Vladimir Vladimirovič Putin, predsednik Ruske Federacije, dobio je nedavno novog šefa kabineta – Antona Eduardoviča Vaina – čoveka toliko misterioznog da čak ni sami Rusi nemaju pojma ko je ta osoba.
Znaju nekoliko osnovnih pojedinosti, poput one da je po rođenju Estonac i unuk negdašnjeg prvog sekretara Komunističke partije Estonije, Karla Vaina (funkcija koja je u praksi značila da je bio prvi čovek te bivše sovjetske republike); premda ne postoji ni jedan jedini intervju koji je dao, Rusi na osnovu njegove zvanične biografije znaju da se stabilno peo u kremaljskoj hijerhiji i da je magistrirao ekonomiju kao i mnogi kremaljski “velikaši”.
Tu, u zvaničnoj biografiji je i opskurna tvrdnja da je doprinosio raznim naučnim publikacijama.
U tom grmu leži zec.
Mnogi stručnjaci u Rusiji smatraju da je on autor članka objavljenog 2012. godine u časopisu “Ekonomika i zakon”, napisanog od strane osobe koja se potpisala kao “AK Vaino”.
Tekst je naslovljen kao “Kapitalizacija budućnosti”, a stil kojim je napisan je u toj meri teška akademska proza da je običnom čoveku, pa čak i mnogom stručnjaku, vrlo teško da ga čita i razume. Svemu čar daju i složeni grafikoni.
Uglavnom, članak daje obrise novih načina organizacije i razumevanja društva. Nešto konkretnije: Vaino tvrdi da su ekonomija i društvo generalno gledano postali isuviše složeni da bi njima moglo da se upravlja dosadašnjim, tradicionalnim metodama, a vlada mora da traži nove načine kojima će ih regulisati i kojima će ih kontrolisati.
Ono što članak takođe čini jeste i davanje opisa nekakvog uređaja koji je nazvan “nooskop”, a koji je u stanju da se spoji sa globalnom svešću te da detektuje i registruje promene u biosferi i ljudskoj aktivnosti. Navodno, poseduje senzorski set sa bankovnim karticama nove generacije, “smartdust”, zasnovan je na principu “ruskih babuški” i ume da analizira podatke s različitih nivoa. Objašnjenje koje više skriva nego što otkriva.
Desno: Anton Vaino, novi šef Putinovog kabineta
Da li nooskop stvarno postoji ili ne, i ako postoji kako tačno funkcioniše, niko ne zna, osim Vaina i Putina, i možda još ponekog. Uglavnom, nagrađivani ekonomista i biznismen Viktor Sarajev, koji je bio koautor mnogih tekstova sa Vainom, dao je izjavu za BBC.
– Njutn je izmislio teleskop, Levenhuk je izmislio mikroskop, mi smo izmislili nooskop: uređaj za “internet stvari”, koji skenira transakcije između ljudi, stvari i novca: baznu osnovu skupova “big data“.
Sarajev nije ni potvrdio ni negirao da takav uređaj postoji, ili je još u fazi razvoja, što bi se ruku na srce moglo okarakterisati i kao njegovo duhovito igranje rastućom paranojom zapadnih medija u vezi s Putinom.
Premda nas istorija uči da uvek treba sa dozom skepticizma uzimati ocene koje daju istaknuti eksperti o novim teorijama (setimo se samo da je Kopernik naišao na nerazumevanje najvećeg dela naučne zajednice kada je napisao da se Zemlja vrti oko Sunca), moramo pomenuti da su neki ruski stručnjaci vrlo skeptični u vezi sa teorijama i rešenjima g. Vaina.
Tako profesor filozofije sa moskovske Više škole ekonomije, Simon Kordonski, kaže da je sve to jedna nenaučna konstrukcija, da se bavi mitološkim hipotezama o budućnosti koje su suprotstavljene istinski progresivnim idejama vodećih ruskih ekonomista nakon sloma SSSR.
Drugi profesor filozofije sa iste ustanove, Vitalij Kurenoj, kaže da je ovaj članak razlog za zabrinutost zato što predlaže sveobuhvatni sistem vlasti koji će praktično svu moć nad svim ljudima staviti u ruke kremaljske vrhuške. Time on opisuje orvelovsku distopiju.
Antona Vaina mnogi upoređuju i sa Vladislavom Surkovim, Putinovim savetnikom i bivšim zamenikom premijera, i jednim od ključnih ljudi u Kremlju tokom poslednjih petnaest i kusur godina.
U pitanju je tvorac opskurnog koncepta “suverene demokratije” koja se koristi za opis Putinovog stila i načina vladanja Rusijom, a smatra se i najvećim majstorom političkih spinova koji su svakako igrali bitnu ulogu u Putinovoj popularnosti (pored uloge koju su imali povećanje životnog standarda i vraćanje Rusije na svetsku scenu nakon decenije haosa).
Vaino u članku ponavlja vekovima staro kartezijansko stanovište da ne postoji način da se dokaže da svet zaista postoji u realnosti a ne samo u našoj glavi (Dekartovim rečnikom: “da li nas obmanjuje đavo”, savremenim rečnikom: “da li nas obmanjuje ludi naučnik”), i time opravdava nužnost nooskopa – uređaja koji bi mogao da zaroni duboko u kolektivnu svest čovečanstva – kako bismo mogli interpretirati i upravljati svetskim događajima.
No, da li postoji?
(Telegraf.rs)