Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Čak i sam strah od nezaposlenosti može oštetiti čoveka fizički i psihički. U teškim trenucima u životu osoba reaguje povišenjem krvnog pritiska i ubrzanjem srčane frekvencije. Evo nekoliko smernica za nošenje s najštetnijim učincima stresa
commons.wikimedia.org
Ima dosta ljudi koji ponekad dođu u teške periode svog života (gubitak posla, teška finansijska situacija, zabrinutost za neizvesnu budućnost, briga za decu itd.). Dobro je poznato da gubitak posla ili finansijska nesigurnost gotovo uvek uzrokuju da se čovek oseća zabrinutim i potištenim. Na žalost, takvi se stresovi tu ne zaustavljaju. Oni mogu štetiti i organizmu čoveka.
Naučnici sa univerziteta Michigan ispitivali su nezaposlene radnike za vreme privredne recesije u Americi, sredinom 1980-ih godina. Utvrđeno je da su ti nezaposleni imali daleko više zdravstvenih problema nego stabilno zaposlena Uporedni grupa. Istraživanje je pokazalo da čak i sam strah od nezaposlenosti može oštetiti čoveka fizički i psihički. Osoba suočena s panikom u vezi s poslom ili drugim teškim trenucima u životu, reaguje povišenjem krvnog pritiska, ubrzanjem srčane frekvencije.
Ako se stres nastavlja, može uzrokovati glavobolje, poremetnje srčanog ritma, smanjiti otpornost prema bolestima itd. Međutim, ima i dobrih vesti. Ovde je navedeno nekoliko smernica uz pomoć kojih se možete „vakcinisati“ protiv onih najštetnijih učinaka stresova, uzrokovanih teškim ekonomskim prilikama i izaći iz svega toga zdraviji, srećniji i možda čak jači.
Uzdajte se u pomoć čak i vama nepoznate osobe
Stručnjaci se slažu: najefikasniji način da se oslabi bol uzrokovana teškim vremenima je dobiti društvenu i emocionalnu podršku. Podrška porodice i prijatelja je sigurno presudna. Međutim, evo i iznenađenja: ljubaznost stranca može biti čak i važnija. Podrška grupe ljudi sa sličnim problemima može snažno pozitivno uticati na emotivno blagostanje nezaposlenih. Na sastancima članova grupe za podršku svi aktivno učestvuju u razgovorima o rešenju problema, to jest o pronalaženju posla. Pokušava se kontaktirati razne poslodavce, članovi si međusobno daju emotivnu podršku.
Problem i za čitavu porodicu
Kad čovek izgubi posao, onda to pogađa ne samo njega lično, nego i čitavu njegovu porodicu. Za sve njih nastupaju teška vremena. Statistike pokazuju da se u takvim vremenima povećava broj nasilja u porodicama. Mnogi od onih koji su izgubili posao ili se brinu da im preti otkaz osećaju se povređenima i ljutima, okomljuju se na porodicu i prijatelje. Već i mala razdražljivost može se pretvoriti u velike sukobe.
Osoba u takvom stanju trebala bi kazati svojim ukućanima da je stres u kojem se nalazi ustvari uzrok njenog ponašanja i da sve to nije usmereno na njih lično. Ako takav razgovor u porodici ne smanji ozbiljnost problema, uputno bi bilo zatražiti stručnu pomoć (psihijatar, psiholog). I ovde podrška grupe ljudi sa sličnim situacijama može biti od velike pomoći. Muž koji je najednom ostao bez posla očajnički treba ljubav i podršku supruge. To posebno dolazi do izražaja u vreme kad on traži novi posao. Veoma bi razborito bilo kad bi žena rekla suprugu da ga i nadalje voli, da ima puno razumevanje za sve ono kroz šta on prolazi i da ga ne krvi zbog nastale situacije.
Uključite i svoju decu
Deca osećaju da nešto nije u redu, zato je važno s njima komunicirati o tome što se događa. To se mora obaviti na način koji ne zastrašuje i treba ih uveriti da to nije njihova krivica. Redovni porodični sastanci u tome pomažu. Decu treba uveriti da će sve biti u redu, a može ih se uključiti, na primer, i sa pitanjem kako što više da uštedi novca. Teška vremena mogu i ojačati čoveka. Možda na prvi pogled izgleda i neozbiljno, ali zaista i neke dobre stvari mogu proizaći iz teških vremena.
Kao i svaka druga teška situacija, tako će i ova zahtevati od osobe više pozitivnih kvaliteta, više kreativnosti. Ako ne dozvolite da podlegnete strahu i zabrinutosti, ako se više povezete sa onima koji su vam spremni pružiti podršku, ako još bolje komunicirate s porodicom i više vremena provodite s njima – tada ćete steći zdrave veštine i doživotne navike, koje prije toga niste imali.
(dr. Ivo Belan/22. travnja 2016./7Dnevno)
