RAK VREBA IZ TANJIRA: Evo zašto je Srbija na samom vrhu po obolelim od KANCERA i kako to sprečiti!

Najtežu bolest izaziva i nepravilna ishrana, kao i nekontrolisan uvoz hrane. U Srbiji se, u proseku, karcinom svakog dana dijagnostikuje kod čak 98 ljudi

Samo u prvih 25 dana ove godine od karcinoma je u Hrvatskoj, kako je objavila Hrvatska liga protiv raka, umrlo 1.200 ljudih. Svakog dana, u proseku – 48 ljudi!

Među stručnjacima, ali i u javnosti, raspravlja se šta je mogući uzrok evidentnog porasta obolevanja od raka u toj zemlji, koja je po ovom parametru na drugom mestu među zemljama Evropske unije: loša dijagnostika i evidencija obolelih, čime lekari, bar delimično, objašnjavaju poražavajuću statistiku, ili „nezdrava, toksična i nedovoljno kontrolisana hrana“ koja u Hrvatsku stiže iz EU?

Nova teza – da teška bolest, zapravo, stiže iz tanjira, u zemlji koja je, bar u svom primorskom delu, poznata po zdravoj, mediteranskoj ishrani, ne odbacije se ni na najvišem, državnom nivou.

I tamošnji ministar zdravlja Milan Kujundžić nedavno je, na zajedničkom odboru za poljoprivredu i zdravstvo, rekao da ne želi da izaziva paniku i prejudicira stvari, ali da hranu svakako treba uzeti kao ozbiljan razlog koji je, možda, doprineo tako velikoj učestalosti oboljevanja od raka u Hrvatskoj.

U Srbiji se hrana iz uvoza, da li zbog bolje kontrole, ili manjeg ulaska, još ne pominje kao mogući uzrok obolevanja od raka, bar ne zvanično. A, naša statistika je više poražavajuća nego hrvatska.

Kod nas se, u proseku, karcinom svakog dana dijagnostikuje kod 98,6 ljudi, a 54,7 obolelih umre! Po smrtnosti od karcinoma Srbija je među 50 evropskih zemalja na drugom mestu, a Hrvatska je po istom kriterijumu, takođe, druga, ali na listi 28 zemalja EU.

Ako je hrana jedan od faktora koji utiču na pojavu raka, a nauka je potvrdila da jeste, samo što nije precizno izračunala u kojoj meri, stanovnici Srbije za masovno obolevanje od najtežih bolesti mogu, sa razlogom, da krive svoje loše navike u ishrani. Jer, generalno, jedemo malo onoga što je najzdravije: povrća, voća, ribe, proizvoda od celih zrna žitarica, a previše belog brašna, šećera, proizvoda sa lošim, zasićenim masnim kiselinama, brze hrane…

Za vezu ishrane i pojave karcinoma odavno se zna, ali se sa promenom načina života i procesa proizvodnje hrane ona sve više ispituje.- Mnoge epidemiološke studije su još osamdesetih godina prošlog veka dokazale povezanost hrane i obolevanja od karcinoma – kaže profesor Vladimir Kovčin, onkolog.

– Ishrana sama za sebe, međutim, nije uzrok nastanka karcinoma, ali značajno utiče na povećanje ili smanjenje rizika od obolevanja.

Ishrana se, kaže profesor Kovčin, najčešće povezuje sa karcinomima digestivnog trakta. Epidemiološki podaci pokazuju da je karcinom debelog creva u porastu u bogatim i razvijenim zemljama.

– Digestivni trakt je direktno tokom procesa varenja i apsorpcije hrane u kontaktu sa toksinima i metabolitima iz hrane – objašnjava profesor Kovčin. – To je jedno od objašnjenja za povećanje rizika. Međutim, gojaznost koja je povezana sa ishranom, takođe nosi rizik i za nastanak drugih karcinoma, recimo, karcinoma dojke.

Iako se karcinom pominje i u najstarijim medicinskim zapisima iz Kine i Mesopotamije, epidemiološki gledano, karcinomi su bili relativno retko oboljenje krajem 19. i početkom 20. veka. Objašnjenje da je u to vreme životni vek ljudi bio kraći, a da je karcinom bolest starije dobi, profesor Kovčin smatra samo delimino tačnim:

– U to vreme nije bilo toliko industrijskog i drugog zagađenja. Nije bilo konzervirane hrane, veštačkih đubriva, aditiva, nuklearnog otpada. Živelo se značajno mirnije i bez stresa. Sad sve češće imamo pacijente. To je posebno zabrinjavajuće jer ne znamo pravi uzrok bolesti da bismo mogli da delujemo preventivno.

Posle kojeg vremena zbog loše, nezdrave hrane, mogu da se kao posledica toga pojave različite bolesti, pa i maligne, ni naučnicima nije poznato, ali se teza da je do porasta broja karcinoma u Hrvatskoj došlo samo posle tri i po godine otvaranja tržišta za masovan uvoz hrane, onkolozima čini preuranjenom.

Obično se kaže da smo mi ono što jedemo, ali profesor Miodrag Dimitrijević sa Katedre za genetiku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, smatra da nas ta izreka možda ne definiše u potpunosti, jer smo mi otisak roditelja i svih naših predaka, pre svega. Ipak, ono što jedemo u velikoj meri utiče ne samo na naš izgled, već i na naš nasledni osnov.

Pre 100 godina hrana se spremala svakog dana od svežih namirnica koje su gajene bez pesticida, hormona, herbicida i konzervansa – kaže profesor Kovčin. – Danas je to gotovo nemoguće. Najveća količna hrane je konzervirana, a i pitanje je na kakvoj zemlji je uzgajana. Proces obrade hrane takođe može da nosi rizik. Roštilj na uglju i drvima i dimljenje mesa povećava koncentraciju organskih jedinjenja – cikličnih ugljovodonika, za koje postoji dokaz da su kancerogena.

Sve do šezdesetih godina prošlog veka uticaj ishrane na čoveka je bio nepoznanica. Od tada se, primećuje profesor Dimitrijević, toliko izmenio da se razvila prava ideologija nutricionizma, koja prati kvalitativni i kvantitativni uticaj sastojaka hrane: masti, ugljenih hidrata, proteina, vitamina na ljudsko zdravlje i stanje organizma.

Otkrića vezana za sastav, funkciju i otpornost nukleinskih kiselina, koje čine osnov procesa nasleđivanja, u poslednjih tridesetak godina ukazuju da delovi ovih kiselina iz hrane koju usvajamo, mogu da se nađu, opstanu i utiču na procese metabolizma u ljudskom organizmu.

Profesor Dimitrijević kaže da se u obzir, takođe, moraju uzeti i genske promene pod uticajem ishrane, uključujući i genetski modifikovanu (GM hranu), koje mogu da se pojave brže, ali i posle dužeg vremenskog perioda.

– Za mutaciju tolerancije na laktozu trebalo je nekoliko hiljada godina ishrane na bazi mleka, gde je čovek smanjivao nivo laktoze prerađivanjem svežeg mleka u sir, jogurt i kiselo mleko – kaže profesor Dimitrijević i ukazuje da treba da se ima u vidu da će, iako se u proizvodnji hrane još koristi GMO ranih generacija transgene tehnologija, vremenom metodi manipulacije naslednim materijalom da se menjaju.

Organska hrana

Danas se sve češće govori o organskoj hrani, koja bi trebalo da podrazumeva proizvodnju samo prirodnim putem bez ikakvih hemijskih i drugih dodataka. Profesor Kovčin, međutim, kaže da je pitanje da li uopšte imamo nezagađeno zemljište.

– Veštačka đubriva su se pojavila pre pola veka. Do tada je korišećno samo stajsko đubrivo koje je potpuno biorazgradivo. I najdublje oranje uspeva da prevrne zemlju samo oko metar dubine. Zamislite samo taj sloj zemlje koji je 50 godina mešan sa veštačkim hemijskim đubrivom, pesticidima, fungicidima, kiselim kišama – ukazuje prof. Kovčin. – Pitanje je koliko godina bi trebalo da se ta zemlja očisti od hemije.

(Novosti)