Postoji veliki broj drevnih gradova za koje većina autora smatra da su mitovi, za koje neki veruju da su postojali pre pisane istorije, na različitim mestima na Zemlji. Izgubljeni “Grad Z” je jedno takvo misteriozno mesto….
Najpoznatija osoba koja je ikada tragala za ovim izgubljenim gradom bio je čovek po imenu Perci Harrison Favcett, poznati istraživač koji je pokušao da otkrije davno izgubljeni grad, za koji se mislilo da će ostati skriven negde u amazonskoj džungli.
Prema mitovima i legendama, izgubljeni “Grad Z” su u vrlo davna vremena podigli potomci Atlantide.
Veruje se da su Atlantiđani koji su preživeli uništavanje, pobegli u brojne različite regione na Zemlji, a neki od njih su završili u Amazoniji, gde su se na kraju i nastanili.Favcett je napravio osam ekspedicija, nestajući u poslednjoj pod čudnim okolnostima.
Da li je pronašao izgubljeni “Grad Z” u amazonskoj džungli? Da li bi mogao biti povezan sa El Doradom i Atlantidom? Šta se tačno dogodilo sa Favcettom u njegovoj poslednjoj ekspediciji? Izgleda da niko nema odgovore na ova pitanja.Ali odakle dolaze priče o ogromnim zlatnim gradovima u kojima žive moćna bića? Možemo reći da deo priča dolazi sa starog kontinenta.
Drugim rečima, kada su evropski istraživači počeli da stižu u Ameriku, mitovi i legende o natprirodnim stvorenjima i pseudo-ljudskim plemenima, polako su ustupili mesto pričama o tajanstvenim misterioznim drevnim gradovima, skrivenim u srcu džungle.
Šta je tačno razlog?
Neki autori su tvrdili, da su zahvaljujući obilju autohtonih zajednica sa kojima su se Evropljani suočili, i njihovim čudnim verskim obredima, hranili evropske fantazije, koje su se brzo proširile. Priča o velikoj
civilizaciji čije bogatstvo se ne može ni zamisliti brzo je prihvaćeno kao istinito.Priča koja će kasnije – prema mnogim autorima – postati poznata kao legenda o El Doradu, i koja je štaviše, utolila delirijumsku glad za zlatom prvih, i nekoliko sledećih, posetilaca ovog kontinenta.
Izgubljeni “Grad Z” I Pukovnik Perci Harrison Favcett
Pukovnik Perci Harrison Favcett bio je britanski istraživač koji je 1912. dao ime “Izgubljeni grad Z” nakon što je pronašao drevni dokument pod naslovom “Rukopis 512” , koji se čuvao u Nacionalnoj biblioteci Brazila.
Autor tog dokumenta je portugalski izviđač , Joao da Silva Guimaraes, koji je 1753-će otkrio ruševine moćnog drevnog grada, koji sadrži lukove, statue i hramove prekrivene hijeroglifima, duboko u amazonskoj džungli.
Zagonetni rukopis upotpunjen je znatiželjnim detaljima, poput dokumentiranja otkrića vreće zlatnika sa siluetom strelca i krune, ili reprodukcijom hijeroglifa kopiranih iz raznih krajeva grada, za koje neki kažu da imaju neobičnu sličnost sa grčkim i feničanskim slovima.
Na neki način, Favcett je bio opsednut izgubljenim gradovima.
Tokom svojih putovanja, Favcett je čuo glasine o tajnom drevnom podzemnom gradu koji se nalazi ‘negde’ u čileanskim džunglama, a koji je, prema pričama, legendama i izveštajima, sačinjen od ulica popločanih srebrom i krovova od zlata.
Favcett je o “Izgubljenom gradu Z” u pismu svom sinu 1912. godine napisao :
“Očekujem da će ruševine biti monolitnog karaktera, starije od najstarijih egipatskih otkrića. Sudeći prema natpisima koji su pronađeni u mnogim delovima Brazila, stanovnici su koristili abecedno pismo povezano sa mnogim drevnim evropskim i azijskim pismom. Postoje i glasine o čudnom izvoru svetlosti u zgradama, fenomenu koji je užasnuo Indijance koji su tvrdili da su to videli.
Centralno mesto koje nazivam “Z” – naš glavni cilj – nalazi se u dolini koje nadvisuju planine. Dolina je široka oko deset milja, a grad se nalazi na uzvišenju usred nje, a prilazi joj kameni put sa cevima.
Kuće su niske i bez prozora, a tu je i piramidalni hram. Stanovnici ovog mesta su prilično brojni, drže domaće životinje i imaju dobro razvijene rudnike u okolnim brdima Nedaleko je drugi grad, ali ljudi koji žive u njemu su inferiornog reda od onih iz „Z.“ Južnije je još jedan veliki grad, napola zatrpan i potpuno uništen.
Misterija Favcettovog nestanka
Dakle, šta se dogodilo jednom od najpoznatijih istraživača u istoriji?
Njegova poslednja ekspedicija bila je započeta u martu i aprilu 1925-te, ovaj put finansirana od novina i društava poput Kraljevskog geografskog društva i Rokfelera.
Favcett je bio siguran da će njegova ekspedicija kulminirati otkrićem mitskog grada.U maju 1925. ekspedicije su stigle do ivice nepoznate teritorije, istražujući područje u koje se nijedan stranac nije usudio da uđe. Favcettova uverenja su imala veliki uticaj na ono što su mu Indijanci pričali o navodnim izgubljenim gradovima, raširenim po amazonskoj džungli.
Čak i njegovo pretposlednje pismo- devet dana pre nego što je misteriozno nestao, pominje jednu takvu priču.
Prepiska Pukovnika Favcetta Od 20. Maja 1925
“Video sam indijskog poglavicu i razgovarao sa njim. Pod sve većim uticajem vina, potvrdio je sve što mi je rekao moj prijatelj iz Cuiabe, i još mnogo toga. Zahvaljujući onome što mu je deda rekao, oduvek je želeo da otputuje do vodopada, ali je sada već star. Mišljenja je da su tamo loši Indijanci, ali je i potvrdio da su njegovi preci izgradili te stare gradove.”
Tim je otputovao na teritoriju koju niko nikada nije video. Suočili su se sa mnogim opasnostima, ali nisu odustali. Na kraju su stigli do područja zvanog ‘Kamp mrtvih konja’ kada je Favcett poslao depeše na još pet meseci, konačno prestavši nakon petog.
U ovoj depeši, on je svojoj ženi napisao (29. maja 1925):
“Draga moja Nina…Pokušaj pisanja ispunjen je velikim poteškoćama, zahvaljujući legijama insekata koje nas muče od zore do sumraka- a ponekad i celu noć! Najgore su one manje od glave igle, gotovo nevidljive, ali ubadaju poput komaraca. Ništa ih ne može zadržati, čak ni mreže- To je prilično ludilo.
Nadamo se da ćemo za nekoliko dana proći kroz ovu regiju. Neko vreme smo u kampu, kako bismo se dogovorili sa lokalnim vodičima, koji jedva čekaju da se vrate, pošto im je bilo dosta- i ne krivim ih. Nastavljamo sa osam životinja- tri mazge na sedlu, četiri tovarne i madrinjom, vodećom životinjom koja ostale drži na okupu.
Mene ujedaju i ubadaju krpelji, koji su sitni, i napadaju celo telo. Zabrinut sam zbog Raleig -a.
Još uvek ima jednu nogu u zavoju, ali će nastaviti sa nama dalje.Do sada imamo dosta hrane, ali nisam siguran koliko će trajati. Računam da ću se obratiti Indijancima za otprilike nedelju, možda deset dana, kada bismo mogli da stignemo do vodopada o kome se mnogo priča.
Evo nas u kampu “mrtvih konja”. Ovde se možemo okupati, ali insekti prave veliki problem. Noću je veoma hladno, a ujutru sveže. Insekti i toplota izlaze u punoj snazi sredinom dana, a od tada do večeri u kampu je prava katastrofa. Ne smemo se plašiti neuspeha … “
To su bile poslednje reči pukovnika Percija Harrisona Favcetta.
Prošle su dve godine i ništa se nije čulo ni od Favcetta ni od njegovog tima. To je rezultiralo pokretanjem mnogih ekspedicija kako bi ih pronašli. Misteriozno je svaka ekspedicija doživela istu sudbinu kao i Favcettova.
Favcettiev nestanak pokrenuo je ukupno 13 ekspedicija, u kojem je više od stotinu ljudi izgubilo život, pokušavajući da pronađu ne samo Favcettia, već i legendarni “izgubljeni grad Z”.
Niko ne zna šta se tačno dogodilo sa Favcettom, njegovom ekspedicijom i sa više od sto ljudi koji su krenuli u potragu za njim.