POSLEDNJI EKSER U KOVČEGU SRBIJE: Smanjenje plata i penzija nije dovoljno! Treba povećati i PDV!

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je danas da najavljeno smanjivanje plata u javnom sektoru i penzija nije dovoljno, jer su sve druge planirane uštede koje bi nadoknadile manjak u državnoj kasi, a na prvom mestu ukidanje subvencija i garancija za javna preduzeća, manje izvesne.

Petrović je, gostujući na TV B92 upozorio da, ako ne ostvarimo neophodne uštede od dve milijarde evra u naredne tri godine, država će morati da se okrene povećanju PDV-a.

Smanjivanje plata u javnom sektoru i penzija u procentu koji je Vlada Srbije najavila bi, kako kaže, donelo uštede od oko 400 miliona. Sa druge strane, on je ukazao da je sledeća najvažnija mera sredjivanje stanja u javnim preduzećima jer, prema njegovim rečima, samo Srbijagas beleži godišnje gubirtke od 1,2 milijarde evra, što je tri puta više nego što se sada štedi rezanjem plata i penzija.

Predlog Fiskalnog saveta je, podseća on, bio da se plate i penzije linearno smanje 15 odsto, i to bi donelo uštede od 700- 800 miliona evra, a ostatak do dve milijarde bi nadoknadilo sređivanje stanja u javnim preduzećima, smanjivanjem zapošljavanja u zdravstvu, školstvu, administraciji, ali i smanjivanjem sive ekonomije.

„Ovako je dosta napeto, jer ako na platama i penzijama uštedite 400 miliona umesto 800 miliona evra koliko smo mi predlagali, pitanje je da li to može da se nadoknadi iz drugih reformo. Smanjivanje prihoda je najizvesnija mera, sve druge mere nisu izvesne“, rekao je Petrović.

Govoreći o sređivanju javnih preduzeća, Petrović je, pored Srbijagasa, pomenuo i Elektroprivredu Srbije (EPS), za koji kaže da još „nije pao na državu, ali postoji ozbiljna opasnost da se to dogodi“. Tu su, dodaje, i Železnice Srbije, Galenika, Dunav osiguranje…

„Upravljanje javnim preduzećima je stvorilo ogromne gubitke i sada je neophodan drastičan zaokret da se te firme od gubitaša pretvore u ona koja posluju pozitivno, i ne vuku subvencije iz budžeta“, rekao je Petrović.

To, kako kaže, zahteva sistematske mere i rok od dve tri godine.

„Problem je što se u tom delu ni do sada ništa nije desilo. Prošle godine je, recimo, u junu rečeno da Srbijagas neće dobijati subvencije, pa je u decembru to prekršeno. I ove godine će to preduzeće dobiti nova sredstva. Najavljuje se da će od januara početi da naplaćuje isporuke, ali zapravo ne postoji plan da se problem reši niti je to na vidiku“, izričit je Petrović.

Komentarišući činjenicu da pojedina javna preduzeća nemaju direktore Petrović kaže se očekuje da upravo oni koji budu imenovani naprave zaokret.

„EPS ima trebalo bi da bude generator privrednog rasta, a postoji ogromna opasnost da padne na ledja budžeta. U takvu situaciju ga gura i nenaplaćivanje struje vezano za preduzeća u restrukturiranju, kradje struje, ali i to što je cena električne energije najniža u regionu“, navodi Petrović uz opasku da je država trebalo da podigne cenu struje za 15 odsto početkom septembra, jer se daljim odlaganjem ponovo stvaraju gubici za državu.

Upitan da li oštre mere štednje, na prvom mestu rezanje plata i penzija, mogu da se primenjuju kod nas, budući da u Srbiji oko milion penzionera ima minimalna primanja, Petrović kaže da su tako radile i druge zemlje koje su bile u sličnoj situaciji.

„Rumunija je rezala prihode, Estonija je skidala 15 do 25 odsto, Litvanija 20 do 30 odsto, Potrugal 20 odsto. To se radilo na period od dve tri godine“, rekao je on.

Kako kaže, kod nas je to trebalo ranije učiniti, jer je ranije bila potrebna manja ušteda.

„Mi smo u 2008. podigli penzije za 20 odsto, što je bilo pogrešno. Jasno je da su one male i trebalo bi da imamo socijalni program. S druge strane bi bilo da vlada radi na javnim investicijama, jer bi to trebalo da obnovi zemlju“, rekao je Petrović.

Petrović je poručio da Srbija ima obezbeđeno finansiranje do aprila sledeće godine, ali da uz to svake godine moramo da pozajmimo pet milijardi evra.

„Tehnički bankrot države se dogodi kada kreditori prestanu da vam pozajmljuju novac ili vam pozajmljuju po visokim kamatama. Zato je potrebno da imamo i sporazum sa MMF-om, a MMF gleda samo da li ćemo uspeti da uštedimo koliko je potrebno u naredne tri godine. S druge strane, kreditori koji gledaju da li će davati pare i pod kojim uslovima, ne mogu da se udubljuju, već samo gledaju da li je MMF „stavio pečat“ ili nije““, – zaključio je Petrović.

(Tanjug)