Sertifikovani master hipnoterapeut Majkl Njutn je razvio tehniku da vrati svoje klijente unazad kroz vreme kako bi se prisetili uspomena iz svojih prošlih života.
Tokom ovog procesa, on je naišao na otkriće enormnih proporcija. On je uspeo da vrati duše natrag do mesta gde odlaze pre svog sledećeg života – života između života.
Od 7.000 regresija, većina je imala jezivo slična prisećanja na mesto koje su mnogi od njih nazivali “domom.“
Jedan od najfascinantnijih aspekata Njutnovog rada je bilo to što nije bilo važno sa kim je radio ili kakva su njihova prethodna verovanja bila u vezi sa konceptom “duše“ ili reinkarnacije – zapravo, mnogi nisu
uopšte verovali u ove koncepte. Nakon izlaska iz sesije, mnogi od ovih ljudi su se zauvek promenili. Oni su mogli da se prisete nekih od svojih prošlih života i osećaju i jasno vide vezu koju su ti prethodni životi imali sa njihovim trenutnim životom.
Život između života
U svetu hipnoterapije, regresija prošlog života je skoro uobičajena, ali ono što je jedinstveno u vezi sa Njutnovim radom jeste njegova sposobnost da podstakne svoje subjekte da se prisete uspomena od kad su bili u materici, a zatim i pre te tačke, do mesta između svakog života.
Ovo je bilo mesto gde su, često, sve duše porodice čekale i pozdravljale ih raširenih ruku. Mnogi subjekti su često bili iznenađeni da vide ko je bio tamo, jer su im neki od tih ljudi pružili izazovna iskustva u njihovim prethodnim životima.
Prema Njutnovim rečima, hipnotički odgovori njegovih subjekata u vezi sa životom posle smrti su pružili verodostojne informacije zbog doslednosti u njihovim izveštajima. Često bi subjekti čak koristili iste reči i grafičke opise toga gde su bili i šta su videli.
Njutn nije imao razloga da oseća da je iko imao motiv da lažira svoje priče, i prema svakom slučaju je postupao tako kao da je prvi put čuo te informacije. Drugim rečima, on im nije sugerisao ni rečima ni idejama, već im je davao slobodu da se sami izraze o tim životima. Sličnosti među subjektima su bile prilično zapanjujuće.
Neke od tih sličnosti su uključivale:
- Sećanja ljudi na početne aktivnosti duše odmah nakon konačne smrti na zemlji su paralelna sećanjima ljudi koji su se vratili iz iskustva bliske smrti (NDE).
- Duše su generalno anksiozne po pitanju odvajanja od zemlje nakon smrti, i u mnogim slučajevima mogu ostati nekoliko dana za svoju sahranu.
- Većina duša prvobitno prolazi kroz tunel ka nebeskoj svetlosti.
- Pojava fizičkih struktura ili drugih poznanica sa Zemlje na ulazu duše na nebu imaju za cilj da olakšaju njihovu tranziciju.
- Duše imaju sposobnost da projekturju bivše oblike života u komunikaciji sa drugim dušama.
- Odmah nakon njihove smrti na zemlji, duše prvobitno na nebu dočekuju njihovi duhovni vodiči ili neko sa kim su bili bliski u svom prethodnom životu. Oni susreću druge koji su im bili važni ranije.
- Duhovni vodiči nastavljaju svoju zaštitničku ulogu na nebu.
- Komunikacija na nebu se odvija kroz telepatiju.
- Privatni oblik svesti između duša postoji kroz dodir.
- Duhovi su duše koje su izabrale da ostanu na zemlji, uglavnom sa visokim stepenom nezadovoljstva. Sa njima se mogu baviti raznim sredstvima, kao što je egzorcizam, kako bi prestali da se mešaju sa ljudskim bićima.
- Duše koje nisu mogle da ostave po strani ljudski impuls da naškode drugima će otići u izdvojenost nakon ulaska u duhovni svet i ostaće tu duže vreme. Sledeća reinkarnacija može biti žrtva u karmičkom ciklusu pravde.
- Dolazeća duša može ući na mesto lečenja u sklopu obnove duše nakon života na zemlji.
- Sprovodi se pregled života, prvo sa duhovnim vodičima a kasnije sa Savetom starešina. Duše putuju do njihove početne destinacije na nebu kroz veliku oblast.
- Duše nastavljaju do njihove grupe, koja se sastoji od malih grupa energije duše koja se pojavljuje kao grupe prozirnih mehurića ili prozračnih sijalica. One sadrže entitete koji su često delili prošle živote sa dolazećim dušama.
- Postavka grupe se određuje nivoom duše.
- Sekundarne grupe imaju neki kontakt sa primarnom grupom.
- Mogućnost za socijalizaciju i putovanje postoji za duše koje žive u svojoj grupi.
- Kada se grupa duša formira, ne dodaju se novi članovi.
- Duše su grupisane sa drugima sa sličnim karakteristikama.
- Duhovna svetla pokazuju boju koja je u skladu sa stanjem duhovne evolucije duše. Duhovni svet podseća na jednu veliku školu sa mnoštvom učionica pod rukovodstvom duša-učitelja koji prate napredak.
- Sve duše imaju ličnog vodiča koji može biti sa njima hiljadama godina i tokom mnogo života.
- Često bivaju dodeljeni i mladi vodiči, kasnije u razvoju duše.
- Vodiči se mogu pojaviti i kao ljudi, i kao duše.
- Većina duša na svetu danas je u ranoj fazi razvoja.
- Duše mogu istovremeno iskusiti dva života na zemlji.
- Skriveni deo naše duše ostaje na nebu tokom inkarnacija.
- Duše uče tehnike stvaranja fizičkih predmeta mislima, počevši sa jednostavnim zadacima.
- Duše se inkarniraju i na drugim svetovima, osim Zemlje.
- Evolucija duša se može nastaviti dalje od nivoa u kom se dešava inkarnacija.
- Duše se reinkarniraju češće tokom poslednjih vekova, a danas bi otprilike bilo dva života tokom proteklog veka.
- Duše nisu obavezne da se reinkarniraju, ali duhovni vodiči podnose značajan pritisak kada se smatra da je pravo vreme.
- Duše idu na mesto životne selekcije kako bi ispitale alternativne živote koje će voditi. Postoji tendencija da se duše reinkarniraju u istoj geografskoj oblasti gde su bile tokom proteklih života.
- Potreban je napor da se savlada fizički invalidet koji ubrzava duhovnu evoluciju.
- Duše pre nove inkarnacije uče da prepoznaju buduće zemaljske znakove od drugih duša sa kojima se mogu sresti na zemlji a sa kojima su bili biliske u duhovnom svetu.
- Duše kroz tunel napuštaju nebo kako bu ušle u telo novorođečeta.
- Fizički šok rođenja je veći od smrti.
- Duše mogu stići u telo novorođenčeta bilo kada, tokom ili neposredno nakon trenutka rođenja.
Opet, ne samo da je ovaj nivo sličnosti i detalja fascinantan, već većina od više hiljada ljudi koju su stavljeni pod ovu hipnozu nije imala nikakva prethodna verovanja o reinkarnaciji, duši ili izvoru svesti. Njihova iskustva su promenila njihova mišljenja.
U jednom trenutku, žena koja se uvek suočavala sa izazovima sa svojim ocem u svom trenutnom životu, videla je da je njegova duša zapravo naseljavala telo čoveka koji je nju ubio u prethodnom životu.
Ona je mogla da vidi kako članovi duhovne porodice nisu uvek oni koga možete očekivati. Neki ljudi koji su nam zadali najviše tuge su možda to činili iz najboljih interesa za našu dušu, kako bi nam pomogli da se razvijemo.
Naravno, nikada ne možemo znati za sigurno, ali tema prošlih života i života nakon smrti je zaista fascinantna i može biti zabavna za istraživanje. Šta vi mislite šta se dešava kada umremo?
Webtribune.rs