Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Većina vas je čula za ovu čudesnu ‘gljivu’, odnosno mikroorganizme koji se svakodnevno prebacuju iz jedne teglice u drugu, pri čemu se dodaje novo, odnosno procedi i popije staro kefirno mleko.
Za šta je sve dobro kefirna mleko? Naime, od novonastalog kefira možete imati višestruku korist, budući da ublažava upale, poboljšava varenje, jača imunitet, čisti organizam, te pomaže prilikom mršavljenja.
Želite li i vi raditi svoj napitak, svakako treba naći svoje prvo zrnce za uzgoj ove kulture. Tako sve započinje.
Kultura kefira u našim se krajevima često naziva i tibetanska gljiva ili kefirna gljiva, ali kefirna zrnca nisu gljive.
Kefirna zrnca, koja izgledom podsećaju na kuvanu cvetaču, po sastavu su mešavina belančevina, amino kiselina, lipida i rastvorljivih polisaharida te sadrže simbiozu između velikog broja dobrih, mlečno-kiselih bakterija, octenih bakterija i sojeva kvasaca.
Zrnca kefira hrane se i razmnožavaju u mleku i nemaju rok trajanja, mogu da žive večno. Brojni pokušaji mikrobiologa da kefirna zrnca proizvedu u laboratoriji uporno završavaju neuspehom. Pitanje otkud dolaze i kako su nastala ostaje bez naučnog odgovora. Količina oko pola velike kašike zrnaca dovoljna za 3 dl mleka.
Zrnca prelijte kravljim ili kozjim mlekom i ostavite u tegli poklopljeno 24 sata. Kad se mleko zgusne, kefir je gotov.
Dobro promešajte celu smesu, zatim sve procedite kroz cedilo. Zrnca iz cjedila ponovo ubacite u novo mleko, a tečni sadržaj koji je ostao, popijte. Možete ubacite i semenke lana. Srećno!
