Bivši predsednik Srbije i Jugoslavije Slobodan Milošević u proleće 1979. godine u Njujorku pio je viski i ćaskao sa američkim tajkunom i jednim od najmoćnijih ljudi sveta Dejvidom Rokfelerom.
Prema zapisanim sećanjima pokojne bankarke Borke Vučić, Milošević je tada kao mladi i perspektivni bankar bio fasciniran Rokfelerom.
Istovremeno, ni Rokfeler nije ostao ravnodušan povodom Miloševićeve elokventnosti i poslovnog rezona, pa je Vučićki gotovo rezonski rekao:
– Ovaj će daleko dogurati.
Bila je to, čini mi se, prva poseta Miloševića Americi. Ja sam sve to organizovala. Kod Rokfelera je bilo interesantno. Bili smo kod njega, kad sam predstavila Miloševića, kaže Rokfeler: -Kako mlad čovek?
A Milošević je još slabo govorio engleski. Mislim, nije on slabo govorio, ali je bio oskudan možda sa bankarskim izrazima.
E sad smo se mi dogovorili šta ja da pričam, šta ko drugi da priča, ali ako Rokfeler pita, ja pomažem… Međutim, Milošević nije tražio pomoć, nije mu ni trebala.
– Kad sam ga predstavila, Rokfeler ga je prvo pitao kako je rodila pšenica. On pita, odmah. Sloba na to kaže: „Odlično, ali bolje je rodio kukuruz“. To Sloba kaže.
Izvrsno je to rekao na engleskom. „Odlično, nikad nismo imali toliko kukuruza, sad ima pet miliona tona“. A Rokfeler će na to njemu: „Pa mi bismo to kupili“. Sloba će: „A šta biste kupili?“.
Ovaj mu odgovara: „Pa kukuruz“. A Milošević će onako sa gardom: „Mi prodajemo samo ulje, kao gotov proizvod“. Rokfeler se tada okrenuo ka meni i rekao: „Ovaj će daleko dogurati“.
– Kasnije smo bili na ručku kod Rokfelera i kaže Sloba meni, kad smo bili nasamo: „Jesi videla kako me pitao za onaj kukuruz, jesam mu dobro rekao?“. Ja kažem: „Jesi, odlično si mu rekao“.
Ja sam njemu dala knjigu sa 500 bankarskih izraza na engleskom i znam da ih je sve naučio i savladao na jednom putu i baš iskoristio kod Rokfelera. I tako ostavio dobar utisak, ne samo na njega.
Milošević je bio fasciniran Rokfelerom. Bio je veoma iznenađen njegovom skromnošću.
To ga je začudilo… I kako nam je uvek mnogo pričao je kako treba finansirati sve, i da nema grane koja se ne može finansirati, ako banka hoće da ima profit.
Sloba mi je nakon toga često govorio: „Ajde, vidi, idemo u to, vidiš i da Rokfeler ide u to“.
Recimo, sećam se, za stočarstvo je nešto bilo…
I onda nas je Sloba, kasnije, kad smo se vratili strašno gnjavio, budući da mu je Rokfeler rekao da se i na stočarstvu može zaraditi, ali treba pronaći model osiguranja, kako ćeš osigurati taj kredit kad stoka ugine, kod stoke se događa veliki rizik, za razliku od drugih“.
(Mediji)