Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Anglo-Saksonska agresija protiv Rusije preuzela je oblik finansijskog i ekonomskog rata. Ipak, Moskva se sprema za oružani sukob razvijajući sebi dovoljnu poljoprivredu i umnožavajući svoje saveznike. Po rečima Tijerija Mejsana, nakon stvaranja kalifata u Levantu, Vašington će odigrati novu kartu u septembru u Sankt Peterburgu. Sposobnost Rusije da održi internu stabilnost će usloviti dalje događaje.
Ofanziva koju vode Anglo-Saksonci (SAD, Velika Britanija i Izrael) za svetsku dominaciju, nastavlja se na dve linije naizmenično: stvarajući „Veći bliski istok“ napadanjem naizmenično Irak, Siriju, Liban i Palestinu, kao i razdvajanjem Rusije od Evropske unije kroz organizovanje ukrajinske krize.
U ovom momentu, čini se da Vašington želi da nametne dolar kao jedinu valutu na tržištu gasa, energetskog izvora 21. veka, jednako kao što je učinio sa tržištem nafte.
Zapadni mediji jedva da pokrivaju rat u Donbasu, a njihovo stanovništvo je potpuno nezainteresovano za obim rata, prisustvo američke vojske, broj civilnih žrtava i talase protestanata.
Sa druge strane, mediji Zapada su odložili reakciju na događaje u severnoj Africi i Levantu, predstavljajući ih ili kao rezultat takozvanog „Arapskog proleća“ (u prevodu, preuzimanja od strane Muslimanskog bratstva), ili kao destruktivni efekat civilizacije koja je sama po sebi nasilna. Više nego ikad, potrebno je pomoći Arapima koji nisu u mogućnosti da žive srećno zbog doseljenika sa Zapada.
Rusija je sada vodeća sila koja ima sposobnost da povede ustanak protiv Anglo-Saksonskog imperijalizma. Ona ima tri alata: BRICS – savez sa ekonomskim rivalima koji ne mogu jedni bez drugih, Šangajsku organizacija za saradnju – strateški savez sa Kinom zarad stabilizacije centralne Azije i na kraju, Organizaciju za očuvanje kolektivnog mira – vojni savez sa bivšim državama Sovjetskog saveza.
Na samitu Fortaleca u Brazilu, koji se održavao od 14. do 16. jula, BRICS je najavio stvaranje fonda za novčane rezerve (uglavnom za Kineze) i BRICS banke kao alternative Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i Svetskoj banci, dolarskom sistemu.
Čak i pre ove najave, Anglo-Saksonci su pripremili svoj odgovor: transformaciju mreže terorista Al-Kaide koja bi izazvala pometnju među svim muslimanskim narodima Rusije i Kine. Nastavili su svoju ofanzivu na Siriju i razlili se preko granica Iraka i Libana.
Međutim, nisu uspeli da proteraju deo Palestinaca u Egipat i da dublje destabilizuju region. Takođe, Iran su ostavili na miru jer puštaju predsednika Hasana Rohanija da oslabi snage anti-imperijalističkih Kameinista.
Dva dana nakon BRICS-ove najave, SAD je optužio Rusiju da je uništila malezijski avion MH17 iznad Donbasa, ubivši pritom 298 ljudi. Po ovom osnovu, potpuno nasumično, prisilili su evropljane da uđu u ekonomski rat protiv Rusije. Sud Evropske unije optužio je Rusiju bez ikakvih dokaza i bez prilike da se brani, uvodeći pritom ekonomske sankcije Rusiji.
Prepoznavši da evropske vođe ne rade za interese svog naroda, već za Anglo-Saksonce, Rusija se uzdržala od rata sa Ukrajinom. Ona podržava pobunjenike sa oružjem i informacijama, ali odbija da pošalje svoje trupe. To se verovatno neće dogoditi dok se velika većina Ukrajinaca ne pobuni protiv predsednika Porošenka, pa makar došlo i do pada Narodne republike Donjeck.
Suočena sa ekonomskim ratom, Moskva je odabrala da odgovori sličnim merama, ali u poljoprivredi, ne u finansijama. Dva razmatranja su dovela do ovog izbora: prvo, kratkoročno, druge članice BRICS-a mogu ublažiti posledice ovih „sankcija“; sa druge strane, dugoročno, Rusija se sprema za rat i namerava da u potpunosti obnovi svoju poljoprivredu kako bi mogla kroz sve da prolazi sama.
Štaviše, Anglo-Saksonci su planirali da parališu Rusiju iz unutrašnjosti. Prvo, aktiviranjem terorističkih grupa iz muslimanske populacije preko Islamskog Emirata (EIS) i organizovanjem medijskog izazova na opštinskim izborima 14. septembra.
Velike sume novca su raspoređene na sve opozicione kandidate u trideset najvećih gradova, dok se bar 50.000 ukrajinskih agitatora, pomešanih sa pobunjenicima regrupiše u Sankt Peterburgu.
Većina njih imaju dvojno rusko državljanstvo, najverovatnije zato da bi pojačali provincijske proteste koji su propratili izbore u Moskvi u decembru 2011. godine.
Vašington je u te svrhe dodelio novog ambasadora Rusiji, Džona Tefta, koji je pripremio „Revoluciju ruža“ u Gruziji i prevrat u Ukrajini.
Važno je da predsednik Vladimir Putin može da veruje svom premijeru, Dmitriju Medvedevu, koga je Vašington svojevremeno hteo da vrbuje ne bi li svrgnuo Putina.
S obzirom na trenutnu opasnost, Moskva bi trebalo da ubedi Peking da prihvati pristupanje Indije u zamenu za pristupanje Irana (ali i Pakistana i Mongolije) u Šangajsku organizaciju za saradnju (SCO). Odluka bi trebla biti objavljena u Dušanbeu u Tadžikistanu 12. i 13. septembra. To bi trebalo da stavi tačku na konflikt koji se odvijao između Indije i Kine vekovima i dovede do započinjanja vojne saradnje između njih.
Ovaj preokret bi takođe mogao da prekine dobre odnose Nju Delhija sa Vašingtonom koji se nadao da će distancirati Indiju od Rusije dajući im pristup nuklearnim tehnologijama.
Članstvo Nju Delhija je takođe opklada o iskrenosti novog premijera Indije, Narendre Modija, uprkos sumnji da je ohrabrivao anti-muslimansko nasilje 2002. godine u Gudžaratu kada je bio vodeći ministar.
Dodatno, pristupanje Irana, što je direktna provokacija Vašingtona, trebalo bi da omogući SCO precizne informacije o kretanju džihadista i kako da ih spreče.
Ako se to desi, smanjila bi se i spremnost Irana da pregovara o zatišju sa „Velikim sotonom“ koje je dovelo do odabira Šeika Hasana Rohanija za predsednika. To bi stavilo autoritet Vrhovnog vođe islamske revolucije, Ajatolaha Ali Kameneja, na kocku.
Zaista, ovakva članstva bi označila početak svetskog preokreta od zapada do istoka. Ipak, ovaj trend se mora vojno zaštititi. To je uloga Organizacije za očuvanje kolektivnog mira (CSTO), formiranog oko Rusije i kojem Kina ne pripada.
Za razliku od NATO-a, ova organizacija je klasičan savez, saglasan sa Poveljom Ujedninjenih nacija s obzirom da svaki član zadržava opciju da napusti savez kad god poželi.
Dakle, bazira se na istoj slobodi koju je Vašington pokušao da propagira proteklih meseci ne bi li pridobio neke od članica, uključujući i Jermeniju. Međutim, haotična situacija u Ukrajini je izgleda ohladila one koji su sanjali o „zaštiti“ Amerike.
Tenzija će se vrlo verovatno povećati narednih nedelja.
(Web-tribune.com)
