Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Teren Bliskog istoka za obe supersile bio je poligon za demonstraciju političke, ali i vojne sile. Posebno najviše se istaklo isprobavanje savremene vojne tehnike, koju su oba suprostavljena tabora dostavljali saveznicima na terenu da bude ispitana u različitim uslovima.
Takav slučaj je bio i sa upotrebom sovjetskog izviđača MiG-25R na nebu Sinaja i Izraela. Kada se pojavio sovjetski supersonični lovac MiG-25 postao je noćna mora svakog zapadnog pilota, a posebno vazduhoplovnih stratega koji su na njegov pomen doživljavali glavobolju.
Glavobolja je dolazila od ekstremno velikih brzina koje je ovaj lovac razvijao. Zapad je o samom lovcu znao veoma malo, pa je njegova pojava povećala finansijska ulaganja u nove generacije lovaca.
Potreba za informacijama o kretanju izraelskih trupa, nastala je iz frustracije egipatskog predsednika Gama Abdel Nasera koji je u šestodnevnom iznenadnom napadu Izraela, na ovu državu izgubio kompletno Sinajsko poluostrvo.
Sinaj se morao po cenu vratiti Egiptu, pa je u tu svrhu krenuo proces ponovnog opremanja egipatske armije tehnikom i svrsishodnijom obukom svih rodova vojske. Osim tehnike i obuke za povraćaj Sinaja bile su potrebne i obaveštajne informacije o kretanju i jačini izraelskih trupa i rasporedu na Bar -Lev liniji, koje nisu mogle biti prikupljene ubacivanjem agenata na teritoriju Sinaja.
Situacija je postala još gora, jer su Izraelci u periodu od 1968-1970. intenzivno počeli da upadaju u egipatski vazdušni prostor sa svojim izviđačkim avionima RF-4E Fantom II koji je bio osposobljen za dnevno i noćno snimanje. Kada su Egipćanima stigli raketni sistemi Volhov, KuB i Neva, izviđanje je prekinuto.
Izraelci su tada počeli da koriste podzvučnu bespilotnu letelicu Teledayne Rayan 1247 koja je sa visine od 15.000 metara nastavila da izviđa egipatsku teritoriju. Egipatski komandanti, da bi uspeli da se bar približno dokopaju tačnih informacija, za pomoć su se obratili Sovjetskom Savezu.
Sovjeti su oberučke prihvatili ponudu Egipćana, jer je samim tim izazov za njih bio još veći pošto su se na tom prostoru angažovali i Amerikanci na strani Izraela, a videli su i kao priliku da se izraelskom RV revanširaju za okršaj od 4.aprila 1970 godine, kada su u vazdušnom okršaju migova i fantoma na nebu Sinaja stradali neki njihovi piloti na strani Arapa.
Moskva je obavestila Kairo, da će u Egipat stići nekoliko izviđačkih aviona MiG-25R kojima će upravljati sovjetski piloti, a na terenu brinuti rusko tehničko osoblje.
Od Egipćana se tražilo samo da se na aerodromima gde će biti bazirani avioni poveća obezbeđenje i da kaponiri i hangari za smeštaj letelica budu dovoljno izdvojeni od bilo kakvih radoznalih pogleda, oficira i vojnika koji nisu bili angažovani u samoj operaciji. Danas je ova eskadrila poznata pod oznakom X-500.
Namena eskadrile bila je da Egipćanima budu dostavljeni adekvatni i obaveštajno upotrebljivi aero-foto snimci, i da se, ako bude mogućnosti, čak i borbeno verifikuju stvarne mogućnosti aviona nad američkim i francuskim lovcima, sa kojima je raspolagao Izrael.
Prvi migovi 25R počeli su da sleću na aerodrom kod Kaira već sredinom 1971. godine. Negde se u literaturi spominje i datum 10. oktobar 1971, ali to niko nije mogao da potvrdi ni u jednom dokumentu posle raspada SSSR-a.
Većina podataka o ovoj operaciji saznala se iz memoara opitnog pilota Stepana Mikojana, inače sina poznatog sovjetskog političara Anastasa Mikojana i sinovca Artema
Mikojana jednog od konstruktora aviona MiG. Čitav plan preletanja izraelske teritorije zamislio je pukovnik Karmalov glavni vazduhoplovni savetnik egipatske vlade, a prvi let trebao je da izvede opitni pilot Nikolaj Stogov.
Za prvi let izabrana je bila nedelja, kada je na aerodromu nalazio relativno mali broj ljudi, jer su ostali bili angažovani na različitim zadacima van baze. MiG-25R nalazio se smešten u armirano betonskom skloništu, gde ga je sovjetska ekipa tehničara pripremala za let.
Egipćanima u koji Sovjeti nisu baš imali poverenje zbog preterane brbljivosti je rečeno da avioni moraju biti temeljito tehnički pregledani i da nema govora o bilo kakvom poletanju, osim da je moguće kratkotrajno rulanje po stajanci i proveri rada motora.
Na dan poletanja sovjetski tehničari su do pola otvorili vrata glavnog kaponira, kada se začula buka motora koje je pilot Stogov startovao, ali na minimalnom režimu rada. Kada je došao momenat za izvršenje zadatka vrata kaponira su se do kraja otvorila, a MiG-25R izleteo i krenuo prema pisti.
Egipćani koji su se zatekli pored piste mogli su samo nemo da posmatraju uzletanje sovjetskog lovca u punom forsažu, koji se penjao da dostigne svoj operativni plafon leta.
Stogov je tad radio vezom dobio informacije o zadatku: Snimiti položaje izraelske armije istočno od Sueckog kanala. Brzina kojom se kretao MiG-25R iznosila je 2.800 km na čas. Inače izraelski radari su poletanje MiG-25R registrovali odmah pošto se vinuo u vazduh.
Tada je na jednom od aerodroma na Suecu data momentalna uzbuna, pa se u vazduhu odjednom našlo čak 30 lovaca Fantom 2. Međutim Mig 25R se nalazio na visini od 25.000 metara, dok su fantomi operativno mogli da dosegnu samo 15.000 metara. Kod izraelaca se javila frustracija na nemoć, da mogu samo pratiti lovac koji je leteo više od njih i da nesmetano operiše po njihovoj teritoriji.
Letovi su se narednih dana i meseci nastavili, pa su prvi MiG-25 primećeni i na nebu iznad Tel Aviva, gde su mogli da prate avione, ali ništa da urade, jer su bili inferiorni prema MiG-25.
Obaveštajni podaci koji su prikupljeni omogućili su egipatskoj armiji da uoči slabe tačke na liniji Bar El Lev kao i da postignu iznenađenje koje je dočekalo izraelsku armiju na dan jevrejskog praznika Yom Kipura ( u literaturi poznat i kao Četvrti arapsko-izraelski rat).
Međutim posle godinu i dva meseca od početka operacije stigla je naredba Moskve da se eskadrila X-500 vrati u Sovjetski Savez zbog pogoršanih egipatsko-sovjetskih odnosa posle smrti Nasera i dolaska na vlast njegovog saradnika Anvara El Sadata .
Priča o MiG-25 na nebu iznad Bliskog istoka tu se nije završila. Iako je Egipat opet vojno poražen, a masovni gubici u tehnici nadoknađeni sovjetskom vojnom pomoći koja je dostavljana vazduhom, decembra 1973. MiG-25 ponovo stižu u Egipat. Slični letovi su nastavljeni, ali ovaj put Izraelci se obraćaju svojim pokroviteljima Amerikancima, koji im dostavljaju rakete vazduh-vazduh AIM-7 Sparrow sa kojima su trebali da obore MiG-25.
Interesantno je da je ova raketa do tada imala veoma nizak stepen obaranja. U vijetnamu svega 10% (američki lovački piloti oborili su 59 aviona ispalivši 612 Sparrow). Ipak sa njima su mogli da dejstvuju protiv ciljeva u doletu na većoj visini. Međutim, postojao je samo jedan uslov, morali su da saznaju tačno vreme dolaska izviđača MiG-25 R u izraelski vazdušni prostor.
Jednom prilikom izraelcima je to umalo pošlo za rukom, ali problem je bio u blizinskom upaljaču rakete AIM-7 koji nije efikasno odradio, zbog kako se nagađalo, brzine samog MiG-25 koji se nalazio van zone uništenja bojeve glave, kada ju je bliznski upaljač aktivirao.
Drugom prilikom navodno su brodski radari 6.Flote uočili jedan sovjetski MiG-25R koji je bežeći od fantoma leteo brzinom od 3,2 maha. Ovu informaciju nije niko demantovao ni potvrdio. Međutim ostalo je sporno u celoj ovoj priči koliko su zaista sovjetski MiG-25 uletali u dubinu izraelske teritorije, kao i da su priče o letovima nad Tel Avivom zapravo fama.
U tom kontekstu vredan je podatak da pri punoj brzini MiG-25 R potrebno 180 km za zaokret od 180 stepeni. U priču o MiG-25 nad nebom Levanta uključili su se i Sirijci, koji su takođe dobili izviđačku verziju i sa njom su opasno nervirali Izraelce u izviđačkim misijama.
Izraelci su prvu i to lovačku verziju MiG-25, uspeli oboriti tek 13. februara 1981. godine posle dobro pripremljene zasede kombinovane od aviona RF-4E i lovaca F-15A uz pomoć E-2C u ulozi Avaksa.
Pogledajte video:
(Izvor: Kurir.rs/Andrej Mlakar)
