godina?

– Da li je bilo bolesti bubrega u vašoj porodici?
– Da li ste malokrvni?

Ako imate jedan ili više potvrdnih odgovora, javite se izabranom lekaru.

(Telegraf.rs)