Drenjine Pomažu u lečenju grla, malokrvnosti, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, dijabetesa, pa čak i kod zarastanja rana …
Zdrav kao dren, Kaže se za osobu koja nema nikakve tegobe.
U našem narodu dobro je poznat značaj biljke dren, koja je popularna još od antičkih vremena. Raste svuda, najviše na suvim, sunčanim i kamenitim stranama listopadnih šuma. Cveta u februaru i martu, a sazreva od jula do oktobra. Plodovi su tamnocrveni, slatko-kiselkastog ukusa.
Sadrže veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektina, tanina i izuzetno mnogo vitamina C. U drenjina ima dvostruko više askorbinske kiseline nego u narandži.
Plodovi se jedu u svežem stanju, zamrzavaju se, suše ili prerađuju u pekmez, marmeladu, slatko, kompot, voćni sok. Međutim, uprkos tome, što se zna da je ovo šumsko voće ukusno, hranljivo i zdravo, u narodu se ne koristi dovoljno.
Svaki njegov deo je lekovit: plod, list, kora, cvet, sveže i osušene košpice. Efikasan je u lečenju grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, dijabetesa, za brže zaceljivanje rana.
Mesnati deo ploda i ulje iz semenki može se koristiti za regeneraciju kože i sluzokože. Sok, pekmez, čaj i proizvodi od zrelih drenjina pomažu kod dijareje i drugih oboljenja organa za varenje.
Ukoliko se uz poremećaj rada creva i dijareje javi i groznica, preporučuje se čaj od kore ove biljke.