Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Kina planira da izgradi podvodnu bazu za neimenovane podmorske naučne i odbrambene operacije u Južnokineskom moru, centar koji bi mogao da postane prva kolonija veštačke inteligencije na Zemlji, kažu zvaničnici i naučnici uključeni u ovaj plan.
Projekat, nazvan po Hadu, podzemnom bogu grčke mitologije, lansirala je Kineska akademija nauke u Pekingu ovog meseca, nakon posete podmorskom institutu u Sanji, Hanijska oblast.
Predsednik Ksi Jinginp je ohrabrio naučnike i nženjere da urade nešto što dosad niko nije.
Ideja za podvodnu ispostavu omiljena je naučnicima, inženjerima i piscima naučne fantastike već hiljadama godina, dok je grčka legenda o Atlantidi inspirisala brojne priče o gradovima na morskom dnu.
Had zona koja bi mogla da bude baza u nadubljem delu okeana, na dubini od 6 do 11 hiljada metara.
Projekat košta 1,1 milijardu juana (160 miliona dolara). To je pola onoga što je utrošeno na FAST radio teleskop, najveći na svetu, u jugozapadnoj Kini.
Baš kao i svemirska stanica, podvodni kompleks će imati platformu za ukrcavanje. Projektni inženjeri će morati da osmisle koji će materijal koristiti i koji može da izdrži pritisak na tolikim dubinama.
“Veoma je izazovno graditi koliniju kao da je na drugoj planeti za robote sa veštačkom inteligencijom”, rekao je jedan od naučnika na ovom projektu. “Tehnologija može da promeni svet.”
Robotske podmornice će slati izveštaje, snimati podvodni svet i sakupljati minerale. Kao samoodržavajuća laboratorija, stanica će analizirati uzorke i slati rezultate na kopno,.
Dok će baza zavisiti od kablova spojenih za brod ili platformu u pogledu struje i komunikacije, moćni “mozak” i senzori omoguće joj da obavlja misije.
Južnokinesko more je verovatno najudaljeniji morski deo na svetu, sa sedam teritorija oko kojih se bore neke države.
Morsko dno ima ekstremne uslove, visok pritisak, eroziju, potrese i nasilnu geologiju koja može da šteti strukturama. Ovo znači da će cena ovog ambicioznog programa rasti.
Doktor Du Kvinghaj, istraživač centra, kaže da je budžet 1,1 milijatda juana, ali da će možda biti malo.
“Biće teško sagraditi ovo, teže nego svemirsku stanicu. Nijedna zemlja ovo nije dosad uradila”, rekao je Du.
Baza će biti izazov i za robote. Oko 99% dna mora, koji prekriva oko 70% Zemlje, nije istraženo. Profesor Jin Pin, sa Kineske akademije nauka, kaže da će ova baza biti zahtevna.
Mora se istražiti dno. Potencijalna lokacija je Manila prolaz. “To je jedino mesto u Južnokineskom moru koje je duboko 5 hiljada metara”.
Manila prolaz je mesto gde se Euroazija susreće sa Pacifikom. Nadublje dno jeste 5,400 metara. To predstavlja problem zbog učestale vulkanske aktivnosti.
Iako politički osetljivo, nije nemoguće da će se ova baza sagraditi.
Peking planira da sagradi i 20 plutajućih nuklearnih elektrana, a prva će biti gotova 2020.
Webtribune.rs
