KAKO SU AMERIKANCI USRED AMERIKE BACILI BOMBU 625 PUTA JAČU OD ONE U HIROŠIMI

Nuklearne nesreće koje ne stvaraju rizik od nuklearnog rata nazivaju se „Slomljene strele“. Tu spadaju slučajne nuklearne detonacije ili nenuklearne detonacije nuklearnih oružja. Jedna od najpoznatijih desila se u Americi davne 1957. godine.

Bombarder američke vojske leteo je iznad Albukerkija 22. maja kada je iz njega slučajno ispala hidrogenska bomba. To je bila jedna od najvećih nuklearnih bombi ikada napravljenih, dužine osam metara i težine 10 megatona u eksplozivu.

Nenuklearna naprava, poznatija kao bomba „Mark 17“ eksplodirala je nakon što je pala svega 800 metara od vazduhoplovne baze Kirtland, srećom u potpuno nenaseljeno područje.

Nekih šest kilometara je sve bilo u redu, a zatim je bomba ispala kroz vrata i pala na zemlju. Sreća u nesreći je što bomba nije bila naoružana plutonijumom i što je sletela na prazno polje.

Nastala je ogromna eksplozija sa kraterom dubokim skoro pet i širokim više od osam metara, raširivši radijaciju u krugu od 1,5 kilometar. Šteta je bila minimalna i nastradala je samo jedna sirota krava koja je pasla u blizini. Američka vlada je ovaj incident skrivala 29 godina, a Sten Noris, naučni saradnik u američkom Savetu odbrane i specijalista za nuklearno oružje izjavio je:

– Ovo je možda najjača bomba koju smo ikada napravili. Sreća pa je pala usred pustinje.

„Albukerki žurnal“ pisao je tada da je hidrogenska bomba „Mark 17“ čak 625 puta bila jača od one koja je bačena na Hirošimu.

Britanska Kolumbija, 1950.

Prva zabeležena detonacija vojnog nuklearnog oružja desila se u Britanskoj Kolumbiji 14. februara 1950. godine.

Convair B-36 bio je na putu od vazduhoplovne baze Ajelson blizu Ferbenksa, Aljaska ka vazduhoplovnoj bazi Karsvel u Fort Vortu, Teksas. Bombarder je trebalo da učestvuje u misiji simuliranog nuklearnog napada na San Francisko.

Ovaj bombarder je trebalo da proveri da li taj tip aviona može da izvede bombardovanje po hladnom vremenu, kako bi vojska znala da li je prikladan za upotrebu kao odgovor u mogućoj borbi protiv Rusa.

Avion je nosio Mark IV atomsku bombu, ali ona nije sadržala jezgro plutonijuma potrebno za detonaciju jer nije postojala namera da se išta bombarduje. Čak i kao takva, ona je u sebi imala 2.250 kilograma redovnog eksploziva, tako da bi napravila veliku eksploziju.

Misija je na neki način bila uspešna. Ustanovljeno je da ovaj bombarder ne može da se koristi protiv Rusa, pošto su, zbog grubih uslova, tri od šest motora otkazala. Posada je morala da iskoči, ali su prvo morali da ispuste Mark IV bombu nad Unutrašnjim prolazom (Inside Passage) u Kanadi. Pet od sedamnaest članova posade je poginulo.

Mars Blaf, Južna Karolina, 1958.

Mars Blaf nije razgranata metropola sa milionima ljudi i džinovskim soliterima. To je sićušna zajednica locirana u okrugu Florens, Južna Karolina. Ipak, poznata je po jednoj stavci – 11. marta 1958. godine, vazduhoplovstvo SAD je slučajno bacilo Mark VI bombu na Mars Blaf.

Sve je bilo deo operacije ‘Snežni nalet’ tokom koje su bombarderi leteli ka Engleskoj kako bi bacali lažne bombe, testirajući svoju preciznost. Kao i u incidentu u Britanskoj Kolumbiji, ova bomba je bila neaktivna, ali je i dalje posedovala na hiljade kilograma eksploziva.

Ovaj put je pogrešio kapetan. Dok je vršio provere, slučajno je povukao ručku za ispuštanje bombe. Bomba je pala na kuću Voltera Grega i eksplodirala pri kontaktu. Srećom, niko nije stradao, mada su Greg i pet članova porodice bili povređeni. Greg je tužio vazduhoplovstvo i dobio 54.000 dolara u to vreme (današnjih 500.000 dolara).

Mino, Severna Dakota, 2007.

Nemojte da mislite da je nespretno rukovanje nuklearnim bombama stvar prošlosti. Najskoriji takav događaj desio se 2007. godine u vazduhoplovnoj bazi Mino u Severnoj Dakoti. Misija je trebalo da bude prosta – dostaviti tovar nenaoružanih AGM-129 ACM krstarećih projektila na odlagalište oružja.

Njih desetak je natovareno na B-52, po šest sa svake strane. Policajac koji je bio zadužen da ispita projektile pogledao je samo desnu stranu pre nego što je potpisao dokumente. Da je pogledao sa leve strane, primetio bi da je šest projektila i dalje naoružano nuklearnim bojevim glavama, od kojih je svaka jaka koliko i 10 bombi sa Hirošime.

Ova zanimljiva činjenica je ostala neprimećena narednih 36 sati. Za to vreme, projektili su leteli iznad Luizijane bez ikakvih bezbednosnih protokola koji se inače poštuju pri prenosu nuklearnih oružja.

Na kraju je sve bilo u redu, zbog čega ovaj incident nije svrstan u Slomljene strele. On je svrstan u „Savijeno koplje“, događaj koji uključuje nuklearna oružja znatne opasnosti bez detonacije. Kada se pronela vest, javnost je bila jako uznemirena zbog ove skoro fatalne greške.

Ostrvo Tibi, Džordžija, 1958.

Godina 1958. nije bila baš brilijantna za vojsku SAD. Ovo je druga od tri Slomljene strele te godine koja se dogodila u vodama kod ostrva Tibi blizu Savane, Džordžija. B-47 bombarder nosio je 3.500 kilograma tešku Mark 15 nuklearnu bombu.

Došlo je do slučajnog sudara sa F-86 borbenim avionom, pri čemu je znatno oštećeno krilo B-47. Bombarder se jedva održavao u vazduhu tako da je posada ispustila bombu pripremajući se za prinudno sletanje. Bomba je ispuštena u vode reke Savana.

Na iznenađenje posade, eksplozija se nije čula. Ni dan-danas se ne zna gde je završila džinovska nuklearna bomba jer nikada nije pronađena. Čak i sada, 55 godina nakon incidenta ljudi i dalje tragaju za njom.

Mediteransko more, 1956.

Vojska očigledno ima običaj da tu i tamo izgubi nuklearno oružje. Međutim, često imaju bar neki trag gde je bomba završila. Što se ove Slomljene strele tiče, u pitanju je najmisteriozniji incident ove vrste. B-47 je 10. marta 1956. poleteo iz vazduhoplovne baze Mekdil na Floridi noseći kapsule sa nuklearnim jezgrima.

Leteo je ka tada tajnoj stranoj vojnoj bazi, za koju se kasnije ispostavilo da je Ben Gerir baza u Maroku. Tokom leta, bombarder je trebalo dva puta da dopuni gorivo u vazduhu.

Prvi put nije bilo problema, ali kada se pojavio drugi tanker, bombardera B-47 nigde nije bilo. Nikada više nije pronađen.

Nestao je bez traga iznad Mediteranskog mora. Kraljevska mornarica je organizovala pretrage kojima su asistirale francuske i marokanske trupe stacionirane u blizini. Smatra se da je avion završio negde na obali sela Port Sej u Alžiru.

San Antonio, Teksas, 1963.

Ovo je jedinstven slučaj. Incident se dogodio u vazduhoplovnoj bazi Lakland u San Antoniju. Preciznije, to se dogodilo u bazi Medina, koja se ranije koristila kao nacionalno odlagalište. Šezdesetih godina, tamo se vršilo i odlaganje i rastavljanje starog nuklearnog oružja.

Ogromna hemijska eksplozija dogodila se 13. novembra 1963. godine kada se detoniralo 56.000 kilograma nenuklearnog eksploziva. Iznenađujuće, nije bilo žrtava, a tri radnika su pretrpela manje povrede.

Nuklearne komponente su se čuvale u drugom delu zgrade, tako da je radioaktivna kontaminacija bila minimalna. Incident je vrlo brzo dospeo u javnost, ali je isto tako brzo i zaboravljen pošto je usledio važniji događaj – ubistvo Kenedija.

Ferfild, Kalifornija, 1950.

Ovo je jedna od najozbiljnijih Slomljenih strela po pitanju mogućih žrtava. Ukupno 19 ljudi je poginulo, a skoro 180 ih je povređeno. Incident se dogodio u vazduhoplovnoj bazi Ferfild-Suisun u Kaliforniji.

Besneo je Korejski rat, a vojska je transportovala tovar Mark IV nuklearnih bombi u Guam. Deset B-29 bombardera je napunjeno sa po jednim nuklearnim oružjem. Ubrzo nakon poletanja, jedan od aviona je imao problema sa motorom.

Naređeno je da se avion vrati u bazu, ali druga greška je onemogućila sletanje. B-29 je završio u zabačenom delu baze. Od 20 članova posade, 12 ih je umrlo pri padu. Osoblje u bazi je pokušalo da ugasi požar pre nego što bomba eksplodira, ali Mark IV se detonirala, oslobađajući 2.300 kilograma eksploziva, što je usmrtilo sedmoro ljudi.

Vojska je pokušala da zataška incident tako što je tvrdila da je avion bio natovaren samo običnim eksplozivom. Nigde se nisu pomenula nuklearna oružja.

Palomare, Španija, 1966.

U Palomareu, Španija, 17. januara 1966. godine dogodio se gadan slučaj Slomljene strele. Za početak, uništena su dva različita aviona pri čemu je stradalo sedmoro ljudi. Incident je uključivao četiri hidrogenske bombe od kojih su dve eksplodirale.

Na kraju, sve se dogodilo u stranoj državi, kvareći političku reputaciju SAD. Bombarder B-52G leteo je iznad Mediteranskog mora kada mu se približio tanker radi standardne dopune goriva. Dva aviona su se sudarila i potpuno uništila.

Bombarder je nosio četiri MK28 hidrogenske bombe. Jedna je sletela u reku i nije eksplodirala. Druga je pala u more i pronađena je par meseci kasnije. Dve bombe su pale blizu španskog sela Palomare i eksplodirale.

Oblast od 2,5 kvadratna kilometra je kontaminirana iako niko nije povređen prilikom eksplozije. Par meseci kasnije, španski pecaroš, koji je pronašao bombu koja je pala u more, tužio je vladu SAD.

Prema pomorskom zakonu, on je zaslužio nagradu od 1% ukupne vrednosti plena. Vrednost njegovog dela je bila 2 milijarde dolara, a on je tražio 20 miliona dolara tako da je sve rešeno van suda.

Grenland, 1968.

Grenlandski incident, poznat i kao Tule incident, dogodio se dve godine nakon Palomarea i ima dosta sličnosti sa prethodnim slučajem. Uključivao je četiri hidrogenske bombe i takođe se dogodio u stranoj zemlji, uzrokujući diplomatske probleme.

B-52 bombarder je 21. januara 1968. godine nosio četiri hidrogenske bombe preko zaliva Bafin na Grenlandu, kada se kabina zapalila. Avion je trebalo prinudno da sleti, ali to nije bilo moguće zbog vatre.

Preživelo je šest od sedam članova posade, a bombarder je završio u ledu. Jedna od bombi se detonirala raširivši radioaktivnu kontaminaciju u krugu od 300 metara. Sav kontaminirani led i sneg (oko 7.000 kubika) su uklonile SAD. Druga bomba je prosto izgorela bez eksplozije, a druge dve su završile u vodi.

Jedna od njih je pronađena deset godina kasnije dok je druga još uvek tamo negde. Zanimljivo je da je danska vlada imala više problema nego američka. Grenland je pod danskom administracijom, a država je uvela politiku bez nuklearnog oružja 1957. godine.

(LA Times, Blic)