Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Evropska unija će s 10 miliona evra pomoći da se zemlje Zapadnog Balkana izbore sa islamskom radikalizacijom i prilivom terorista.
To je predložila Evropska komisija (EK) u sklopu osetnog jačanja bitke protiv terorizma na tlu Evrope, a posebno je ukazano i na hitno aktiviranje plana o saradnji EU i država Zapadnog Balkana u sprečavaju šverca vatrenog oružja koje se u velikim količinama iz tog regiona švercuje u Uniju.
Nove predložene mere EU treba da uključe i dosad nedovoljnu obaveštajnu saradnju i razmenu informacija između samih članica Evropske unije, što bi se odvijalo “u najstrožoj poverljvosti” preko EU policijske agencije Europol, u sklopu Evropskog antiterorističkog centra.
Članice EU i Komisija su istovremeno, kako je ukazala i portparolka u EK Maja Kocijančič, “osudile strašni i zločinački napad” islamskog teroriste na policijsku stanicu u Zvorniku i podvukle da je to “napad na institucije BiH koje delaju da bi zaštitile i osigurale interese naroda BiH”.
Visoki funkcioner EK zadužen za bitku protiv terorizma Žil de Kerkov je nedavno u raspravi o bezbednosti u Evropskom parlamentu stavio do znanja da se prati delovanje islamskih terorista u Bosni.
Na pitanje da li nove mere za saradnju sa Zapadnim Balkanom zarad suzbijanja terorizma znače da se vidi i opasnost šireg povezivanja islamskih ekstremista u regonu ili preko regiona, što je makedonski predsednik Đorđe Ivanov svojevremeno nazvao “pretnjom balkanskog kalifata”, evropski diplomatski izvori su uzvratili da “baš takva saznanja ne postoje”.
Predočili su, međutim, da skrovišta i jataci islamskih terorista, uključujući Al-Kaidu i “kalifat” tzv. Islamske države, delom postoje na prostoru Zapadnog Balkana, naročito u Bosni, Albaniji, Kosovu, pa i Makedoniji, jer je odatle u redove “Islamske države” u Siriji i Iraku regrutovano više stotina ekstremista.
Evropske diplomate su rekle da o tome svedoči i činjenica da su bugarske vlasti nedavno na bugarskoj teritoriji uhapsile islamske ekstremiste koji su putovali iz Iraka i Sirije ili u ove zemlje.
U dokumentu EK Evropski program za bezbednost 2015-2020. se takođe podvlači da je “krijumčarenje oružja preraslo u krajnje opasne spoljne razmere, jer se velike količine vatrenog oružja švercuju u EU iz susednih zemalja, gde i dalje postoje velike zalihe vojnog naoružanja.
I, kako se navodi, “nedavni operativni akcioni plan s državama na Zapadnom Balkanu mora se u punoj meri sprovesti i, ako se pokaže da je delotvoran, primeniti i na druge susede, posebno na Bliskom istoku i severu Afrike”.
Zvaničnici u Briselu su ukazali na poruku EK da su “nedavni teroristički napadi na ljude i vrednosti Evrope bili utanačeni preko granica”.
– To pokazuje da se moramo zajedno boriti da osujetimo te pretnje… a prekogranični izazovi dovode u pitanje sposobnost pojedinih zemalja da se s tim bore, tako da to zahteva podršku EU da se izgradi poverenje za saradnju, razmenjuju informacije i zajednički deluje – naveli su.
U EU je to, kako su primetili, postalo visoko osetljivo političko pitanje i zbog toga što, kako pokazuju najnoviji nalazi Eurobarometra, skoro polovina građana EU smatra da je terorizam glavna nevolja s kojom se suočavaju.
Nove mere, koje je predložila Evropska komisija u sklopu Evropskog programa za bezbednost 2015-2020, prevashodno bi bile usredsređene na bitku protiv terorizma, organizovanog kriminala i sajber kriminala, kao i na sprečavanje ekstremističke islamističke indoktrinacije preko interneta.
Evropska komisija navodi da će “ojačati podršku partnerskim zemljama da se uhvate u koštac s izazovima terorizma” i precizira da će pet miliona evra biti namenjeno za sprečavanje “radikalizacije na području Sahela i Magreba”, a još pet miliona evra za sprečavanje dolaska islamskih terorista u EU sa Zapadnog Balkana, severa Afrike i Bliskog istoka.
Predloge Komisije u Briselu treba u maju da potvrdi Savet ministara EU, a visoka predstavnica EU Federika Mogerini je izjavila da “ovim novim predlozima želimo da partnerima EU pomognemo da se uhvate u koštac s terorizmom, sukobima, trgovinom ljudima i ekstremizmom.
Komesar EK za unutrašnje poslove i migraciju Dimitris Avramopulost je upozorio da su temeljne mere nužne zato što “nema bezbednosti bez slobode, ali ni slobode bez bezbednosti”.
(Beta)
