RAK GRLIĆA MATERICE drugi po smrtnosti, lako se može sprečiti, a ovo su RIZIČNE GRUPE

Broj novootkrivenih slučajeva karcinoma grlića materice u Republici Srpskoj konstantno je u porastu, a sa ovom zloćudnom bolešću najčešće se suočavaju žene u šestoj deceniji života.

Prema podacima Instituta za javno zdravstvo (IJZ) RS, u Srpskoj su tokom 2014. registrovana 182, a pretprošle godine 226 novih slučajeva raka grlića materice. Reč je o povećanju broja obolelih za čak 24 odsto, dok je u 2015. bitku sa ovom bolešću izgubilo 46 žena.

Lane je od ovog malignoma bolnički lečeno 518 žena, a najveći broj njih bilo je životne dobi iznad 55 godina.

Međutim, sa ovom bolešću se suočavaju i daleko mlađe pacijentkinje, u, na primer, trećoj deceniji života, kao i one koje imaju više od 90 godina.

Rizične grupe

U IZJ ističu da su značajni faktori rizika za nastanak raka grlića materice, između ostalog, seksualne navike, odnosno rano stupanje u seksualne odnose, te veliki broj seksualnih partnera.

– Slede genitalne infekcije humanim papiloma virusima (HPV), pušenje, oslabljen imunitet, loši socioekonomski uslovi, nasledni faktor, neredovni ginekološki pregledi. Danas se smatra da je najvažniji faktor rizika za nastanak raka grlića materice infekcija HPV, koji se uglavnom prenosi seksualnim kontaktom – objašnjava epidemiolog u IJZ Janja Bojanić.

Sprečavanje

Prema njenim rečima, važno je da žene znaju da je rak grlića materice maligna bolest koja se može sprečiti.

– Reč je o najpreventabilnijoj vrsti raka zbog poznatog uzročnika, relativno dugog perioda između infekcije i nastanka raka, te zbog postojanja ranog otkrivanja bolesti pomoću skrining testa.

Dobro organizovani skrining programi mogu da spreče i do 80 odsto slučajeva raka grlića materice, otkrivajući premaligne promene. Upravo je zato važno podići svest žena o važnosti odlaska na redovne ginekološke preglede – poručuje Bojanićeva.

Vodeći problem u RS

U RS su maligni tumori jedan od vodećih javnozdravstvenih problema i nalaze se, iza bolesti srca i krvnih sudova, kao drugi vodeći uzrok smrtnosti.

– Prevencija predstavlja najefikasniji pristup njihovoj kontroli. Sprečavanjem izloženosti faktorima rizika, moguće je sprečiti nastanak značajnog broja malignih neoplazmi. Najefikasnija mera primarne prevencije je imunizacija protiv humanog papiloma virusa. Takođe, ako do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem – objašnjavaju u IJZ.