Mnogi bolesnici imaju bubrežne kamence, a da to i ne znaju. To se događa i sa žučnim kamencima. Počnemo ih osećati istom tada kada skliznu iz bubrega u mokraćovod, ili iz žučne kese u žučovod, pa se tamo uklešte i ne mogu ni napred, ni nazad.
Kad se kamen uklješti u mokraćovodu, mogu bolovi biti tako strašni da bolesnik padne u delirijum. Dogodi se da se ne može više svladavati, da kriči i udara oko sebe te tako izazove među prisutnima veliko uzrujavanje. Bol može potrajati satima i ako odmah ne preduzmemo neophodne mere, može doći do opasnih komplikacija. Bolesnik mora odmah u toplu kupku.
Laganom, opreznom masažom treba kamen sprovesti iz mokraćovoda u mokraćnu bešiku. Čim bolesnik uđe u toplu vodu, odmah se oseća bolje. Nastupe li srčane teškoće, ili ako ima Basedovljevu bolest, treba mu pomoći hladnim oblogama.
Korisno je upotrebiti „srčanu cev“, t.j. neku cev od gume ili plastike, koju složimo u obliku petlje, stavimo u predeo srca, i pustimo da kroz nju teče hladna voda; tako se srce lepo hladi. Ako treba, stavljamo hladne obloge još oko ruku i na čelo. Čim oblozi postanu topli, zamenimo ih hladnim.
Tako će bolesnik izdržati u vrućoj kupki pola sata, a da ne padne u nesvest. Kao lek iznutra odmah mu damo Magnesium phosphoricum D i Atropinum sulphuricum D. Ako bolesnik ne podnese lekove te ih povrati, dajemo ih s pomoću klistira.
Ako bolesnik, uprkos svim merama koje smo preduzeli padne u nesvest, prisutni se ne smeju uplašiti, jer će nesvestica uskoro proći i bez štetnih posledica. Ako uspemo da spreči prodor kamena (perforaciju), onda smo tom blagom nesvesticom svoj uspeh zaista jeftino platili.
Kupka mora trajati pola sata uz istovremeno masiranje i menjanje hladnih obloga. Posle kupke stavljamo tople obloge i osobito klistir od biljnih Uvarak, koje treba davati brzo jedan za drugim. Pojavi li se umesto mokraće krv, znači da se kamen uklještio i ranio mokracovod.
Da bismo podstakli rad bubrega, dajemo Solidago s klistirom, jer bolesnik pri jakim napadima kolike sve povraća. Oblozi i klistiri traju pola sata. a zatim sledi opet topla kupka i masaža. Sav postupak se ponavlja i menja svakih pola sata, ako se kamen počne kretati, bolovi se pomeraju prema dole i napred, a kad kamen padne u mehur, bolovi prestanu.
Ponekad prođe i nekoliko sati dok kamen dospe u mehur. Kad se to dogodi, dozvolimo bolesniku da se odmori.
Ako bolesnika muči velika žeđ može, bez daljega, piti u gutljajima razređen Molkosan, to će ublažiti ljute bolove, a telo će nadoknaditi nužnu tečnost koju je izgubilo zbog jakog znojenja u kadi: tako će se moći izlučiti još preostali rastopljeni otrovi. Bolesnik mora piti dosta čaja od bokvice, koji prijatno deluje na rastvaranje.
Kad se bolesnik odmori, treba nastaviti sa sedećim kupkama i masažom, jer kamen ne sme ostati u bešici đa ne bi uzrokovao upalu i krvarenje.
S tom vrlo jednostavnom metodom možemo sprečiti začepljenje mokraćovoda i komplikacije začepljenja, istovremeno sa uspehom izbegnemo operaciji, a to je velika prednost i ujedno nagrada za trud jer se bolesnik posle izlucenja kamena i kure brzo oporavi, dok operaciju prate razne neugodnosti i poboljevanja.
Ako je kamen veoma veliki i ne možemo ga odstraniti prigodnom fizikalnom metodom, onda pomaže samo hirurški nož. To je. međutim, redak slučaj. Obično kura uspe ako se tačno držimo uputstava. Prirodni lekovi mogu kamen polako da istope.
Pouzdan je lek Rubiasan, pripravljen od broća (Rubia tinctorum). S vremenom se rastope i veći kamenci ako istovremeno pijemo još i dovoljno čaja zlatnice (čelebi-grane; Solidago virga aurea).
Lečenje rubiasanom
Mnogo puta je utvrđeno da broć (Rubia tinctorum) pomaže protiv bubrežnih kolika i da otapa bubrežne kamence. Bolesnik se pre svega mora čuvati hladnoće i umornosti. Za vreme kure i neko vreme posle mora se držati propisane dijete; ne sme da uživaju jela sa belim šećerom niti od bela brašna.
Kuhinjska je so za pripremanje jela zabranjena, a isto tako oštri začini. Mora se odreći prokelj, spanaća, špargla, rabarbara, osobito svinjetine i kobasica. Budući da nedostatak vitamina „A“ podstiče stvaranje kamena u bubregu i mokraćnog peska, bolesnik mora redovno uživaju sok ili salatu od šargarepe.
Ako nastane krvarenje, od belančevina smemo davati samo sveži sir. Najbolja je hrana od prirodne pirinča, povrća i salate. Fizičko je lečenje takođe korisno. Svaku veče stavljamo u predeo bubrega, na pola sata, vlažne vruće obloge od kamilice ili trina.
Preporučuju i sedeće kupke. Ako su kamenci uzrokovali krvarenje, mora bolesnik uzimati hajdučku travu (Achillea millefolium), Hamamelis virginiana, Echinaforce i Tormentavenu.
Držeći se strogo pomenutih uputstava, izvršimo još i lečenje sa Rubiasanom. Kad uzimamo tablete Rubiasana, smemo piti samo malo tečnosti. Pošto smo potrošili kutijicu tableta, prekinemo lečenje na nedelju dana. U tom nedelji pauze pijemo mnogo vode da što temeljitije isperemo bubrege, i tako sprečimo ponovno stvaranje peska i kamena.
Posle „vodenog toku“ bolesnik nastavlja lečenje kutijicom tableta Rubiasana, te pije vrlo malo čaja za bubrege sa Nephrosolidom. Zatim se opet ponavlja „vođeni nedelju“ sa mnogo tečnosti. Pošto smo taj postupak ponovili tri puta, kura Rubiasanom je završena.
Premda se, po pravilu, već posle jedne kure kamenci rastope, moramo svejedno skraćenu kuru ponavljati svaka tri meseca, a dijeti posvetiti punu pažnju. Lečenje Rubiasanom pojačava čaj od biljke Chanca Pietra koja potiče iz tropskih prašuma Perua.