Ramuša Haradinaja (49) kao odgovornog za zločine terete i mnogobrojne sačuvane pisane naredbe koje je potpisao u svojstvu komandanta OVK u Metohiji, saznaje „Blic“.
Pripadnici OVK na području Metohije počinju sa većim terorističkim napadima u jesen 1997, a Haradinaj je nesumnjivo predvodnik. Tako je napadnuta 26. novembra 1997. policija u selu Lauša, ali su teroristi odbijeni i jedan od njih je poginuo (Hasim Geci).
Na njegovoj svečanoj sahrani, dva dana kasnije, prvi put se pojavila grupa pripadnika OVK u uniformama i oznakama, a među njima i Daut Haradinaj, Ramušev brat.
Napadi terorista posle toga postaju intenzivniji i već do maja 1998. sela oko Peći, Đakovice, Dečana i Kline bivaju etnički očišćena, tako da više nema Srba.
Sam Haradinaj lakše je ranjen 24. marta 1998. Od marta do septembra 1998. na području koje kontrolišu jedinice pod Haradinajevom komandom ubijeno je 30 policajaca.
Tako je kod sela Junik 24. maja 1998. grupa koju je predvodio Nasim Haradinaj, Ramušev brat od strica, otela policajce Radeta Popovića i Nikolu Jovanovića, koji su prevozili hranu.
Ubio ih je Idriz Baljaj Toger, koji je bio direktno pod komandom Haradinaja.
U junu 1998. OVK se reorganizuje u vojne oblasti. U selu Jablanica 23. juna 1998. održan je sastanak svih lokalnih komandanata OVK na Metohiji i Haradinaj je imenovan za komandanta operativne zone Dukađini (Metohija).
Samo dan posle imenovanja doneo je naredbu „Ev. op. 24/06/98“ o opštoj mobilizaciji i „pripremi stanovništva, boraca i starešina za rat“.
Takođe je izdao naredbu o zabrani kretanja pripadnika OVK, ali i svih građana bez dozvole. Haradinaj je ubrzo potpisao više naredbi o organizaciji OVK, kao i o životu civila na područjima Peći, Đakovice, Dečana i Kline.
Da je Haradinaj predstavljao svu vlast svedoče i svečani prijemi u selima
Najznačajnija od tih naredbi je „Ev. op. L1-68/1/8//98“ o „regrutaciji omladine starosti od 18 do 35 godina za službu u OVK“. Još jedna naredba je „Ev. op. L1-69/1/8/98“ kojom se lokalnim štabovima OVK naređuje da „odgovore potrebama linije fronta protiv neprijatelja, da izvršavaju obaveze snabdevanja vojske i stanovništva, da odgovore potrebama brigada OVK, da pomognu vojnoj policiji, da svaki seoski štab odredi službeno lice za evidenciju vojno sposobnih za borbu, naoružanje i municiju koju poseduje selo i svaku promenu, da se u svakom seoskom štabu službeno odredi lice koje će voditi matičnu knjigu rođenih i umrlih“.
Po naredbi Haradinaja formirane su brigade OVK. Prve tri su bile „Jusuf Grvala“, „Murat Zenelji“ i „Adrijan Krasnići“. Finansirale su se samostalno, što je takođe organizovao Haradinaj, i delom preko glavnog štaba iz koga su mesečno dobijale između 20.000 i 30.000 maraka.
U selu Papraćane po naredbi Haradinaja otvoren je centar za vojnu pripremu pripadnika OVK koji je nosio naziv „Jusuf Grvala“.
Za načelnika centra Haradinaj postavlja Rustema Tetaja. U prvoj grupi kursista 62 su bila iz Đakovice, tri iz Tetova, a trojica iz okolnih sela.
Početkom jula 1998. Haradinaj je svojeručno potpisao naredbe i rešenja kojima je veći broj pripadnika OVK uputio na područje sela Lođa, kod Peći.
Ubrzo je tamo počinjeno više zločina nad policajcima i srpskim civilima. Među žrtvama je bio policajac Srđan Petrović, koji je jezivo mučen.
Takođe je otet i ubijen penzioner Velizar Stošić iz Belog Polja. Otet je dok je vozio bicikl od svog sela do Lođa.
Njegovo telo je pronađeno u kanalu Radovićkog jezera.
Haradinaj je potpisao rešenje o premeštaju Pjetra Šalje Ujke, starešine OVK iz štaba u Glođane, i njegove grupe. Šalja je 2. jula 1998. upućen u selo Dujan kod Đakovice.
Dve nedelje po premeštaju Šaljina grupa je otela ekonomistu Zdravka Radunovića.
Kandidat opozicije na izborima?
Prištinski mediji su objavili da bi Ramuš Haradinaj (inače i lider Alijanse za budućnost Kosova) mogao da bude jedinstveni kandidat opozicije na eventualnim vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu.
Kako se spekulisalo, ti izbori bi mogli biti raspisani ovih dana, a održani 28. maja ili 4. juna.
(Blic)