Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Ginekolog Eduardo Vela (85) osumnjičen da je u San Ramon bolnici u Madridu učestvovao je u otmici Ines Madrigal, danas 49-godišnje žene koja ga je optužila da je falsifikovao njen izvod iz matične knjige rođenih kako bi njena majka koja ju je usvojila postala njena biološka majka, u junu ove godine pojavio se na sudu u Madridu… O krađi beba u Španiji piše hrvatski portal 24.sata.
On je tada bio zaposlen u spomenutoj bolnici, a u proleće 1969. godine falsifikovao je Inesine dokumente kako bi bebu mogli da prodaju. Majka koja je usvojila Ines Madrigal rekla je istinu svojoj kćeri kad je napunila 18 godina, i sve vreme je podržavala njene napore i želju da otkrije ko su joj pravi roditelji. Umrla je pre dve godine.
– Uvek sam govorila da mi nije dala život, ali da me je rodila u svom srcu. Ona je živela da bi se brinula o meni i videla me srećnu – rekla je Madrigal o svojoj majci koja ju je odgajila.
Španija kao supermarket beba
– Ne verujem da će Eduardo Vela reći istinu. Neće sigurno priznati ko mi je majka i u kakvim sam se okolnostima rodila. Ne verujem da će se to dogoditi, ali bih volela kad bismo mogli doći do saznanja o svim ženama koje su rodile u San Ramon klinici. Ali ni to se verovatno neće dogoditi pa se samo nadam da će dobiti zasluženu kaznu – kazala je Madrigal i istakla da je ovo suđenje jako važno kako bi se eventualno otvorili i drugi slučajevi.
– Španija je bila supermarket za bebe za celu Evropu i južnu Ameriku, a ne samo za Španiju – kazala je Madrigal.
Guillermo Pena, advokat Ines Madrigal, rekao je kako ovaj slučaj daje Španiji šansu da napokon pređe sociološke i psihološke barijere prošlosti i prepozna šta se to dogodilo brojnim porodicama širom zemlje.
Za vreme Frankovog režima nestalo 300 hiljada beba
A dogodilo se to da je za skoro 50 godina u Španiji nestalo 300 hiljada beba. Ukradene su i prodane, a mrežu preprodavaca su činili lekari, medicinske sestre, sveštenici i časne sestre. Otimali su decu iz bolnica i davali na usvajanje imućnim parovima za velike svote novaca. To se sve događalo pod režimom diktatora Francisca Franca, poslednjeg fašističkog vođe u Evropi koji je diktatorski vodio zemlju te brutalno likvidirao sve svoje političke protivnike.
Većini žena koje bi rodile rekli bi da su im bebe umrle tokom porođaja, ili ubrzo nakon njega. Navodno preminule bebe nikad ne bi videle niti su dobile smrtovnicu. Bilo je zabranjeno i da sahrane novorođenče.
Oduzimanje dece je najpre bilo politički motivisano. Nestajale su bebe roditelja koji su bili poznati kao kritičari režima. Parovi bez dece, koji su podržavali Franka, i čija je vera i finansijska sigurnost pokazivala da više zaslužuju roditeljstvo mogli su usvojiti neko od te dece, za koju su morali platiti traženi iznos.
Legalizovana krađa
Oduzimanje dece je bilo legalizovano dekretom iz 1940., koji je podržavao odvajanje od bioloških roditelja u slučaju da je u opasnosti moralno vaspitanje deteta.
Bebe su najpre bile smeštene u crkve, a sveštenici su preuzimali ulogu posrednika. Primopredaja dece najčešće je bila u crkvama. Novopečeni roditelji tako bi dobili dete i dokumenta kojima se potvrđivalo da je to njihov biološki potomak.
Mnogi veruju da je trgovina decom nastavljena i nakon pada Frankovog režima 1975. godine, i trajala sve do početka 90-ih godina. No, tada deca više nisu oduzimana kritičarima režima, nego uglavnom samohranim ili siromašnim majkama. Ni usvojitelji nisu uvek bili svesni da su deca ukradena, jer su im objasnili da se majka odrekla svoga deteta.
Skandal oko ukradenih beba je izbio pre skoro deset godina kad su Antonio Barroso i Juan Luis Moreno saznali da su ukradeni kao deca. Na samrtnoj postelji Morenu je otac otkrio da ga je kupio od jednog sveštenika u Saragosi, a Barosu je časna sestra priznala da ga je prodala za oko 200.000 peseta, što je tada odgovaralo vrednosti jednog manjeg stana. Barroso je tek sa 38. godina tako saznao da su ga njegovi roditelji zapravo kupili.
Pogledajte video:
