Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Uskoro se navršava 15 godina od atentata koji je potresao Srbiju. Događaji koji su prethodili ubistvu premijera i dalje su pod velom tajne.
Ekskluzivno vam otkrivamo šta se dešavalo samo dve nedelje pre nego što su atentatori ostvarili svoj zlikovački naum.
Ubice naoružane od zuba čekale su premijera Srbije Zorana Đinđića na Kopaoniku, sredinom februara 2003., samo tri nedelje pre nego što im je uspeo zlikovački plan da likvidiraju prvog čoveka srpske Vlade!
Upravo tog februarskog dana Zoran Đinđić je na Kopaoniku polomio nogu, a ispostavilo se da mu je ovaj incident, u tom trenutku, spasao život!
Podsetimo, Zoran Đinđić je ubijen pre 15 godina, 12. marta 2003. u 12:25, u dvorištu zgrade Vlade Republike Srbije u Beogradu. Ovaj atentat je doveo do vanrednog stanja u Srbiji i policijske akcije „Sablja“ tokom koje su uhapšene stotine osumnjičenih.
Kasnije se ispostavilo da je „zemunski kriminalni klan“ u dva navrata pokušavao da organizuje atentat na Đinđića. Prvi za koji je javnost saznala bio je kod hale „Limes“ (Beogradska arena), kada je Dejan Milenković Bagzi, na auto-putu presekao kolonu vozila u kojoj je bio Đinđić, pokušavajući da izazove saobraćajni udes i zaustavi kolonu pod pratnjom. Posle toga, plan je bio da „zemunci“ otvore vatru iz dugih cevi… Međutim, Bagzi je nespretno reagovao, a kolona je nastavila prema aerodromu…
Prvi pokušaj atentata isplaniran je, nekoliko dana ranije, upravo dok je Đinđić bio na Kopaoniku. Prema zvaničnoj verziji ubice „zemunaca“ su čekale Đinđiča na Begaljičkom brdu u blizini Beograda. Međutim, manje je poznato to da je grupa „zemunaca“ Đinđića čekala još na Kopaoniku, na izlazu iz hotela.
U tom trenutku na Kopaoniku su bili na vežbama i Jedinica za specijalne operacije i Žandarmerija. Dakle vrvelo je od specijalaca i naoružanih vojnika.
Ružica Đinđić je tom prilikom primetila da je u holu hotela neko „neprestano i upadljivo gleda“, i prijavila je to obezbeđenju“, priča dobro obavešteni izvor.
Ružica Đinđić je na Kopaoniku bila sa decom, Jovanom i Lukom. „Zoran je rekao da će doći da zajedno provedemo vikend posle ne znam ni sama koliko godina”, kaže Ružica.
„Desilo se da te večeri Zoran na fudbalu povredi nogu. Ispostavilo se da mu je to spaslo život. Naime, zbog težine povrede, premijer Srbije je odlučio da se uputi ka Beogradu, ne sluteći da ga ubice već nišane na izlazu iz hotela i samo čekaju da otvore vatru“, priča naš izvor.
Ipak, usledio je obrt. Posle ukazane lekarske pomoći Đinđiđu je bilo veoma komplikovano da izađe na glavni ulaz hotela jer je hodao na štakama, a i morao je da iz ambulante da dođe do recepcije, preko brojnih stepenica.
Tada su pripadnici obezbeđenja odlučili da Đinđića izvedu iz hotela pored sale za fudal, ne sluteći da mu spasavaju život…
„Pukom igrom slučaja, kolona pod pratnjom je tada otišla u kontrasmeru ulice, a time i suprotno od pravca na kom su čekale ubice“, kaže izvor.
Ispostavilo se tako da je upravo lom noge tada spasao premijera Srbije. Kolona vozila pod pratnjom se tada spojila sa drugim automobilom u kom su bile Ružica Đinđić, sa decom Jovanom i Lukom. Iz tog razloga „zemunci“ su odustali da pucaju na vozila pod pratnjom, jer bi stradalo mnogo ljudi.
Ozbiljne pretnje ubistvom, čak i pokušaj atentata kod hale „Limes“, nadležnima nije bio dovoljan povod da bezbednost premijera pojačaju na najvši nivo.
Nažalost, ni Đinđić nije ozbiljno shvatio da neko od njegovih najbližih saradnika zatvara oči pred ubicama koje na nišanu drže premijera. Ubice su ostale na slobodi sve dok nisu sprovele svoje zlodelo.
