Albanija: Kako je uništavana srpska duhovna baština na prostorima Skadarskog jezera i Drima

Tragovi života koje su ostavili naši preci i poznate vlastelinske porodice rasuti su na prostorima Skadarskog jezera i Drima. Mnogo vremena delovi tog mozaika bili su daleki našim istraživačima. Toliko, da su istorijske činjenice ustupile mesto narodnim predanjima.

Naši stručnjaci nedavno su uplovili u veliki poduhvat. Krenuli su da spajaju delove mozaika o tome kako je pre mnogo vekova tekao život oko Skadarskog jezera, da mapiraju šta je od tih tragova preostalo. Objektivom svojih kamera hvatali suurušene ili porušene crkve i manastire koje su gradili Vojislavljevići, Nemanjići, Balšići, Lazarevići, Brankovići, Crnojevići… Pre svega, na prostoru koji je danas omeđan albanskom granicom.

Okov povelje vizantijskog cara Aleksija III An|ela kojom je
manastir Hilandar dodeljen Stefanu Nemalji – 12. vek – Zbirka muzeja u Skadru

Njihov putopis u fotografijama činipostavku izložbe „Hrišćanska duhovna i kulturna baština na prostorima Skadarskog jezera i Drima“, koja će biti otvorena u utorak, 17.12.2013. godine u beogradskoj Galeriji fresaka.Izložba je nastala saradnjom Narodnog muzeja u Beogradu, Centra za očuvanje kulturne baštine „Izvorište“, Udruženja srpsko-crnogorske nacionalne manjine „Morača – Rozafa“, a uz podršku Kancelarije za dijasporu.

– Albanija nam je bila posebno zanimljiva, zbog toga što je decenijama bila nedostupna našim stručnjacima. Sve smo radili na osnovu tekstova koji su pisani pre Prvog svetskog rata ili u međuratnom periodu. Nismo imali novije podatke o tome u kakvom su stanju srpski spomenici. Čim nam se ukazala prilika, krenuli smo u istraživanje – priča nam Bojan Popović, direktor Galerije fresaka.

Ekipa iz Beograda nije bila velika. Pored Popovića, činili su je istoričar Simon Đuretić, koji se već više od dve decenije bavi zaštitom i očuvanjem identiteta srpskog naroda, njegovim duhovnim i kulturnim nasleđem u regionu i dijaspori, i Vladan Milutinović, predsednik nevladine organizacije „Izvorište“. Za evidenciju baštine srpskog naroda u Albaniji vrata im je otvarao meštanin Pavle Brajović, predsednik udruženja „Morača-Rozafa“.

Prostor pored reke Bojane u Skadru na kome se nalazila crkva Sv. Nikole, podignuta u 14. veku, sru{ena do temeqa u vreme “kulturne revolucije” šezdesetih godina 20. veka

– Slika naših spomenika u Albaniji danas je daleko tužnija nego što je bila pre sto godina – ističe Popović. – Poslednji tragovi srpske državnosti se, ipak, nekako drže i odolevaju vremenu. Naši spomenici stradali su u stihijama, nagrizao ih je zub vremena, ali najviše su oštećeni tokom vladavine Envera Hodže. Kada je 1968. izvršena kulturna revolucija, bogomolje u severnoj Albaniji su dobrim delom stradale. Zatvarane su, zagrađene, pretvorene u zadružne domove.

Srbin za hiljadu evra

U Albaniji postoji jedan veliki paradoks. Mada među njima ima mnogo pravoslavaca, muslimana i katolika koji za sebe kažu da su Srbi, u zvaničnoj evidenciji albanske države nema nijednog Srbina. Jer, svi oni koji su se u vreme vladavine Envera Hodže deklarisali kao Albanci, sada bi morali da plate kaznu od hiljadu evra da bi ponovo postali Srbi! Posle zvaničnog popisa, u Albaniji ima 450 Crnogoraca, nekoliko hiljada Makedonaca, dok se u delu „pod razno“ kao Srbin izjasnilo 50.000 stanovnika.

Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, podignuta 980. godine, 10. vek. U crkvi su bili sahranjeni knez Jovan Vladimir i njegova supruga kneginja Kosara – Prečista Krajinska – Zetska Sveta Gora –

Od desetog pa do kraja srednjeg veka, pitomo skadarsko područje sa obiljem slatkih voda, jezera i reka Morače, Drima i Bojane, blizinom mora, primilo je mnoge crkve i manastire. Podizani su u prstenu oko Skadarskog jezera, njegovoj obali, kao i na rekama.Crkva Svetog Sergija i Vakha na Bojani kultno je mesto u okolini Skadra. Prema mestu u Palestini, u kojem se podvezivao sveti Sergije, Skadar je i dobio svoje drugo ime Rosafa.

Crkva Sv. Srđa i Vakha, selo Širć – Skadar (na obali reke Bojane) – crkvu podigla Jelena Anžujska (žena Kraqa Uroša I) 1290. godine – crkvu obnovio njen sin Milutin 1311. godine. Na slici: ostaci južnog zida

– U poslednjih sto godina ovo mesto je veoma propalo – priča Popović.

– Za razliku od Žiče i Studenice, ova crkva je obnavljana tokom vekova. Obnavljali su je Jelena Anžujska i njeni sinovi Stefan Dragutin i Stefan Uroš Drugi Milutin. Obnavljali su je i drugi vladari, o čemu svedoče ktitorski natpisi. Crkva je 1900. godine stajala cela, o tome postoje zapisi, ali ju je reka Bojana dobrim delom oštetila. Od te značajne građevine danas postoji samo polovina južnog dela. Tu su bili grobovi vladara zetske dinastije, kasnije i Balšića. Arheološka istraživanja, međutim, nikada nisu rađena. Možda je te grobove raznela Bojana, a možda tu postoje i danas. Freske u njoj nikada nisu izučene. Postojala je ogromna figura Bogorodice, ali je danas nema. Samo na odlasku videli smo delove figure jednog svetog ratnika i nešto malo fresaka iz Milutinovog vremena. Izložba u Beogradu je zalog tome da napravimo međunarodnu ekipu da se spasu i dokumentuju ti ostaci.

Albanska pravoslavna crkva nadležna

Kanonska nadležnost nad svim ovim spomenicima pripada Albanskoj pravoslavnoj crkvi. Srbi trenutno imaju samo jednu crkvu u Vraki. Svi ti sakralni objekti zaštićeni su kao albanski spomenici kulture. Naravno, ukoliko su zaštićeni.

Veliko iznenađenje za naše istraživače bio je muzej u Skadru. Njihova zbirka numizmatike i epigrafike predstavlja pravu riznicu, koja tek treba da se prouči.

– Svi ti gradovi, koji su činili prsten oko Skadra, imali su svoje kovani novac u srednjem veku – objašnjava Vladan Milutinović. –Balšići su imali specifičnu numizmatiku koja se čuva u tom muzeju. Otkrili smo i pločicu iz 12. veka vizantijskog cara Aleksija III Komnina. Na njoj je Aleksij III predstavljen s carem Konstantinom, koji drži krst. Trebalo bi pravilno protumačiti natpis. To bi mogao da bude gornji deo pločice, gde se nalazila vizantijska povelja kojom je Hilandar predat Srbima, Stefanu Nemanji i Svetom Savi. Donji deo okova je u Hilandaru. Nadam se da će saradnja sa muzejom u Skadru da se produbi, kako bi imali jasniju sliku. Za srednjovekovce to su senzacije, koje nisu otkrivene do sada.

Crkva Presvete Bogorodice, kraj 13. veka, ostaci temeqa – crkvu podigla Jelena Anžujska – Danj – Vau Dejse, srušena u “kulturnoj revoluciji” 1968. godine

Naši sagovornici ističu da su na ovom putovanju naišli ne samo na mnogo eksponata, već i na crkve za koje nisu znali da postoje.

– Popović je u literaturi našao nekoliko srednjovekovnih crkava za koje nisu znali ni u Albaniji – kaže Milutinović.

– Naš cilj je da sve spomenike identifikujemo i zaštitimo.

– Retko su ove crkve dolazile u ruke konzervatora – kaže Popović.

– Koliko mi je poznato, konzervirana je crkva u Drivastu, ali samo zato što je bila deo projekta izgradnje etno-parka.

(Novosti, Magacin)