U Hrvatskoj se moždani udar nalazi na 2. mestu uzroka smrti. Prema Državnom zavodu za statistiku i Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, bolesti sistema za cirkulaciju, u koje se ubraja i moždani udar, činile su odgovorne za gotovo pola smrti, a svake godine samo od moždanog udara umre oko 8.000 ljudi u Hrvatskoj. U svetu broj se penje na 3,5 miliona žena i 2,5 miliona muškaraca.
Moždani udar je naglo nastali neurološki poremećaj uzrokovan poremećajem cirkulacije u mozgu što dovodi do nedovoljne snabdevanja određenih delova mozga kiseonikom i hranljivim materijama.
Zbog nedostatka kiseonika i hranljivih materija dolazi do oštećenja i odumiranja nervnih ćelija u zahvaćenim delovima mozga, što se manifestuje oštećenjem funkcija kojima ti delovi mozga upravljaju.
Moždani udar može biti uzrokovan ugruškom koji začepi arteriju i onemogući protok krvi kroz nju (ishemijski moždani udar) ili puknućem krvne sudove i prodiranjem krvi u okolno tkivo (hemoragijski moždani udar).
MORATE LI RISKIRATI? Radite li prekovremeno preti vam moždani udar
Najčešći simptomi
Simptomi moždanog udara zavise o teritoriji koji snabdeva zahvaćena krvna žila, a najčešći su:
1. utrnulost, slabost ili oduzetost lica, ruke ili noge, naročito jedne strane tela
2. poremećaji govora: otežano i nerazumljivo izgovaranje reči, potpuna nemogućnost izgovaranja reči i / ili otežano, odnosno potpuno nerazumevanje govora
3. naglo zamagljenje ili gubitak vida, osobito na jednom oku ili u polovini vidnog polja
4. naglo nastala jaka glavobolja praćena povraćanjem bez jasnog uzroka
5. gubitak ravnoteže i / ili koordinacije povezan sa drugim simptomima
6. omaglice ili vrtoglavice, nesigurnost i zanošanje u hodu, iznenadni padovi, povezani s drugim simptomima
Do moždanog udara često dolazi bez upozoravajućih simptoma, ali ponekad se javljaju i neki simptomi koji nagoveštavaju moždani udar.
Određenom broju moždanih udara prethode upozoravajući znaci -prolazni simptomi koji odgovaraju simptomima moždanog udara, ali su znatno kraćeg trajanja i brzo se povuku.
Nazivaju se tranzitorne ishemijske atake (TIA). Osobe koje su imale TIA-u imaju značajno veći rizik nastanka moždanog udara. Svaka TIA zahteva detaljnu neurološku obradu. TIA ne ostavlja neurološki deficit, a traje najčešće od 5 – 20 minuta, ali može trajati i do 24 sata.
Kratki gubitak vida (amaurosis fugak) može trajati od nekoliko sekundi do 60 minuta. Klinička slika TIA-e zavisi o arterijskom području koje je zahvaćeno: u karotidnu slivu, najčešći su simptomi istostrani gubitak vida (amaurosis fugak), homonimna hemianopsija, motorički i / ili osetni poremećaji, poremećaji govora.
U veretebrobazilarnom slivu najčešći su simptomi: obostrani gubitak vida, dvoslike, vrtoglavica, ataksija, motorički i / ili osetni simptomi te dizartrija, tj. Otežan govor.
Čim postoji sumnja na moždani udar, treba pozvati službu Hitne pomoći koja će pacijenta uputiti u najbližu bolnicu gde mu se može pružiti odgovarajuće lečenje.
Simptomi lakšeg moždanog udara mogu se potpuno povući, posebno ako je pacijent na vreme došao u bolnicu gde mu je pružena odgovarajuća medicinska pomoć.
Test u tri faze koji spašava život:
Ako sumnjate da neko ima moždani udar, podvrgnite ga ovom testu u tri faze. Primetite li ijedan od ovih simptoma, odmah zovite Hitnu pomoć.
1. Lice – Pogledajte da li je lice simetrično. Ako jedna strana „visi“, recite osobi da se nasmeši – ako ne može podići oba ugla usana, nešto nije u redu.
2. Ruke – Zatražite da podigne ruke. Ako je jedna ruka slaba i „pada“, to je definitivno znak za uzbunu.
3. Govor – Posledica udara može biti i nerazuman ili čudan govor, ponavljanje reči ili fraza.
Zatražite od osobe da ponovi jednostavnu rečenicu i obratite pažnju na izgovor.
Pogledajte video: