Na pitanja „Svet i mi“ odgovara Vladimir Mihajlović Černišov – šef Katedre za istoriju zapadnih veroispovesti, docent kijevske Duhovne akademije.
Da li strane države koriste u političke svrhe sekte koje deluju na teritoriji Ukrajine?
Ako govorimo o totalitarnim sektama uopšte, to je, svakako, globalni, geopolitički projekat. Zato čak ne možemo ni da govorimo o nekoj pojedinoj sekti. Čitav spektar totalitarnih, destruktivnih sekti, tzv. „novih religioznih pokreta“ predstavlja globalni projekat za razaranje slovenskog mentaliteta, naše kulture.
I ono što je na Zapadu u toj sferi desetinama godina prikupljano i koncentrisano, 90-ih godina je, kada su srušene sve političke barijere, mutnom bujicom ispunilo maltene čitav prostor, prodrlo u sve sfere našeg socijuma. I naravno, ovde se ne može govoriti o nekoj posebnoj sekti. Ima ih čitavo mnoštvo, najrazličitijih pravaca.
Mogu li da se među njima izdvoje sekte koje najsistematskije i najrazornije deluju?
Ako govorimo o brojčanoj nadmoći nekih sekti na teritoriji Ukrajine, takve su svakako dve – neoharizmatični pokret i „Jehovini svedoci“. Što se tiče sajentologije, kao što je poznato, jedan od političkih lidera Ukrajine Arsenij Jacenjuk, u najmanju ruku njegova porodica, pripada sekti sajentologa. Drugi poznati političar, Aleksandar Turčinov, predstavnik je harizmatičnog pokreta.
Većina sekti – uz svu raznovrsnost, različitost spoljašnjih oblika, doktrinarna neslaganja – ima zajedničko nasledno obeležje. One su izrazito praktične i njihov najvažniji zadatak predstavlja traženje novih sredstava za mentalne transformacije, promene psihe, promenu međusobnog odnosa svesnog i nesvesnog; tj. to je faktički lomljenje našeg mentaliteta, naše kulture, celovitog poimanja sveta.
Sandej Adeladža je poznati Nigerijac koji je došao u Ukrajinu i tu stvorio ogromnu sektu „Poslanstvo Božije“. To je maltene država u državi, enklava sa sopstvenim službama za zapošljavanje, bezbednost, infrastrukturom. Ona se nalazi u nedrima države, ali živi po sopstvenim zakonima.
Poslednja njihova avantura je stvaranje banke „Kings Kepital“. To je čista finansijska piramida koja je opelješila ljude. Zalagani su stanovi. A taj novac još uvek ne mogu da pronađu. I mnogi ljudi izbačeni su na ulicu, postali beskućnici, a neki izvršili samoubistvo.
Najviše čudi to što je čitav niz poslanika Vrhovne rade faktički lobirao za interese banke. Sam Adeladža dobro govori ruski, ali zarad egzotike oponaša nekakav naglasak. To je jedna od najvećih sekti – u Ukrajini je samo filijala, dok je sama sekta raštrkana po čitavom svetu.
I druga sekta, gotovo iste brojnosti – to su „Jehovini svedoci“. To je poznata pseudohrišćanska organizacija, koja se čak ne može ni nazvati hrišćanskom, zato što poriče sve osnovne doktrine – Svetu Trojicu, Bogočovečansku prirodu Hrista, poriče suvereno postojanje duše od tela i drugo.
Osim njih, postoji mnoštvo drugih sekti kojih ima i u Rusiji i u Ukrajini. To su, svakako, sajentologija, pseudonaučni, destruktivni kult, „Hristova crkva“ – bostonski pokret, Novoapostolska crkva, Munov pokret, mormoni itd.
Kažu da je ta sektaška kolonizacija vrlo snažno započela od aktivnosti Ketrin Čumačenko, žene bivšeg predsednika Jušćenka, koja je bila pristalica sekte „Rođena ukrajinska nacionalna vera“ (RUN-vera). Da li ta sekta i sada deluje, kakav je njen uticaj i koliko je povezana sa SAD?
RUN-vera zaista deluje na teritoriji Ukrajine. To je paganska sekta. Njena brojnost nije naročito velika, zato što je to ipak vrlo čudna egzotika. Ali u nju zaista ulazi niz ukrajinskih lidera.
Ipak je njena uloga u poređenju sa „Poslanstvom Božijim“ manja. Kao što je poznato, tu sektu su posećivali i Julija Timošenko, i gotovo svi poznati ukrajinski lideri. Čak su se tamo i zajedno molili za pobedu na izborima. Bivši gradonačelnik Kijeva Černovecki bio je jedan od najpoznatijih pristalica te sekte, ulazio u njene strukture. Zato se tu zaista vidi srastanje političkih interesa i sektaštva.
Kakva je uloga sekti u događajima na Majdanu i potonjim zbivanjima u Ukrajini?
Maltene čitav sektaški areal koji postoji u Kijevu podržao je Evromajdan. Oni su izlazili sa svojom simvolikom, koliko mogu hranili ljude, pružali im pomoć, izvodili bučne akcije kako bi privukli pažnju. Ne samo sektaški svet – u tim procesima je vrlo aktivno učestvovala raskolnička Kijevska patrijaršija. Takve marginalne, destruktivne snage svojski su radile kako bi podržale Evromajdan.
Slažete li se sa tvrdnjom kako mnoge sekte predstavljaju oruđe u rukama američkih i drugih stranih obaveštajnih službi?
Svakako da je tako. Na primer, mormoni koje, naravno, ne možemo u celini da ubrojimo u destruktivne sekte. Ne ulazeći u doktrinarne podrobnosti, možemo da ih nazovemo polupaganskom sektom. Predstavnici te organizacije vrlo su uljudni, uče jezik, sopstvenim novcem dolaze, na primer, u Ukrajinu na dve godine.
Oni se navikavaju na našu kulturu, mentalitet, način života itd. I zatim, pošto ostvare svoju misiju, vraćaju se u SAD. Opšte je poznata činjenica da ih zatim uzimaju za saradnike CIA-e, pošto predstavljaju neprocenjivi izvor informacija. Oni sve to iz prve ruke prenose putem potrebnih kanala.
Postoji još jedna od najvećih sekti, koja je prvobitno nastala kao politički projekat povezan sa korejskim obaveštajnim službama – Munova crkva ujedinjenja.
Najvažniji činilac je to što te sekte ne moraju uvek da budu strogo upravljane sa strane, ali dovoljno je i to što nekakvo udruženje, nekakva religiozna avangarda obavija, upija, pokušava da rastvori, pocepa hrišćanstvo.
Dovoljno je što su sekte prisutne u našoj zemlji, i već samim svojim prisustvom obavljaju svoj razorni posao. I nisu potrebne nikakve gromoglasne upravljačke paralele ni dodatne poluge, zato što će one same po sebi obavljati svoju razornu delatnost, poput nekakvog virusa koji živi na račun socijuma i razara „zdrav organizam“ društva.
Izvor: Destruktivnыe sektы – instrument zapadnыh specslužb – The world and we
Posrbila: Sava Rosić
(Ćirilizovano)