Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Prvi svetski rat nazivaju poslednjih ratom stare, aristokratske Evrope, u kojem su važila nešto drugačija pravila nego danas.
Sa druge strane, to je verovatno i prvi istinski nacionalistički sukob na tlu našeg kontinenta u kome je stvarno postalo bitno šta ste i ko ste (ranije etničko poreklo nije igralo važnu ulogu, već dinastička vernost). Evo jedne epizode koju smo iskopali u digitalizovanim arhivama ondašnjeg hrvatskog „tiska“, zapravo dnevne štampe Kraljevine Hrvatske-Slavonije, konstitutivnog dela Kraljevine Ugarske i samim tim Austrougarske monarhije.
Prenosimo ga u integralnoj verziji, zbog čega ne bi trebalo da se čudite rečima kao što su „sgrada“ umesto „zgrada“ ili „otca“ umesto „oca“, budući da je to tada bio standardni pravopis u tim krajevima („otca“ čak i kod nas). U tekstu pod naslovom „Slučaj.“ hrvatski je novinar pre sto i kusur godina napisao sledeće redove:
„Vojnik Primilić, koji je suđelovao ulazu u Valjevo, pripovijeda slijedeći slučaj, koji je doista do skrajnosti čudnovat. Nakon zauzeća Valjeva naši su se vojnici uredili na domaću. Zaposjeli su sve sgrade i nakon duljeg vremena imali su opet siguran krov nad glavom.
Primilić je došao u za njega određenu sobu, pa se nakon oduljeg vremena htio da legne na kanape. Ali mu zapelo oko o dvije fotografije, koje su visjele na stijeni. Nije mogao vjerovati svojim vlastitim očima, za to je pristupio bliže i ostao kao okamenjen.
— Ta za Boga, kako dolaze moji roditelji u ovu kuću? — pitao je sam sebe.
Nije znao, da li sanja, da li u istinu živi. Da se osvjedoči, gđe se uistinu nalazi, izašao je pred kuću i opazio, da se nalazi u prostorijama zatvorene ljekarne. Sada je počeo razmišljati i dosjetio se, da se je brat njegova otca pred mnogo godina izselio u Srbiju.
Sada je zagonetka bila riješena i Primilić se u novom stanu ćutio kao u vlastitom domu. Fotografije je uzeo sa sobom“. Dakle, Primilićev stric se mnogo godina pre rata preselio iz „tamnice naroda“ (Austrougarske) u Kraljevinu Srbiju i skućio u Valjevu, gde je otvorio apoteku. Njegova nacionalnost nije nam poznata, jer može biti i Srbin i Hrvat.
No, pošto je izbegao iz Valjeva pred dolaskom vojske svoje bivše zemlje, šta god da je bio po poreklu, jasno je gde mu je bilo srce. A bilo bi zanimljivo da je bio Hrvat po rođenju, jer bi to onda postavilo pitanje, koliko danas u Centralnoj Srbiji (gde ih najmanje očekujemo) ima posrbljenih Hrvata koji su svoje daleko entičko poreklo potpuno zaboravili.
Mnogo zanimljivije od toga je to što je Primiliću, od svih soba u svim kućama u svim gradovima u celoj Kraljevini Srbiji, zapalo da uđe baš u tu sobu u toj kući u Valjevu. Bog, ili slučajnost?
