Američki „Astronomski časopis“ objavio je u sredu članak u kojoj astronomi Konstantin Batigin i Majkl Braun tvrde da u Sunčevom sistemu može da postoji još jedna masivna planeta, koja je milijardu kilometara udaljena od orbite Neptuna i čija je masa devet puta veća od Zemljine.
Koautor članka, asistent na Kalifornijskom tehnološkom fakultetu Konstantin Batigin, koji je rođen u Rusiji a studirao u SAD, bavi se istraživanjem planeta u Sunčevom sistemu i van njega.
Časopis Forbes je 2015. godine proglasio Batigina za jednog od vodećih naučnika uzrasta do 30 godina.
Predstavili ste modele koji omogućavaju da se pretpostavi da ponašanje tela iza Neptunove orbite, u takozvanom Kojperovom pojasu, samo sa malom dozom verovatnoće može da se objasni slučajnošću i da, najverovatnije, to treba objasniti uticajem nepoznate planete…
– Da, upravo tako. Kada posmatramo najudaljenije orbite Sunčevog sistema u Kojeprovom pojasu, vidimo da sve one „gledaju“ približno u istom pravcu, sve su grupisane u fizičkom prostoru. Kao što ste rekli, postoji veoma mala verovatnoća, negde 0,007 odsto, da je to zaista slučajnost. Ali, pošto je takva verovatnoća veoma mala, mi treba da tražimo drugi dinamički odgovor na pitanje zašto naš Solarni sistem izgleda ovako. Mi smatramo da su ti podaci prvi pravi materijalni dokaz da planetarni katalog Sunčevog sistema nije završen, da daleko van Neptunove orbite postoji dodatna masivna planeta koju mi ne vidimo.
A kako je ta planeta mogla da se nađe tako daleko od Sunca?
– Stvar je u tome što kada se planete formiraju, taj proces nije 100 odsto efikasan. Neke protoplanete, koje se formiraju zajedno s drugima – približno iste takve veličine, kao Uran, Neptun i jezgra Jupitera i Saturna – ponekad prosto gravitaciono „iskaču“ iz Sunčevog sistema i odlaze na periferiju. Planeta koja prvobitno „živi“ u istom regionu Sunčevog sistema kao i Uran i Neptun, može biti „prebačena“ iz tog regiona i da pređe na mnogo širu i eliptičniju orbitu.
To jest, planeta i dalje ne može da se oslobodi Sunečve gravitacije i nije izbačena u međuzvezdani prostor, ali se nalazi u veoma izduženoj eliptičnoj orbiti?
– Da. Ovde postoji jedna mala začkoljica. Ona se sastoji u tome što je mladi Sunčev sistem, najverovatnije, živeo kao svojevrsna grudva zvezda. Kada je došlo do disperzije planeta Sunčevog sistema, druge zvezde su mogle da joj „ukradu“ deo energije, tako da ona ne može da savlada gravitaciono polje Sunca i ostaje u orbiti koja je ipak vezana za Sunčev sistem.
Konstantin Batigin
A da li vaš sadašnji model omogućava da se kaže preciznije koliki bi mogao biti period kretanja „Devete planete“, gde bi ona mogla da se nalazi?
– Naš model može da predvidi orbitu. On ne može da predvidi gde se tačno u orbiti nalazi planeta. Ali, mi smatramo da poznajemo orbitu prilično dobro. Ta planeta, najverovatnije, ima period kretanja (oko Sunca) nekih 10-20 hiljada godina i эliptičnost oko 60 odsto. To znači da prilikom najvećeg približavanja „Planeta 9“ prolazi na nekih 200-250 astronomskih jedinica od Sunca – to je 350 puta dalje nego što se je Zemlja udaljena od Sunca. Najdalja tačka koju ona dostiže je 1.000-1.200 astronomskih jedinica.
Kako se može doneti zaključak o sastavu te planete ?
– O sastavu te planete možemo da donosimo zaključke samo na osnovu toga što se planete generalno ne formiraju u tako velikim orbitama, i mi možemo samo posredno da nagađamo da se ona formirala zajedno sa Uranom i Neptunom. Zato bi ona trebalo da ima otprilike isti hemijski sastav.
Poznajući približnu orbitu planete, da li možemo da je vidimo teleskopom pomoću postojećih tehnologija?
– Da, naravno. Dva teleskopa koja su idealna za to su japanski teleskop Subaru i teleskopKeka. Oba se nalaze na Havajima. Mi smatramo da, sa dovoljno vremena na raspolaganju, „Planeta 9“ može da se otkrije za dve godine.
– To bi značilo ponoviti put sa Neptunom, koji je prvo bio otkriven „na vrhu pera“ i tek posle je to potvrđeno pomoću tehnike?
– Baš tako. Jedina razlika između Neptuna i naše situacije je u tome što su u trenutku kada je Irben Leverije započeo svoje proračune (o Neptunu) već postojali podaci o celoj orbiti Urana. Kao da je on imao film o Sunčevom sistemu, a mi fotografiju. Mi nemamo podatke o potpunim orbitama objekata u Kojperovom pojasu. Zbog toga mi možemo da predvidimo samo orbitu, a ne možemo da predvidimo mesto u orbiti gde se nalazi „Planeta 9“.
Kakva je budućnost kosmičkog teleskopa „Kepler“, koji se bavi otkrivanjem planeta van Sunčevog sistema, nakon kvara 2013. godine? Koliko shvatam, on je izgubio sposobnost da toliko jasno registruje planete?
– Problem je što „Kepler“ više ne može dugo da „gleda“ u jednu istu tačku. Njegova nova misija, koja se zove K2, ima istu osetljivost teleskopa, ali prosto ne može da dobija toliko dug signal. Međutim, čak i nova misija ima veoma pozitivan uticaj na ukupno znanje. Otkrića se nastavljaju.
Da li je ispravno ekstrapolirati broj planeta koje je pronašao „Kepler“ u malom delu neba na sve druge delove neba?
– Kada bi planeta bilo više u tački u koju je usmeren „Kepler“, to bi bilo veoma čudno. Verovatno bi imalo smisla ekstrapolirati te rezultate na galaksiju u celini.
A na druge galaksije?
– Možda i na druge galaksije takođe, ali je moguće i da će te druge galaksije imati nešto drugačiji hemijski sastav zbog različitog životnog veka, odnosno starosti. Ali, ekstrapolacija na našu galaksiju funkcioniše veoma dobro.
To jest, može se sa sigurnošću tvrditi da u našoj galaksiji, verovatno, ima mnogo planeta, da njih ima veoma veliki broj zvezda i da su opšte mesto, a ne nešto što je jedinstveno za naš Solarni sistem? (KLIKNITE NA OBELEŽENI DEO TEKSTA I PROČITAJTE: „RATNI DOKUMENT NASA“ KRIJE UZNEMIRUJUĆI SADRŽAJ: PLANETA NIBIRU DOLAZI, U BLIZINI SUNCA PRIMEĆENA KOLONA NLO-a! (VIDEO))
– Da, tako je.
A kada će moći da bude otkrivena planeta Zemljinih dimenzija – ne superzemlja koja je nekoliko puta veća, već upravo Zemljinih dimenzija i sa sličnim uslovima?
– Mislim da će to otkriće doći kada kosmički teleskop TESS izađe na orbitu. Možda će to biti moguće za par godina.
– Kakav je Vaš stav o idejama da se pomoću teleskopa može otkriti vanzemaljska civilizacija? Danas mnogo govore o galaksiji u sazvežđu Labuda, čije promene u luminoznosti navodno mogu da svedoče da oko zvezde postoji astroinženjerska „Dajsonova sfera“ koju je izgradila visokorazvijena civilizacija. Koliko su takva otkrića moguća i perspektivna uz sadašnje tehnologije? (KLIKNITE NA OBELEŽENI DEO TEKSTA I PROČITAJTE:SUMERSKI SPISI (5.000 p.n.e): DESETA PLANETA NAŠEG SUNČEVOG SISTEMA JE „NIBIRU“, NA NJOJ SE NALAZE TVORCI LJUDSKOG RODA“)
– Smatram da ne možemo da govorimo o vanzemaljskim civilizacijama dok ne shvatimo dobro kako je nastao život na Zemlji. To je pitanje na koje za sada ne postoji valjan odgovor. Zato smatram da je to preuranjeno. (KLIKNITE NA OBELEŽENI DEO TEKSTA I PROČITAJTE: DA LI PLANETA KOJA NAM SE PRIBLIŽAVA DONOSI BOGOVE STAROG ZAVETA: „U ona su vremena – a i kasnije na zemlji bili Nefili, kad su Božiji sinovi opštili s ljudskim kćerima pa im one rađale decu!“)
(Fakti)