SVAKODNEVO STE POD STRESOM? Saznajte kako psihička tenzija utiče na vaše FIZIČKO ZDRAVLJE..

Svako od nas svakodnevo doživljava stres i sa njim se bori sa manje ili više uspeha. Ipak, ovo neprijatno stanje, ugrožava vaš organizam više od bilo koje loše navike.

Stres doživljavamo na poseban način, pa često ne možemo da objasnimo šta tačno osećamo. Mnogi se suočavaju sa nerazumevanjem porodice, prijatelja, čak i medicinskog osoblja ukoliko se odlučimo da potražimo stručnu pomoć.

Stres je teško prepoznatljiv za razliku od prehlade ili preloma, pa se nemojte iznendaiti ukoliko vas okolina ignoriše.

Od anksioznosti pati oko 18 odsto svetske populacije, ona je uzročnik mnogih psihosomatskih poremećaja ali nije ni zanemarljiv njen uticaj na naše fizičko zdravlje.

Ovo je 10 opasnih posledica uzrokovanih permanentnom anksioznošću:

1. Bolesti srca

„Zbog tebe će me udariti infarkt“! Ova rečenica se ne mora odnositi samo na ljudsko biće, zbog toga što je direktan izazivač pucanaja srčanog mišića anksioznost i napad panike. Visok krvni pritisak i oslabljeni srčani mišići su posledica nervne tenzije. Ona ustvari povećava rizik od infarkta i kardiovaskularnih bolesti.

2. Gubitak libida

Pored smrtno-opasnih bolesti, stradaće i vaš libido. Endokrini sistem ne funkcioniše na pravilan način, pa hormoni ne mogu da usklade vezu između misli i tela. Za uspeh jedne veze, važna je komunikacija između partnera, a nije preporučljivo da jedan od partnera, drugom „duguje seks“.

3. Oštećenje mozga

Stres i anksioznost u kontinuiranom periodu, dovode do oštećenja mozga, a u težim slučajevima i do Alchajmerove bolesti. Tokom stresnih situacija telo generiše kortizol, koji prema istraživanjima ubija hipokampus. To je puta ka gubljenju pamćenja i starenju mozga uopšte.

4. Oslabljeni imuni sistem

Stres može biti uzročnik preterano čestih infekcija i prehlada. Prema navodima medicinske ustanove „Calm Clinic“, naša tela su zadržala instinkte predaka – iz društava lovaca i sakupljača. Kada se suočava sa ekstremno stresnom situacijom, telo obustavlja lučenje kortizola kako bi se suočilo sa upalom. Zbog toga mu ova hemijska supstance nedostaje, kako bi se suočilo sa stvarnom upalom koju nesmetano izazivaju virusi i bakterije.

5. Nagli gubitak težine ili prekomerno gojenje

Tokom stresnih dana, ljudi potpuno izgube apetit. Može se desiti da mnogi od nas dobiju napad gladi, pa prejedanje traje u nedogled. Masti se zato, gomilaju u našem telu a to povećava rizik od pojave raka , bolesti srca i dijabetesa.

6. Gubitak kose

Opadanje kose se javlja u vremenu kada mozak signalizira dlaci da prestane sa rastom, pa broj novoizraslih vlasi biva manji od onih koje opadaju prirodnim putem. Mnogi od nas u napadu panike, doslovno „čupaju kosu sa glave“, ali to činimo nesvesno.

7. Gubitak energije

Ukoliko um posustaje, ni telo ne može da prati svakodnevni ritam. U sitacijama preterane mentalne napetosti, telo je žrtva svakodnevnog umora. Stalno smo iscrpljen i nedovoljno ispavani, a rešavanje i najlakših zadataka pretvara se u noćnu moru.

8. Glavobolja

Ko ne pati od ove napasti, pogotovo posle stresnog dana. Za one koji stres doživljavaju svakodnevno, glavobolja postaje hronična. Ukoliko se stanje ne popravi, postoji rizik od javljanja migrene. Ukoliko patite od ozbiljnih glavobolja, odmah se obratite lekaru.

9. Stomačne tegobe

Bol u stomaku je jedna od nus pojava stresa, a javlja se u različitim oblicima. Grčevi, proliv, zatvor, loše varenje ili povraćanje, za sve ove neprijatne probleme stres može biti uzrok. Ukoliko traje dugoročno, postoji opasnost od stvaranja čira ili hemoroida.

10. Teška depresija

Stres i depresija su dve različite opasnosti, ali često idu ruku pod ruku. Psihička tenzija često ume da potraje u dužem vremenskom periodu, što može uticati na fizičko stanje ali nerešenu psihološku krizu koja vodi u depresiju. simptomi su osečaj beznađa, ljutnja, krivica i suicidne misli. Ukoliko osetite nešto slično, odmah se javite lekaru.

(Agencije)