Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
1. oktobra 1931. godine teretnjak „Baychimo“ se našao zarobljen u ledu na samom severu Kanade. Skoro dva meseca kasnije je nestao u snežnoj oluji, a posada se oprostila od njega. On se međutim nije oprostio od života i nastavio je decenijama da sam samcijat luta Arktikom
Brod “Baychimo” je prvobitno izgrađen u Švedskoj i porinut 1914. godine u okviru jedne nemačke brodarske kompanije. Dugačak 70 metara i sposoban da razvije brzinu od 10 čvorova, odnosno 19 kilometara na čas, predat je Britancima kao deo ratnih reparacija posle Prvog svetskog rata te je kupljen od kompanije “Hudson’s Bay”.
Nakon devet uspešnih putovanja po obalama severne Kanade, došao je 1. oktobar 1931. godine kada se natovaren krznima našao zarobljen u ledu, vraćajući se u pravcu Vankuvera. Na veliku žalost kapetana Džona Kornvela i posade, zima je došla ranije nego što su očekivali.
Posada je napustila brod i otišla do obližnjeg grada Barova ne bi li se sklonila od sve gorih vremenskih uslova, a kada se dva dana kasnije vratila videla je da se led se pomerio i da se “Baychimo” oslobodio. 8. oktobra se ponovo zarobio, ali ovog puta teže nego prvi put.
Konačno, 15. oktobra, kompanija “Hudson’s Bay” je poslala spasilački avion ne bi li izvukao 22-članu posadu; međutim, njih petnaestoro je ostalo sa brodom čekajući povoljnije uslove za njegovo izvlačenje, u čiju su svrhu nedaleko sagradili drveno sklonište.
Snažna mećava je udarila 24. novembra, a kada je prestala od “Baychimo-a” nije bilo ni traga. Kapetan je zaključio da se brod oslobodio tokom snežne oluje i da je potonuo.
Međutim, nekoliko dana kasnije, jedan Inuit je video brod 72 kilometra daleko od njegove pređašnje pozicije. Posada je došla i, zaključivši da brod neće preživeti zimu, uzela je najvrednija krzna i odletela avionom koji je ponovo došao po njih. Tako je “Baychimo” napušten.
Međutim, nije potonuo, čudesno je preživeo tu zimu. I ne samo tu zimu nego i mnoge naredne zime koje su došle posle nje. Naime, nekoliko meseci kasnije je primećen 480 kilometara istočno. U martu 1932. je viđen kako mirno pluta pored aljaske obale. Nekoliko meseci kasnije je ponovo viđen. Pa naredne godine. Pa naredne godine. Pa naredne godine. Pa onda ponovo 1939. u dva navrata.
A onda je nestao.
ONDA SE PONOVO POJAVIO, I TO MARTA 1962. GODINE. Dvadeset godina je bio ko zna gde, preživeo je Drugi svetski rat, preživeo je zime i mećave i led i ljude i podvodne mine, preživeo je svaku moguću nedaću, a da se nikada nije nasukao na kopno i da ga niko živi nije video za sve to vreme.
Poslednji put je viđen 1969. godine, 38 godina nakon što je bio napušten. Sam, ponovo zarobljen u ledu, ostavljen na milost i nemilost od strane ljudi koji su ga koristili dok im je to bilo od koristi.
Njegova sudbina nije poznata. Vlada američke savezne države Aljaske je 2006. godine pokrenula projekat koji je trebalo da razreši misteriju “Ukletog broda sa Arktika”, kako je prozvan, i da ga locira, živog ili potopljenog, ali ga još uvek nije pronašla.
Možda nas “Baychimo” opet iznenadi i ponovo se pojavi, negde gde ga uopšte ne bismo očekivali, i kada mu se najmanje budemo nadali.
Pogledajte video:
(Telegraf.rs)
