ISTINA KOJA SE KRIJE: FRANJO TUĐMAN JE UBIJEN

Prvi hrvatski predsednik, dr. Franjo Tuđman kao i Gojko Šušak, istog su dana oboleli od iste vrste tumora na malom mozgu. Dogodilo se to nakon sastanka u Daytonu, a ubrzo nakon toga oni umiru.

I u februaru 2001. godine, takođe od raka, umire i general Zvonimir Červenko, načelnik Glavnog stožera Hrvatske vojske u “Oluji”.

Da su Tuđman i Gojko Šušak ubijeni, a zaraženi u Daytonu, progovorio je javno još 2002. godine Ljubo Ćesić Rojs rekavši sledeće: “Čvrsto verujem da su pokojni predsednik Franjo Tuđman i ministar Gojko Šušak otrovani u Daytonu. Obojici se rak na malome mozgu pojavio istog dana, minute i sata. Može li to biti slučajno?” Slučajno sigurno nije, no velom tajne ostaće obavijena istina i razlozi njihova ubistva…

Vreme je da se zapitamo koliko to može biti slučajno jer ako samo pogledamo bližu istoriju, svi važniji predsednici sveta umrli su upravo od raka. Čini se kako ipak iza svega stoji tajna tehnologija koja je u rukama SAD-a već godinama, a pomoću nje se uređuje svet po njihovoj volji. Ubijaju se predsednici i protivnici globalizma te svi oni koji se usprotive SAD-ovoj nadmoći.

Tokom istrage koju je 1975. godine proveo “Poseban odbor američkog senata” u vezi sa zaverom ubijanja stranih vođa, otkriveno je da je Centralna obaveštajna agencija proizvela i posedovala pištolj s otrovnim strelicama koji uzrokuje srčani napad i karcinom.

Kada je krajem 2011. godine u svom godišnjem obraćanju vojsci predsednik Venezule Hugo Chavez rekao da postoji mogućnost da SAD poseduje tajno, visoko tehnološki razvijeno oružje kojim je moguće “zaraziti” ljude karcinomom, mnogi su na ovu njegovu izjavu koju su prenele svetske agencije samo odmahnuli rukom, odmah je svrstavajući u kategoriju “bombastičnih” i “živopisnih” tvrdnji po kojima je Čavez bio poznat.

Međutim, oni malobrojni koji su obratili pažnju na njegovo upozorenje primetili su da je vrlo teško objasniti što se događa s predsednicima južnoameričkih država među kojima je zavladala prava “epidemija” raka. Oni su morali pogledati popis obolelih i pomisliti da je to teško objasniti primenom zakona verovatnoće i da tu doista ima nečeg čudnog.

A taj popis je zaista impozantan i na njemu se nalaze:

Kristina Kirchner, predsednica Argentine, koja je obolela od raka štitne žlezde, a koja je na tom mestu nasledila svog supruga

Nestora Kirshner, oboljelog od raka creva

Olanta Humala, predsednik Perua (rak želuca)

Luiz Inacio “Lula” de Silva, bivši predsednik Brazila (rak grkljana)

Dilma Vana Rousseff, predsednica Brazila (rak limfnih žlezda)

Fernando Lugo, bivši predsednik Paragvaja (rak limfnih žlezda)

Evo Morales, predsednik Bolivije (nazalni rak)

Ako se ovom popisu pridoda i sam Hugo Chavez, kao i kubanski predsednik Fidel Castro, zaista se postavlja pitanje kako je to moguće.

Upravo je Fidel Castro, koji je vodio dugogodišnju borbu s rakom, bio taj koji je upozorio Huga Chaveza na opasnost, rekavši mu da dobro pazi što jede i pije jer postoji visoko razvijena tehnologija kojom se može izazvati rak kod ljudi, koju CIA koristi za eliminisanje svojih političkih protivnika.

“Fidel mi je uvek govorio: Chavez, čuvaj se. Ti ljudi su razvili tehnologiju… Pazi što jedeš i što ti daju da jedeš… dovoljna je jedna iglica i mogu ti ubrizgati bilo šta”, preneo je Chavez reči svog prijatelja Castra, koji je preživio nebrojene pokušaje atentata i sasvim sigurno bio dobro upoznat s opasnostima koje ga vrebaju na svakom koraku.

Svi ovi bivši i sadašnji predsednici južnoameričkih država su, manje ili više, pripadnici socijalističke i levičarske orijentacije koji pokušavaju donositi demokratske i ekonomske promene u svoju zemlju, što je politika koja je u suprotnosti s interesima SAD kojima ne odgovara jačanje država Latinske Amerike i koje su stotinama godina držale monopol na ovom kontinentu i postavljale po svom nahođenju marionetske režime i predsednike, ne prezajući ni od otvorene podrške vojnim pučevima i raznoraznim diktatorima, čiji je cilj bilo vlastito bogaćenje i sticanje moći na račun mase svojih manje sretnih sunarodnjaka čiji su životi proticali u krajnjoj bedi i siromaštvu.

Tokom istrage koju je 1975. godine proveo “Poseban odbor američkog senata” u vezi sa zaverom ubijanja stranih vođa, otkriveno je da je Centralna obaveštajna agencija proizvela i posedovala pištolj s otrovnim strelicama koji uzrokuje srčani napad i karcinom. Iz ovog pištolja je ispaljivana strelica natopljena smrznutim tekućim otrovom, širine vlasi kose i dužine pola centimetra, koja je mogla probiti odeću i koju je bilo gotovo nemoguće otkriti jer nije ostavljala nikakav trag na telu žrtve.

Kwame Ture, nekadašnji radikalni vođa “Crnih pantera”, sve do svoje smrti tvrdio da ga je CIA otrovala karcinomom. On je umro od raka prostate u svojoj pedeset i sedmoj godini, a po rečima njegovih prijatelja, nikada nije ni pio ni pušio, bavio se plivanjem, vežbao je svakog dana i vodio računa o svom zdravlju.

Jack Ruby koji je ubio Leeja Harveya Osvalda, atentatora na američkog predsednika Johna Kennedyja, umro je od raka pluća 1967. godine. Ono što je neobično jeste to što su kod njega prilikom autopsije otkrivene maligne stanice koje nisu poticale iz respiratornog sistema. Ruby je članovima svoje porodice pre smrti rekao da mu je neka kancerogena supstanca ubrizgana u zatvoru kada je inekcijama lečen od gripa.

Neobična je i misteriozna i smrt Aleksandra Litvinenka koji je umro 2006. godine u Londonu od posledica trovanja polonijumom 210. Ostaje samo nagađati koja je obaveštajna služba za ovo bila odgovorna. Ali, on je gotovo odmah umro od izuzetno progresivnog oblika raka koji mu je zahvatio sve vitalne organe.

Još jedan tipičan slučaj trovanja jeste onaj bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka otrovom pod imenom “dioksin” koji je bio proizveden u nekoj laboratoriji izvan Rusije. “Dioksin” je poznat kao otrov koji izaziva rak nazalnih šupljina i respiratornog sistema.

Za smrt palestinskog lidera Jasara Arafata mnogi sumnjiče izraelsku obaveštajnu službu Mosad. Prema mišljenju francuskih lekara koji su izvršili autopsiju, on je umro od masovnog krvarenja u mozgu, izazvanog poremećajem u protoku krvi čiji je uzrok neka nespecifična infekcija. Broj trombocita u njegovoj krvi bio je izuzetno nizak, a broj leukocita izuzetno visok, što odgovara simptomima raznih bolesti, uključujući leukemiju, upalu pluća, kao i nekih bolesti krvi.

Upotreba otrova, kancerogenih supstanci, virusa i bakterija je verovatno samo vrh ledenog brega. U vreme ogromnog tehnološkog napretka, kako javnog, tako i tajnog, upotreba različitog “energetskog” i “frekvencijskog” oružja ne predstavlja više samo domen naučno-fantastičnih filmova, već, najverovatnije, našu svakodnevnicu.

(dnevno.hr)