Šta gluten radi štitnoj žlezdi: Kako testirati osetljivost na gluten kod kuće..

Hormoni su regulatori vašeg tela koji određuju funkciju svake ćelije. Bilo koji hormon, da bi bio korišćen u organizmu, mora biti vezan za njegov odgovarajući receptor koji se nalazi na ćelijskim membranama. Primera radi, receptor štitne žlezde može „otključati“ samo hormon štitne žlezde i ništa drugo.

Štitna žlezda: kraljica svih hormona

Postoje samo dve vrste receptora koji se mogu naći u svakoj stanici vašeg organizma, receptor štitne žlezde i receptor D vitamina. Jednostavno rečeno, svaka ćelija vašeg tela zavisi o štitnoj žlezdi, a ona utiče na vaše zdravlje na mnogobrojne načine. Ukoliko hormoni štitne žlezde ne funkcionišu na optimalnom nivou, tada ni ostatak tela neće funkcionisati na određenom nivou. Preko 250 miliona ljudi širom sveta pati od hipotireoze odnosno nedovoljnog lučenja hormona štitne žlezde, a jedna od osam žena susrešće se s problemima štitne žlezde u nekom periodu života.

Gluten i štitna žlezda

Pošto se većina problema nedovoljnog lučenja hormona štitne žlezde nalazi negde na spektru autoimunih oboljenja, potrebno je shvatiti što izaziva imuni sistem da „napada“ štitnu žlezdu. Ono što se događa slučaj je zamene identiteta, a gluten je jedan od glavnih krivaca.

Kada gluten, protein koji se nalazi u pšenici i ostalim žitaricama, prođe kroz sluznicu creva i uđe u krvotok, vaš imunološki sistem će označiti strano telo (gluten) antitelima za uništavanje. Problem je u tome što vaš imunološki sistem može štitnu žlezdu zameniti za gluten usled čega ona može biti pod „napadom“.

Netolerancija na gluten

Većina ljudi kada govori o netoleranciji na gluten misli na celijakiju, ali to je samo jedna od manifestacija netolerancije na gluten. Istraživanja pokazuju da samo oko 10% osoba sa celijakijom imaju simptome netolerancije na gluten. Približno svaka dvadeseta osoba na svetu ima necelijačnu netoleranciju na gluten. Iako većina osoba s autoimunim oboljenjima izbegava gluten nekoliko nedelja i nakon toga odustaje (jer nisu sigurni da li je ovaj protein uzrok njihovih problema), istraživanja pokazuju da je potrebno i do šest meseci kako bi se organizam oporavio od upalnog odgovora.

10 znakova da vam smeta gluten

Probavne smetnje, kao što su gasovi, nadutost, proliv pa čak i zatvor (najizraženiji je kod dece nakon konzumiranja glutena)

Keratoza pilaris (poznata i pod nazivom „pileća koža“) na rukama

Zamor ili umor nakon unošenja obroka koji sadrži gluten

Dijagnoza autoimunog oboljenja, kao što su Hašimotov tiroiditis, reumatoidni artritis, lupus, psorijaza, ulcerozni kolitis, skeloderma ili multipla skleroza

Neurološki simptomi, kao što su vrtoglavica ili osećaj da nemate ravnotežu

hormonska neravnoteža

migrenske glavobolje

Dijagnoza hroničnog umora ili fibromijaglije

Upale, otok ili bol u zglobovima (prstima, kolenima, kukovima)

Problemi sa raspoloženjem, kao što su anksioznost, depresija i promene

Šta učiniti ako sumnjate da vam gluten stvara probleme?

Šta onda čoveku preostaje da učini? Možete učiniti isto što su već učinili mnogi drugi, testirati se sami. Kod osoba sa autoimunim bolestima koje su osetljive na gluten, izbacivanjem glutena iz ishrane prestaje autoimunološka uništavanje tkiva, smanjuju se antitela i simptomi nestaju. Tzv. eliminacijska-provokacijski dijeta je najbolji test koji možete učiniti – to je dobra stara metoda „vlastite kože“. To znači izbaciti iz ishrane ono na što sumnjate da vam smeta (u ovom slučaju gluten, ali to možete učiniti i sa drugim namirnicama) na neko vreme, najmanje mesec dana a bolje i duže. Ako u tom periodu dođe do poboljšanja vašeg zdravlja odnosno do povlačenja simptoma koji su vas mučili, učinili ste polovinu posla – eliminacijski deo. Sad preostaje da napravite preostali deo posla – provokacijski deo. To znači ponovo početi da jedu tu namirnicu koju ste izbacili i pratiti reakciju svog tela. Ako dođe do pogoršanja, tj vrate vam se stari simptomi, tada znate da ste zaista osetljivi na gluten i da ga morate trajno izbaciti iz ishrane.

Mnogi ljudi izbace gluten iz ishrane i ne bude im bolje, pa zaključe da gluten kod njih nije problem. Greška. Gluten u najvećem broju slučajeva jeste problem, ali treba biti dosledan sa eliminacijskom dijetom. Ne možete delimično biti na bezglutenskoj dijeti, jer tako nećete napraviti ništa. Potrebno je par meseci da se telo potpuno očisti o glutena, pa ako „povremeno“ pojedete komadić hleba ili kolača, nećete postići rezutate. Treba voditi računa i o skrivenom glutenu koji se nalazi u velikom broju industrijskih namirnica, kao npr u gotovim supama, sosovima i dresinzi. Gluten se masovno koristi u industriji kao sredstvo vezivanja i zgušnjavanja i čest je sastojak u lancima brze hrane koji ga mešaju sa mesnim sastojcima da bi smanjili troškove. Šta je hrana jeftinija, to je veća mogućnost da sadrži gluten. Gluten se može nalaziti čak i u ruževima za usne, na poštanskim markicama i kovertama za slova (lepljivi deo kojeg poližemo da bismo zalepili kovertu ili markicu) i čest je sastojak u vitaminima i drugim dodacima ishrani. Zato je najbolje ne oslanjati se na nikakve prerađevine već kupovati čiste namirnice i sami pripremati svoju hranu.

Osim toga, treba voditi računa o krstastim reakcijama. Naime, i bezglutenske žitarice sadrže proteine slične glutenu, na koje možda reagujete. Zato je najbolje izbaciti sve žitarice, kako glutenske (pšenica, pir, raž, ječam, kamut) tako i one bezglutenske (pirinač, kukuruz, proso, ovas) pa čak i pseudožitarice (heljda, amaranth i kuinoa). Nakon povlačenja simptoma, možete, ako baš želite, postepeno pokušavati uvoditi jednu po jednu bezglutensku žitaricu da biste otkrili na koju reagujete a na koju ne.

Kod osoba koje nisu osetljive na gluten, radi se o tome da ga jednostavno bolje podnose ili ga manje ili ređe jedu, što izaziva manje problema. No, smatra se da gluten uvek i kod svih ipak izaziva neki stepen aktiviranja imunog sistema te time izaziva upalni proces.

Zapravo nije neobično da je tako mnogo ljudi osetljivo na gluten, jer žitarice uopšte nisu izvorna čovekova hrana na koju smo genetski prilagođeni. Mnogi će reći da su ljudi i pre takođe jeli žitarice, a ipak nisu toliko obolevali od ovih modernih bolesti. To je istina, ali nikad se pre žitarice nisu jele u tolikim količinama kao danas, a brašno nije bilo toliko manipulisano kao današnje koje sadrži još veći udeo glutena da bi testo i hlebovi bili lakši za obradu. Tradicionalni narodi uvek su namakali i fermentirala žitarice pa su one tako bile lakše za varenje i razgradnju, a moderna ishrana se zasniva na hibridiziranim i hemijski manipulisanim, nepravilno pripremljenim žitaricama.

(minimagazin.info, istineilaziohrani.blogspot.com)