BAJDEN NIJE BIO JEDINI RAZLOG ZAŠTO JE ARTEMIJE MORAO DA BUDE UKLONjEN SA KiM

Piše: Miodrag Novaković

U svojoj prepisci sa Vašingtonom američki ambasador Mur je bio posebno zabrinut zajedničkim saopštenjem (stavom) predsednika vlade Vojislava Koštunice i potpredsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića. Nikolić i Koštunica su se složili da u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova treba zvanično proglasiti „okupaciju Kosova“ i koristiti sva raspoloživa ustavna sredstva u odbrani istog

Naravno u to vreme Nikolić je delovao kao „produžena ruka“ predsednika SRS i njegovog kuma dr Vojislava Šešelja (zatočenog u Hagu), pa se može reći da ta retorika verovatno i nije bila odraz njegovih ličnih stavova.

U svakom slučaju (Pro)Zapadne snage u Srbiji nakon toga su odlučile da SRS treba razbiti svim sredstvima, a DSS politički marginalizovati i Koštunicu ukloniti sa mesta premijera. Kao rezultat takve „zapadno-petokolonaške“ strategije, danas u Srbiji SRS više ne postoji u parlamentu, a Koštunica je i dalje politički izolovan i marginalizovan…

Povodom najave (iminentne) nezavisnosti Kosova, u petak, 2. oktobra 2006. Nikolić i Koštunica su izdali zajedničko saopštenje de će se proglašenje nezavisnosti Kosova smatrati „okupacijom i agresijom na Srbiju“- zahtevajući od Srpskog parlamenta da preduzme sve mere, u ustavnoj i zakonskoj nadležnosti za zaštitu suvereniteta Srpske države.

Prema američkim diplomatskim izvorima tada je dogovoreno da se po povratku srpske delegacije sa „Bečkih razgovora“ (20. februar 2006) hitno sazove vanredna sednica Narodne skupštine…

Nakon „radikalnog“ nastupa Radikala u Skupštini i Srpskim medijima, Koštuničina vlada je (prema ovim izvorima) pokušavala da ublaži ovo saopštenje, te je došlo do prepucavanja između Radikala i DSS.

Tu je po njima prednjačio Miloš Aligrudić optužujući Radikale za „politički marketing“ i „bombaste izjave“!?

Druge vodeće, uglavnom otvoreno „prozapadne“ partije su se takođe obrušile na Nikolića i Koštunicu. Najglasniji u napadu na Radikalsko-DSS poziciju su bili naravno:

G17, DS, SPO i drugi. Američki ambasador je citirao kao najveće „pro-zapadne“ pobornike (odnosno njihove „glasnogovornike“- mi znamo da su iza njih tada stajali lideri njihovih partija: Boris Tadić, Vuk Drašković i Mlađan Dinkić) kao one koji su spremni da se odreknu Kosova bez pogovora: Čedomira Antića(G17), Dušana Petrovića(DS) i Vlajka Senića(SPO)…

Ipak, kao najveću podršku Nikolićevim (SRS) stavovima, i pretnju (Pro)Zapadnim interesima na KiM, ovi američki izvori navode Vladiku Artemija, Episkopa Raško-Prizrenskog.

Za njih je naročito bila problematična Vladikina izjava za BBC u vreme njegove posete Americi, gde je Vladika Artemije javno „citirao“ pravo svake države na svetu da odbrani svim sredstvima deo svoje okupirane teritorije.

Nije čudo da je nakon takvih poteza Vladike Artemije, a naročito nakon njegove praktične akcije na KiM gde je Vladika javno ustao u odbranu interesa Srpskog naroda i SPC, koje je kulminiralo zabranom posete Srpskim svetinjama jednom od najvećih propagatora divljačkog NATO bombardovanja Srbije 1999- američkom potpredsedniku Džozefu Bajdenu- iz američke ambasade naloženo prozapadnom izdajničkom režimu i korumpiranom Sinodu da uklone časnog Vladiku sa KiM!

Prema američkim izvorima, nakon ovakvih „pro-zapadnih“ pritisaka, Koštunica se „distancirao“ od Radikala, i obećao da će u slučaju da dođe do pokušaja od strane radikala da oa pitanja stave na dnevni red Skupštine, učiniti sve da se sednica ne održi.

Nažalost Radikalima je trebala trećina glasova da bi mogli da sazovu vanrednu sednicu, a sa 84 člana parlamenta, bili su kratki za 4. Ovde je suvišno reći, da su im tada svi okrenuli leđa, uključujući i Koštuničin DSS…

(SRBski FBReporter priredila Biljana Diković)