OPITI SU UVELIKO U TOKU- REZULTATI SU ZAPANJUJUĆI: Tehnika za masovno nametanje emocija pretvara mase, pritiskom na dugme, u poslušne robote, a kreatore u vladare sveta!

Merenje i proučavanje emocija. Korak do totalne robotizacije i eksploatacije čoveka.

Ko ovlada tehnikom za masovno nametanje emocija taj će ovladati i svetom pretvarajući mase, pritiskom na dugme, u poslušne robote.

Zvuči kao fantastika ali na žalost nije. Opiti su uveliko u toku. Rezultati su zapanjujući.

Ulrih Šnabel : Osećanja ili emocije su ti instrumenti koji upravljaju nama odnosno našim bićem, su instrumenti navigacije našeg života-oni nam govore šta je prijatno ili neprijatno, kud bi hteli i od čega bi otišli.

Ko može tim osećanjima upravljati, taj raspolaže ogromnom moći nad nama!

Svima je nama poznato da smo manje ili više podležni uticanju klimatskih promena. Sa lepim vremenom raste i naše raspoloženje i obratno.

Znamo da postoji i hipnoza kao i telepatija kao i prenos sugestije na velike daljine pa čak i prenos slika telepatskim putem. To znači da smo mi, ljudska vrsta odnosno homosapies, podložni uticaju spolja.

Drugim rečima, to znači, da je naš mozak i lobanja neka vrsta, svesnog ili nesvesnog, prijemnika i odpremnika ne samo lokalnog već i dalekog eksternog dometa.

Primera radi, mi osećamo uticaj meseca i ako ga ne vidimo. Svi znamo da postoje ljudi koji lutaju noću.

Dignu se iz kreveta prošetaju i vrate u njega bez da se probude.

Na te frekvencije ne reaguju svi ljudi isto ali činjenica je, koja se u nauci i ne krije, da se već uključilo, širom sveta, preko 2oo miliona osoba u program za merenje emocija.

Tehnika nas je učinila providnim; gde smo bili, koga smo videli, šta kupujemo! Internet zna sve; našu seksualnu naklonjenost, naše veze, naše političko mišljenje.

A da li prepoznaje i naša osećanja, naše individualne emocije, lične duševne potrebe, lični karakter!? (smajli su samo jedan vid za javno prepoznavanje naše biti!)

Naučnici rade ubrzano na tome da tehnički bude pročitano, proučeno i primenljivo sve a pre svega ono što nas pokreće a to su emocije, naša osećana i saosećanja, simpatije i antipatije a stim i naša reakciju u različitim i specifičnim uslovima-jednom rečju čine nas krajnje manipulativnim.

Ako bi ta sposobnost manipulacije išla samo u korist lečenja obolelih od psiholoških poremećaja, za primenu terapije lečenja, onda ne bi to sve ni bilo toliko tragično po čovečanstvo.

Ali skoro da i nema primera gde se naučna dostignuća nisu zloupotrebila.

Najupečatljiviji primer je nuklearna energija koja se primenjuje za izgradnju nuklearnih centrala, za proizvodnju električne energije a iskoristilo se to naučno dostignuće i za pravljenje atomskih bombi koje su čak i bačene na Nagasaku i Hirošimu.

Ali ova tehnologija ovladavanja emocijama, osećanjima masa, može sve dosadašnje opasnosti po čovečanstvo pa čak i atomsku bombu višestruko nadmašiti.

Naučnici nekoliko instituta neumorno mere, premeravaju i registruju našu mimiku, naš jezik govora, boju glasa, naše gestikulacije pa i znojenja kože, širenje i skupljanje pupila probanata u svrhu merenja emocija i naših naklonjenosti.

Institucije za posredovanje ljubavnih parova omogućuju da se na osnovi algoritama upoznaju osobe koje jedna drugoj najviše pašu, odgovaraju.

Pitanje je dali da se oslanja na intuitivni osećaj svoga stomaka ili eps i algoritme pri traženju idealnog svoga partnera.

Naočare za prozreti šta drugi oseća već postoje.

Načinjene su na bazi programa koji su uskladili, realizovali na osnovi hiljadu podataka gde su registrovani i najsitniji pokreti pa i najsitnijih bora.

Ali šta ako se ne stane samo na tome, šta ako se tehnologija toliko razvije da nam neće biti potrebno da druge čitamo jer bi bili u stanju da druge, pritiskom na dugme nekog aparata, prilagodimo svojim potrebama, tudja osećanja prilagodimo i podvrgnemo svojim osećanjima i potrebama manipulativnim uticajem iz vana, nametnemo svoju volju putem mašine za emitovanje svoje volje!?

Šta ako ta tehnologija bude vlasništvo samo nekolicini najuticajnijih osoba sveta!?

U nekoliko centara SAD već se došlo do toga da su stvorili robota koji saoseća sa svojim sagovornikom u svrhu terapije ratnih veterana, onih koji bi da izbrišu neka dramatična sećanja koja ih danonoćno muče.

Nijedan živ psiholog se ne može meriti sa kapacitetima takvog računara, robota, zasnovanog na izmerenim iskustvima na hiljade stvarno doživljenih dramatičnih situacija.

To je već stvarnost. Tu se ne radi o nikakvoj fantastici.

Ali šta ako se može uticati na određene areale moždanih vijuga da bi se izbrisalo sećanje!? Šta ako se ta tehnika iskoristi za masovnu primenu u vojnim konfliktima ili čak za disciplinovanje masa, kolektivnu poslušnost!?

Šta ako se spolja može uticati na naše emocije, naša osećanja, duševno stanje.

Šta ako se može uticati daljinskim upravljačem na naše odluke, da nekog ubijemo ili izvršimo samoubistvo!?

Šta ako se iskoristi za izazivanje ne samo dobrog raspoloženja, već i za izazivanje depresije i straha, masovnih histerija!? Sve je to već deo naše današnje realnosti ili na korak do nje.

Ako se već zna da pun mesec utiče na naše raspoloženje što otkriva da smo prijemnici i bez naše volje šta bi onda moglo obuzdati vojne stratege da ne prispitaju areale našeg mozga na šta i kako na koje frekvencije reagujemo koji deo reaguje na koji prijem, kako postaje medijum tudjeg uticaja!?

Ako ne gledamo neki televizijski program ne znači da se taj program ne emituje. Mi samo uključimo televizor a stim i njegov prijemnik koji nam emituje slike, vesti itd.

A šta ako se frekvencija kojom nam mozak pokreće mimiku radosti ili straha ili nešto što čini depresivan izraz lica, šta ako se dekodira ta frekvencija odgovorna za svaku vrstu mimike našeg lica te simulira i direktno diriguje u prihvatni centar našeg mozga od kojeg polaze sve vrste emocija!?

Ako to bude moguće a mislim da je u nekoj meri to već i primenjeno u vojnim operacijama-setimo se panike marinaca američkog vojnog broda kad ga je preletio samo jedan ruski avion. Pa se setimo ovih silnih antena, harp, koje navodno služe za stvaranja suša i poplava.

I sve to je ništa ukoliko nekoj sili ili maloj grupi basnoslovno bogatih i skoro neograničeno uticajnih osoba, takozvanih vladara iz senke, pođe za rukom da utiče na našu volju na naša osećanja koja upravljaju našim bićem.

Onda više ne bi bili svoji gospodari ni sebe ni svojih postupaka.

Sa pritiskom na dugme bi se upravljalo našim emocijama i učinilo poslušnim slugama, robovima, objektima svake vrste.

Preti nam najcrnji robovlasnočki sistem, nevidjen u istoriji čovečanstva, koji bi označio i kraj civilizacije ovakve kakva nam je danas poznata.

Ukoliko se mase ne osveste i ne ograniči tim vladarima iz senke to nemoralno, bez etičke kontrole, pravo tih nekoliko individua na posedovanje basnoslovnog bogatstva i neograničenog uticaja i ne uskrati mogućnost na političko uticanje istih tih iz senke onda čovečanstvo više ništa neće moći spasti od sobstvene propasti.

Nema inperije u istoriji čovečanstva da se na kraju nije raspala na svojoj sopstvenoj veličini.

Nema naučnog veledostignuća a da nije bilo zloupotrebljeno. Nauka je došla do tih visina da ne sme biti prepuštena uzurpatorima moći, snobovima iz senke!

Sa obustavljanjem provociranja ratova ne bi bilo potrebno ni toliko merenje i proučavanje emocija.

Ovim apelujem na sve naučnike sveta da se organizuju u udruženje naučnika i istraživača te da osnuju instituciju koja bi se bavila sprečavanjem zloupotreba naučnih dostignuća!

Isto tako molim da se akademije nauka obrate UN sa zahtevom da se osnuje sud protiv zloupotrebe naučnih dostignuća!

(Dušan Nonković-Teodorović/Glas Dijaspore)