Home / IZA KULISA / FARMACEUTSKIM KOMPANIJAMA SE NE ISPLATI DA ZAVRŠE LEK PROTIV EBOLE

FARMACEUTSKIM KOMPANIJAMA SE NE ISPLATI DA ZAVRŠE LEK PROTIV EBOLE

apoteka

Virus ebole se širi po zapadnoj Africi i sada je zaraženo oko 2127 osoba, a umrlo ih je bar 1145. Li Filips u časopisu Jacobin navodi da sve to moglo izbeći.

Protiv ebole postoje eksperimentalne vakcine i lekovi koji bi ubrzo mogli biti spremni za upotrebu, ali farmaceutske kompanije ne ulažu mnogo u ovu borbu jer je za sada zahvaćen samo najsiromašniji kontinent.

Filips tvrdi da bi vakcina već postojala da su belci zaraženi ebolom, pa napominje satiričan naslov sa jednog internet portala koji glasi „Stručnjaci tvrde: Od vakcine protiv ebole nas deli bar još 50 belaca“.

Vakcina postoji, ali se u nju ne ulaže

Džeremi Farar, kanadski specijalista za infektivne bolesti, podsetio je kako se nemačkom naučniku, koji je nesrećnim slučajem u laboratoriji 2009. godine oboleo od ebole, odmah dopremila eksperimentalna vakcina iz Kanade, čime mu je spašen život.

Filips kaže da je problem rešavanja ebole taj što je to „neprofitabilna bolest“, s obzirom da su oboleli većinom Afrikanci.

Dakle, lekovi za ebolu postoje, ali farmaceutske industrije nemaju interes da ih proizvode.

Ebola nije dovoljno isplativa

Direktor američkog Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti, Entoni Fauci, je poslednjih nedelja aktivan u medijima upozoravajući da su naučnici na korak od vakcine, ali da nemaju dovoljno sredstava da istraživanje privedu kraju.

Naučnik iz laboratorije za biomedicinsko istraživanje u Peruu, Daniel Bauš, kaže kako farmaceutske kompanije nemaju dovoljno jak interes da vakcinu protiv ebole provedu kroz tri obavezne faze testiranja da bi spasile svega desetak hiljada ili eventualno stotinak hiljada ljudi, naročito pošto su u pitanju najsiromašnije zajednice na svetu.

Na ovaj problem otvoreno upozorava i Džon Ešton, direktor britanskog Zavoda za javno zdravlje, koji je oštro iskritikovao nedostatak volje farmaceutskih industrija da investiraju u lek protiv ebole.

Ešton objašnjava da takvo shvatanje predstavlja „moralni bankrot kapitalstičkog delovanja“.

Koliko vredi 23.000 ljudskih života? Očigledno manje od 870 miliona dolara.

Filips tvrdi da ovo nije jedini slučaj koji opisuje škrtost farmaceutskih industrija. On kaže da je isti slučaj i sa antibioticima u koje se ne ulaže već decenijama dok mikroorganizmi polako postaju otporni na sve postojeće antibiotike. Procenjuje se da će ljudi za dvadeset godina ostati bez lekova za svakodnevne infekcije.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je u martu ove godine upozorila na širenje bakterijskih infekcija zbog nepostojanja novih antibiotika na koje mikroorganizmi nisu postali otporni. S druge strane, farmaceutske kompanije otvoreno priznaju da im se ne isplati da investiraju u razvoj novih lekova koje ljudi retko koriste. Farmaceutske industrije tvrde da izrada novog antibiotika košta oko 870 miliona dolara, što je trošak neopravdan za stotinak ili hiljadu ljudskih žrtava.

Prema izveštaju američkog Centra za kontrolu zaraznih bolesti (CDS) svake godine se dva miliona ljudi zarazi bakterijama otpornim na antibiotike, od čega oko 23.000 i umre.

 (Web-tribune.com)

Check Also

TAJNA O KOJOJ SVI ĆUTE: PREKO LUKE BAR U BEOGRAD POSLATE AMERIČKE RAKETE KOBRA I NEMAČKE JURIŠNE PUŠKE, IZ JEDNE TAKVE JE UBIJEN ĐINĐIĆ

U Kragujevcu je ponovo proradio pogon za bezbednu i profitabilnu reciklažu municije i eksploziva koji …