HILANDARSKI MONASI BESPLATNO DELE LEK ZA RAK! Prave ga od otrovne biljke, a evo u čemu je tajna..

Bratislav Janković, otkriva zašto manastirski eliksir koji monasi dele besplatno traži na hiljade ljudi.

Iako se informacija o kozlacu sa Hilandara prenosi tiho i isključivo “od uveta do uveta”, gotovo da uvek stigne do onih kojima je potrebna. Na hiljade ljudi obolelih od najtežih bolesti već je probalo eliksir ove biljke koji monasi u Hilandaru na Svetoj Gori pripremaju i besplatno dele.

Sudeći prema pismima zahvalnosti koja svakodnevno stižu na Hilandar, ovaj lekoviti otrov pokazao se kao moćno sredstvo u borbi sa neizlečivom bolešću.

Iz dana u dan, sve veći broj ljudi u nevolji obraća se hilandarskim monasima, a oni, znajući da je vreme jedan od presudnih faktora kod teških bolesti, prihvataju svaku pomoć pri radu. Među brojnim vernicima koji na Svetoj Gori pomažu u vađenju kozlaca iz zemlje i pripremi preparata je i Nišlija Bratislav Janković.

“Stalno odlazim na Hilandar i pomažem monasima”, kaže Janković i dodaje da je potražnja za ovim preparatom neverovatna:

“Nisam ni slutio koliko se ljudi bori sa rakom, čini se kao epidemija. Hilandarskim monasima se za pomoć ne obraćaju samo naši ljudi, lekovita svojstva preparata su se nadaleko pročula, pa je mnogo stranaca koji traže spas u ovoj biljci. Mnogi i lično dolaze u Hilandar po pomoć”, dodaje Kozlac (Arummaculatum) je višegodišnja zeljasta biljka divnog cveta i jarko narandžasto-crvenog ploda, ali neprijatnog mirisa. Svi koji su imali priliku da je beru svedoče da zapravo miriše na trulo meso, što je posebna poslastica za insekte koji je oprašuju. Ima kopljasto lišće tamnozelene boje, prošarano smeđim pegama.

“Preparat se pravi samo od korena kozlaca. Koren se opere od zemlje i isitni na veličinu zrna kukuruza, suši se, a potom stavi u staklenu teglu. Tada se prelije medom koji se posle izvesnog vremena razvodni, jer kozlac ispusti svoje sokove”, kaže Janković. On objašnjava i kako se ovaj preparat koristi.

“Nije potrebno da odstoji, a koristi se tako što se proguta bez žvakanja jer je neverovatno ljut, i to isključivo ujutru na prazan stomak, najmanje pola sata pre jela. Važno je pomenuti da se ne sme uzimati za vreme hemoterapije i zračenja. Terapija kozlacem primenjuje se petnaest dana uzastopno i može da se ponovi tek nakon pauze od mesec dana.”

Na Hilandaru se može čuti da je recept za pripremu ovog preparata potekao iz bugarskog manastira Zograf. Po legendi koja se prepričava, tamošnji sveštenik, otac Nektarije, preneo je svoja znanja hilandarskim monasima.

“Na Svetoj Gori kozlac buja jer mu pogoduju klimatski uslovi i šumska hladovina, a u Kareji sam ga video sa ogromnim lišćem, te nije čudno što su monasi istraživali prednosti koje može da pruži ova biljka. Monasi tvrde da se kozlac koristi za mnoga oboljenja, kao što su bolesti želuca, reumatizam, neuralgije, polipi, a kod kancerogenih oboljenja najbolji rezultati postižu se kod tumora na dojci, prostati, plućima… Zbog sposobnosti da uništava maligne ćelije preporučuje se da ovaj preparat preventivno uzimaju i zdrave osobe, bar dva puta godišnje”, prenosi Janković iskustva koja je čuo. Zmijino grožđe niče krajem zime, čim počne sneg da se topi, ne voli sunce i raste u senci drveća, a najpogodnije mu je zemljište od ilovače.

“Kozlac kreće zajedno sa sremušem, isto im je stanište, a nalazio sam ga i na Suvoj planini na hiljadu metara nadmorske visine, u bukovoj i hrastovoj šumi”, kaže on i konstatuje:

“Prema mom višegodišnjem iskustvu, u našoj zemlji ima ga najviše u bagremarima pored Nišave, gde raste dva puta godišnje, s proleća i s jeseni. Legenda kaže da su koren kozlaca kuvali i jeli naši Solunci, jer termički obrađen ili osušen gubi otrov. Ipak, treba biti oprezan pri korišćenju rizoma, odnosno, koristiti ga samo uz konsultaciju sa stručnim licem, jer je u svežem stanju otrovan.”