Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Doživeli smo kapitualciju, okupaciju i nama je oduzeta teritorija. Setite se demontracija 1968, pa paljenja srpskih knjiga, pa setite se Kačaničkog ustava 1990. koji je direktno najavljivao da mi sigurno ulazimo u rat. I tada se mnogogovorilo da razgraničenje možda može da obezbedi trajni mir.
Ali kad god Srbi i Albanci pokušaju da se dogovore, a to znam i u vrememu u kom sam ja radio, umeša se međunarodni faktor koji to ne dozvoljava, rekao je Nebojša Čović nekadašnji šef Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju i dodao:
„Njihov projekat je zamišljen tako kako je zamišljen. Za taj projekat su legle i obrnute ogromne pare, napravljene su mnoge karijere i veliko licemerje“.
Prema njegovim rečima 1990/1991 godine, kada je razmatrano kompletno stanje u regionu i na prostoru bivše SFRJ i kada smo došli do Badinterove komisije, bilo je priče oko razgraničenja i podele Kosova a Milošević je rekao da je rano za to ali da on to podržava.
„Ali Milošević je rekao da on ne želi da se dogovara sa Rugovom nego sa Tiranom. Ono što je napravljeno tada kao greška, Milošević je mislio da će putem sile i malih centara vlasti koji su većinom bili Srbi držati pod kontrolom KiM, isključujući da sila ne može doveka da drži na prostoru gde je većinski narod protiv vas“, rekao je Čović gostujući na Happy televiziji.
Istakao je da će Albanci pokušati da isceniraju prekide razgovora, jer ne žele konstruktivan pristup.
„Šta znači ona pretnja Kadrija Veseljija, onako piskava… Ja sam sa Albancima prošao rat i oružane sukobe na jugu Srbije. Sami Albanci bez podrške nisu nikakav problem, ali sa velikom podrškom SAD i EU koji su ušli u rat sa Srbijom, ušli u rat sa Srbijom, razrušili Srbiju… Čuj molim te – da bi zaštitili ljudska prava. A to je prevara, jer se radilo o dogovoru. Rugova i njegovi ljudi su još 1998. godine sa Klintonovim ljudima napravili scenario.
Kada mi krenemo vazdušne udare, vi ćete pokrenuti narod… Oni su to vežbali godinu dana u smislu izmišljanja humanitarne katastrofe. A najveću humanitarnu katastrofu je napravio NATO, i oni dole i danas osećaju njene posledice. To je sve bilo smišljeno, pa onda dodatak Račak, pa akcije Medlin Olbrajt, pa Vokerova smišljena konstrukcija,“ rekao je Čović.
On je napomenuo da podržava svakog čoveka ko ulaže ogromne napore za rešavanje Kosova i Metohije.
„Mislim da to Vučić gura maksimalno koliko se u ovom trenutku može. I ostvareni su neki pomaci. Prvo promenilo se da Kosovo nije u mraku i da se ne priča samo o administrativnim linijama, jer su oni mislili da je to svršen čin. Velike greške su napravljene od 2005. pa nadalje jer mi ne poštujemo ono što je neko uradio pre nas. Primetna je ta monolitnost koju su Albanci nekad imali i kao njihovi političari a to sve bivši komadanti UČK. Manje više, više manje polurazbojnici i polukriminalci koji su promenili one uniforme šarene i obukli se u odela. E te monolitnosti više nema“, rekao je Čović.
On kaže da je dobra naredba Vučićeva, kao poruka, da BIA, policija i vojska prekinu kontakte.
„Jer hipotettčki šta znam, dogodi se neko jutro, eto nas unutra… Hipotetički… Ja ne želim da budem neodgiovaran čovek. Ne želim da dajem lažnu motivaciju za nešto što mi možda ne možemo ni tehnički ni mentalno da uradimo“, kaže on.
Istakao je da su naši napori otvoreni i jasni a najveća mana kod Albanaca na koju treba igrati je da oni žele sve ili ništa.
„To im je najveća mana, a naša najveća prednost. Na ovom prostoru imate sudar dve velike sile – Amerike i Rusije. Negde 2003. u februaru usledila su Zoranova direktna pisma članovima SB UN, Bušu Putinu, Bleru sa dosta konkretnih stvari. Jedan predlog je bio organizovanje KiM po principu entiteta gledajući etničku strukturu u smislu mini federalizacije sa stalnom zaštitom naše kulturne baštine. Drugi model Kipra da ga tako nazovem, sa međuvarijantom demarkacijom ali bez promene granica, i tek ako ova dva modela ne uspeju onda treći model da otvorimo razgovor o razgraničenju i podeli“, rekao je Čović i zaključio:
„Kosovo je naša sveta zemlja, i moramo da vodimo računa da od svete srpske zemlje ne postane na neki način naša prokleta zemlja i da nas ne uvuku u jedan takav vrtlog da se istorijski poništimo.“
(Kurir)
