OVO SE KRIJE OD SRBA! TAJNA BEČKA DOKUMENTA OTKRILA: Austrougarska stvorila Albance kao naciju kako bi eliminisala težnju ka oslobađanju svih srpskih zemalja!

Albanci nikada nisu postojali kao jedinstveni narod, već ih je narodom inacijom učinio austrougarski dvor, ujedinio različita plemena, sačinio jedan jezik i sve to potpomogao novcem kako bi, pre svega, smanjili srpski uticaj i težnju ka oslobađanju svih srpskih zemalja od kojih se dobar deo tada nalazio pod vlašću Austrougara.

albanci-kosovo

Na duže staze, cilj ovog „projekta“ je bio da se u ovom delu Evrope koji izlazi na Mediteran smanji i uticaj Rusije.

Ova tvrdnja izazvala je velike polemike i interesovanje naučnih krugova u Evropi, a iznesena je u doktoratu nedavno peminule bugarske istoričarke Teodore Toleve (1968-2011). Rad pod nazivom „Uticaj Austrougarske imperije na stvaranje albanske nacije (1896-1908)“ zasnovan je na proučenim dokumentima Carskog arhiva u Beču od kojh su mnogi u to vreme bili najstrože čuvana tajna.

Toleva je tokom istraživanja i potrage za dokumentima o međuetničkim odnosima u Otomanskoj imperiji, u carskom arhivu u Beču našla dokumente u vezi tajnih sastanaka na austrougarskom dvoru održanih 1896. na kojima je dogovoreno stvaranje kompaktne albanske nacije.

Po bugarskoj istoričarki, memorandum o četiri sastanka koja su održana pokazuje da krajem devetnaestog veka albanska nacija još nije postojala i da će Beč učiniti konkretne napore da je izgradi, homogenizuje stanovništvo, promoviše jedinstvo između katoličkih i muslimanskih klanova, pomogne novinarstvo i obrazovanje naroda, izdavaštvo nacionalističkih publikacija, stvaranje jednog unificiranog književnog jezika, i tako dalje.

Motivi Austrougarske imperije su vrlo jasni: da kratkoročno ublaži pritisak Srbije i Crne Gore, a dugoročno Rusije.

Doktorat Toleve objavljen je na španskom jeziku po nazivom „La influencia del Imperio Austro-Hungaro en la construccion nacional albanesa (1896-1908)“ i ona u faktografski bogatom naučnom delu podeljenom u deset poglavlja objašnjava svoje viđenje nastanka i razvoja albanske nacije na prelasku iz 19. u 20. vek.

Bugarska izdavačka kuća Siela posthumno je objavila njen rad i na bugarskom jeziku, a u decembru 2013. objavljen je i nemački prevod ovog rada pod nazivom „Der Einfluss Osterreich-Ungarns auf die Bildung der albanischen Nation 1896-1908“.

Treba reći da je svoje ime u bugarskoj istoriografiji Teodora Toleva izgradila time što je bila vredan istraživač, profesionalno visokih standarda, vanserijski poliglota (govorila je španski, portugalski, francuski, italijanski, ruski, engleski, nemački).

Osim toga, skrenula je pažnju još 2006. kapitalnim radom „Spoljna politika Tjule Andrašija i makedonsko pitanje“, a uskoro se očekuje posthumno objavljivanje njene treće knjige „Genocid i sudbina Jermena 1905“.

Osnovna teza Toleve je da je Beč učinio sve da ujedini različita i zavađena albanska plemena i klanove, koja u drugoj polovini 19. veka, po Tolevoj, nisu imala razvijenu nacionalnu svest, već su bila rascepkana, te da je bečka diplomatija aktivno pomagala stvaranje unificiranog književnog albanskog jezika, izdavaštvo albanskih nacionalističkih publikacija i razvoj novinarstva i obrazovanja.

Motivi Austrougarske za to su sprečavanje širenja uticaja konkurentske Srbije i Italije, a indirektno, preko sprečavanja Srba, to je bilo i sprečavanje širenja Rusa ka Mediteranu.

Toleva 1999. godine prvi put ulazi u Bečki imperijalni arhiv kako bi prikupila podatke iz arhivske dokumentacije o makedonskom pitanju. Tragajući za dokumentima o tome, jednoga dana sasvim slučajno u jednoj od fioka arhiva otkriva nikad objavljeni memorandum o četiri tajne konferencije održane na Bečkom dvoru 1896. godine, a povodom planiranja za stvaranje tada nepostojeće albanske nacije.

teodora- toleva

Inače, ti sastanci se pominju i u dokumentu „Die Albanienpolitik Osterreich-Ungarns un italiens 1877-1908 de Hans Dieter Schanderl“ iz 1971, što navodi i Toleva u fusnoti na 28. strani bugarskog izdanja.

Polazna tačka njenog istraživanja je 1896. kada se Beč odlučuje za aktivnije delovanje na prostoru južnog Jadrana, a završna tačka 1908, kada Mladoturski pokret preuzima vlast, čime se menja dotadašnji kontekst za delovanje Austrougarske prema otomanskom nasleđu.

Prvo poglavlje pod nazivom „Organizacija spoljne politike“ odnosi se na objašnjenje spoljnje politike Austrougarske. Toleva objašnjava: „Svrha ovog poglavlja je da pokaže tu tradiciju u spoljnjoj politici Imperije, i njene organizacije rada tajne konferencije u smislu realnog upravljanja“.

Ona objašnjava strukturu, funkcije i prerogative ministra spoljnjih poslova. Prema austrijskim istraživačima, Ministarstvo za spoljnje poslove do sada nikad nije izučavano. Toleva navodi dva razloga. Prvi je da Ministarstvo počinje da predstavlja istraživački interes sasvim odskora u potrazi odgovornosti za ultimatum koji vodi do izbijanja Prvog svetskog rata, a kada su shvaćeni fakti da je Ministarstvo radilo u korist sopstvenih ciljeva i po svojim sopstvenim mehanizmima. A drugi je specifičnost samog Ministarstva.

„Prema Helmutu Rimpleru, još ne postoji nijedna studija koja otkriva suštinu Ministarstva spoljnjih poslova kao institucije, odnosno koja je direktna veza između njegove organizacije i njegovih aktivnosti“, naglašava Toleva.

Drugo poglavlje je posebno značajno, a zove se „Plan o Albaniji ili bečka racionalnost ili iracionalnost“, u kome Toleva eksplicitno piše da je suzbijanje uticaja Srbije jedan od racionalnih elemenata Memoranduma kojim su obuhvaćene četiri tajne konferencije, ali da je bilo iracionalno upustiti se u projekat izgradnje nacije, jer je to težak zadatak, u suprotnosti sa vojnim načinom mišljenja.

Treće poglavlje „Prihvatanje plana – diplomatski rizici i dugoročna predviđanja“ govori o neslaganju s planom predstavnika austrijskog generalštaba ili pojedinih diplomata, kojima je jasno da takav plan krši i određene međunarodne norme. Međutim, plan je prihvaćen i pored glasova protiv.

Četvrto poglavlje pod nazivom „Inicijative Beča pred Osmanskom imperijom ili brige jednog naroda između dve imperije“ govori se o konkretnom zauzimanjuaustrougarskih konzula za zavađena albanska plemena pred turskim vlastima, jer ni Porta nije imala visoko mišljenje o razbojništvima i klanovima podno Prokletija.

toleva 1Tajni protokol sa sastanka na austrougarskom dvoru novembra 1896.

Peto poglavlje „Putovanja austrougarskih konzula kroz albanomuslimansko društvo ili početak jedne romantične konspiracije“, govori o uspostavljanju veza austrougarskih konzula sa vođama albanskih muslimanskih plemena.

U šestom poglavlju Toleva govori o „zaštiti veroispovedanja“. Razrađuje se takozvani Kulturprotectorat.

U sedmom poglavlju tema je albanski jezik, koji se do tada pisao na dvadesetak različitih načina (grčkim, latinskim i arapskim slovima), ali se od 1908. standardizuje, u čemu glavnu ulogu ima generalni konzul Austrougarske.

Osmo poglavlje bavi se školstvom, a deveto je naslovljeno“Štampa ili kako Beč počinje da piše na albanskom“. Toleva naglašava da se štampaju različiti materijali neobično visokog nivoa izrade s ciljem da razviju nacionalna osećanja kod Albanaca u skladu sa zaključcima Memoranduma tajnih konferencija iz 1896. Uglavnom je reč o kalendarima, gramatikama, istorijskim knjigama. Vrše se mnogobrojne obrazovne inicijative.

U desetom poglavlju, Toleva rasvetljava ulogu rimokatoličkog monsinjora Prima Dođija, koji je imao plan stvaranja severnoalbanske kneževine, gde bi glavnu ulogu imalo pleme Mirdita. Takođe, Toleva je priložila i čitav niz dosad neobjavljenih dokumenata, koji potkrepljuju njenu tezu da je albanska nacionalna renesansa zapravo krenula iz geopolitičkih motiva „Ka und Ka monarhije“.

Ona navodi postojanje albanskih komiteta i u Bukureštu i u Sofiji, a posebno se osvrće na stvaranje albanskih škola u Italiji i italijanskih u Albaniji. Interesantno je i spominjanje Rumuna Alberta Đike, koji sebe smatra potomkom Skenderbega, koji aktivno lobira za albansku stvar.

U zaključku knjige Toleva navodi i druge geopolitičke okolnosti. Na primer, kaže da Nemačka ne uzima učešće u ovim austrijskim akcijama, ali je naklonjena Albancima (iz svojih geopolitičkih razloga), dok red Bektašija podržava Mladotursku revoluciju.

Englezi čuvaju neutralnost, ali gledaju i blagonaklono na razvoj albanskog nacionalizma. Sve to, kao i jačanje suseda, uticalo je na konkretne akcije i obim pomoći Austrougara albanskim plemenima. Mentalitet samih plemena nije išao na ruku austrougarskim planovima, ali je za realizaciju ovih planova ključna bila izolacija Rusije u tom periodu.

(Kurir / Geopolitika)

  • komshija

    Pa ovo nije nishta novo. O ovome smo uchili na chasovima istorije josh u osnovnoj shkoli pre 20 i kusur godina … Koliko se secjam toga nije bilo u knjigama ali nam je o tome prichao chuveni profesor istorije Zdenko u jednoj od Zemunskih osnovnih shkola …

  • Ema Mehanovic

    E glupaci jedni, pa nisu Albanci glupi ko Bosanci da im neko drugi govori ono sto i sami trebaju znati. Albanci pamte i znaju svoju historiju puno bolje negoli ijedan drugi narod u Europi pa i sire. Albanski jezik je unikat koji nije srodan ni sa jednim jezikom na planeti tako da se izucava kako u Albaniji tako i diljem svijeta.

  • miki

    ..sve ce vreme pokazati… Ema vredjas, nije posteno imas bosansko ime a kazes da su glupi bosanci??? Ja ne pripadam ni jednoj od navedenih nacija ali postovanjem druge velicam svoju!!! Pricajte o ljubavi ako znate sta je to.

    • Serbon

      Ema „bosansko“ ime? Otkad to a i šta mu dođe to „bosansko“? Evo moji preci po majci su iz BiH, da nećeš ti da me učiš nešto o Bosni i Hercegovini i zverstvima hrvata i muslimana nad Srbima? A imao sam prababu koja se zvala Natalija i takođe čukunbabu sa imenom koje ti nazivaš „bosanskim“ – Emilija. I oba možeš naći u kalendaru SPC , i oba su SRBSKA, hrišćanska imena. A sam kažeš da nisi pripadnik ni jedne od navedenih nacija, ali pišeš na srbskom, lepo od tebe 🙂 .

  • Shiptari a ne Albanci uopste ne poticu sa ovih prostora, oni su ovde dosljaci

    • Pannonius

      … kao i svi drugi …

  • Istinoljub

    Zato treba pamtiti i popisati sve koji su u tome ucestvovali i mora iz zbog toga ispastati svako novo pokolenje , nema oprosta za genocid , sve sto im se rodilo mora biti prokl;eto i nestati sa lica zemlje zajedno sa siptarcinama.

  • Josip Cigler

    PEĆKA PATRIJARŠIJA JE DOVELA ALBANCE DA IM ČUVAJU SKIPTAR. SPEKTAR ILI SKIPTAR I OD TOGA OMALOVAŽAVAJUĆE šIPATAR ILI ŠIFTAR. tO pc JAKO DOBRO ZNA.

    • PERA

      DAJ NE LUPAJ, KAKAV SKIPTAR…ONI SAMI SEBE ZOVU SHQIPETAR, STO ZNACI COVEK ORAO…SVASTA…

    • antiglobalistCg

      Shqiptari na tamo njihovom jeziku znaci, gonic stoke, cobanin Josipe. Malo se raspitaj, ta plemena su starinom sa Kavkaza najslicniji po jeziku i kulturi su im plemena iz Dagestana, koji su kao i oni imali karaker nomada stocara. I oni ama bas nikada hriscanima nijesu nista cuvali niti sacuvali.

  • Gordana Colic

    Austro-Ugarska je naj veci krivac izmislila je Albance,a Vatikan i Austrija Hrvate zbog straha od Velike Srbije,a kad im Rimokatolicka crkva i zadnji papa nestanu usta li ce Hrvati da se kunu i dali ce preci u Islam jer moraju da imaju protivnika Srbiju,inace bi pocrkali da Ustastvo izgubi tragove.

  • Maki

    DAKLE: KO SU TI ALBANCI?
    Narod koji mi Srbi nazivamo Arbanasima, stranci Albancima, a oni sami sebe nazivaju Ščipetarima, poreklom je sa Kavkaza.
    U antičkom vremenu bila je poznata jedna zemlja na Kavkazu pod imenom Albanija. Tako su je nazivali stranci, ali ne i njeni stanovnici, baš kao i danas ovu Albaniju. Savremenu Albaniju njeni stanovnici nazivaju Šciperija.
    Albanija na Kakvazu nalazila se na istočnim padinama ove planine, između Kaspijskog mora i vrha Kavkaza. Sa njene južne strane počinjala je od Apšeronskog Poluostrva, na kome se nalazi savremeni azerbejdžanski grad Baku.
    Severno od Albanije nalazila se zemlja Alana, severozapadno su bili Iberi, a zapadno i južno od Albanije nalazili su se Jermeni.
    Južni deo te antičke Albanije pripada danas Azerbejdžanu, a severni deo Rusiji.
    Postojao je jedan grad pod imenom Albana na obali Kaspijskog mora, između savremenih gradova Divicija i Derbenta. Po imenu ovog grada zemlja u njegovom zaleđu dobila je ime Albanija.
    Jedino po čemu je ta stara Albanija bila poznata jesu veliki i opasni psi, takozvani kavkaški ovčari. U vreme, kada je Aleksandar Veliki osvajao Aziju, pred njega je izašao neki vladar Albanije i poklonio mu jednog velikog psa.
    Kavkaška Albanija je bila jedna vrlo krševita i siromašna zemlja, pa kao takva nije privlačila osvajače.
    U osmom veku, Arapi su zaposeli zemlje oko Kaspijskog mora i iza Kavkaza.
    Tamošnje domorodačko stanovništvo su preveli u islam i vodili sa sobom kao pomoćne čete u borbi sa hrišćanima.
    Na Sredozemnom moru vođene su česte borbe izmedu Arapa, kao predstavnika islama, i Romeja, (Vizantije) kao predstavnika hrišćanstva.
    Arapi su oteli od Romeja veći deo Sicilije, i jedan deo južne Italije, pa da bi ojačali islamsko stanovništvo u ovim zemljama, doveli su jedan deo stanovništva iz kavkaške Albanije.
    Arapsko osvajanje Sicilije trajalo je dugo vremena; od 827. do 878. godine.
    Sicilija je podeljena na dva dela; -islamski deo i -hrišćanski deo, pa otuda i naziv Dve Sicilije.
    Hrišćani su bili potisnuti u severoistočni deo ostrva.
    Vizantija je na tome delu ostrva držala znatne vojne snage. Vizantinci su uspeli da
    preotmu od Arapa jedan deo ostrva, i tu su zatekli islamizirane Albance.
    U većini slučajeva vratili su in ponovo u hrišćanstvo.
    Vizantija je, 1042. godine, napala Srbiju i poslala svoje dve vojske kroz Epir, duž primorja.
    Tadašnji mladi car Srbije, Vojislav, satro je u dve bitke vizantijsku vojsku.
    Ovaj težak poraz u ratu sa Srbijom izazvao je nerede u Carigradu.
    Vizantijski vojni zapovednik na Siciliji, po imenu Đorđe zvani Manijak, odlučio se na pobunu sa željom da uzme vlast u Carigradu. Ukrcao je svoju vojsku na lađe, i jedan deo Albanaca, koje je uzeo sa sobom kao pomoćne čete.
    Oni su sa sobom vodili i svoje žene i decu.
    Sa tom šarenom vojskom iskrcao se u Draču marta meseca 1043. godine.
    Kako je Srbija tada bila u ratnom odnosu sa Vizantijom, Manijak je računao bar na neke srpske simpatije.
    Manijak je doveo sa sobom samo jedan mali deo Albanaca, većina njih je ostala na Siciliji i u južnoj itaiiji.
    Svi su vremenom pokršteni i italijanizirani, tako da se kod njih danas zadržalo samo sećanje na njihovo poreklo.
    To sećanje na njihovo albansko poreklo zadržalo se više kod onog dela ljudi koji su se odselili iz Italije u Ameriku, nego kod onog dela koji je ostao u Italiji.
    Posle iskrcavanja u Draču, Manijak je krenuo sa svojom vojskom u pravcu Carigrada.
    Vizantijska vojska, koja je ostala verna svojoj vladi, presrela je Manijaka kod Dojranskog Jezera, i tu je došlo do velike bitke u kojoj je Manijak poginuo.
    Posle njegove pogibije, preostala njegova vojska se predala.
    Vizantinci su primili Manijakove vizantijske vojnike, ali ne i strance, Albance.
    Ovi nisu mogli da se vrate natrag, niti su imali kud da idu.
    Našli su se kao brodolomnici na tuđoj zemlji.
    Molili su Srbe, da im dozvole da se nasele negde u planinama gde bi mogli da žive od stočarstva, pošto su oni inače bili po tradiciji stočari.
    Srbi su im dozvolili da se nasele u brdovitom predelu oko mesta Rabana koji se nalazio severoistočno od Elbasana, u podnožju planine Jablanice.
    To je bio jedan opusteo i gotovo nenaseljen predeo.
    Albanci su gajili stoku i za sebe, i za Srbe, i to je bilo njihovo zanimanje u Srbiji kroz ceo srednji vek.
    Po Rabanu, mi smo ih nazivali Rabanasi, odnosno Arbanasi, kako ih i danas zovemo.
    Stranci su ih zvali Albancima i to iz dva razloga;
    -Zato što su znali njihovo poreklo iz kavkaške Albanije, i
    -zato što su sa njima došli prvi put u dodir na predelu Beligrada ispod Tomora.
    Beligrad su Latini nazivali Albom, što je prevod njegovog srpskog imena na latinski jezik.
    Turci su ih nazivali Arnautima, što na arapskom znači – „oni koji se nisu vratili.“
    Oni se stvarno nisu vratili, ostali su u Srbiji.
    Sami Arbanasi nisu za sebe upotrebljavali ni jedno od tih imena, oni se nazivaju Ščipetari, a svoju zemlju Ščiperija.
    Na njihovom jeziku reč ščipe ili škipe znacilo je krš, brda ili komove.
    Ščipetar se mogao prevesti na srpski jezik sa Brđanin.
    Austrougarski pisci su, krajem 19. i početkom 20. veka, namerno davali pogrešno tumačenje značenja imena Ščiperija, i umesto zemljom brđana, nazivali je „zemljom orlova,,.
    To je trebalo da pred svetom da Arbanasima neko plemenitije poreklo njihovog narodnog imena.
    Glavni svedok dovođenja Albanaca u Srbiju, od strane Đorda Manijaka, bio je savremenik tih događaja, vizantijski viši državni činovnik i istoričar Mihailo Ataliota.
    On je opisao događaje u Vizantiji od 1034. do 1078. godine.
    U njegovom delu Albanci se uzgredno pominju od 9 do 20 stranice.

    (Michael Aitaliota: Historia, Corpus Scriptorum Historiae Bvzantinae. Impensis ed.
    Njeberi, Bonnae)

    • Faik Zasella

      Ti Maki si pravi maniak isto kao sto si malo maknut! isto tako kao sto je ovaj dzorgje a isto tako tako i tvoja nacia. Vase poreklo je cigansko, to ceo svet zna samo vi to ne znate!!! isto kao sto celi svet zna da ste dosljaci sa ruskih Karpata, ato vi opet ne znate!!! Pitanje je, zasto je to tako!? Odgovor; zato sto vi uvek pisete svoju historiu kako vama pase, vi isto uvek vase gubitke pretvarate u pobede! Koji narod u ovoj zamalskoj kugli radi to!? Niko, niko zasto sto to svi pametni ljudi znaju da to uvek dovodi do izgublenje identiteta, a to vi srbi nemate to vam je poklonjeno, a zna se vrlo dobro ko, a o tome necemo za sada! A sto se tice Albanaca moram da vam nesto kazem; ti si vrlo mali neznalac, bavis se konspiraciama, pokusavas da solis pamet onima koji nemaju veze historiom kao sto nemas i ti, tako ste vi ucili vasu decu decenijama i dan danas nastavljate da to radite, LAZETE, LAZOVI, uvek ste bili i ostacete LAZOVI. Uci, ALBANCI su najstari ne samo na balkanu nego i sire, to vam ne kazem ja nego historja, prava istoria i pravi i veoma poznati historianci, zar ne cujete, vidite i citate sta u poslednje vreme kazu sami grcki historianci o Albancima, ko su Albanci odakle poricu, dali su bili tu ili su kao sto ti i tvoji srbi tvrde dosljaci!!? Grcki historanci idu jos dalje za vasu informaciu i za one koji misle kao i ti, i tvrde faktovima da su „ALBANCI STARIJI NEGO I SAMI GRCI“ to nisam izmislio ja nego pravi historianci koji su sdudirali pravu historiju i bave se samo pravo historijom a ne laznom historiom. Vreme je da otvorite oci da pocnete da mislite drugacije! ovo je 21 vek covece!!! Pazite; vreme za srbe je stalo, a vreme za Albance ide tako brzo a da ni vi sami niste u stanju da razumete i da verujete to! I opet postavja se pitenje zasto; zato sto vi srbi jos zivite u zabludi! Isto Pazite!!! „velika srbia“ se polako stvara ne samo na malu srbiju nego u veoma tanju srbiu. Nekada davno cesto sam cuo od starih kako kazu; „doci ce vreme kad ce srbia ostati na pasaluckom beogradu“ a sada svatam da nisu pogresili! jer u veoma skoroj buduqnsti i Vojvodina ce traziti isceplenje od srbije a potom i Sandzak a da ne spominjem Presevo Medvedze i Bujanovac! Pitanje; A gde ostaje sribija tada a!? A na kraju za vasu informaciju, Citajte Ovo: VELIKA ALBANIA JE STVARNOST NIJE ZABLUDA, a zashto je to tako, jer je uvek postajala i pre nego sto ste vi srbi dosli sa Karpata, sa „srpom“ u ruci, a to vam je stvarno ime jer tako ste bili identificirani jer niste nista znali da radite osim da baratate srpom! ABANCI SU „AUTHENITIC NATION“ ceo svet zna, samo vi to ne znate, i necete nikada znati!!! A znate zasto!? Jer ste bolesni u glavi i u srcu.

    • Darko

      Ovaj tekst uvesti u udžbenike istorije. Sad mi je jasno zašto se albanci ljute kada sam ih nazivao šiptarima. Kazali su da je Šiptarija „zemlja orlova“ – što nije pogrdno, ali da nekoga zoveš brđaninom jeste – zato dopuštaju da se tako nazivaju samo međusobno.

    • Srbenda

      Odlicno napisan tekst,samo cu te ispraviti Rat nisu vodili Romeji,vec Hazari sledbenici Mojsijeve vjere

      • Pantelija

        sadukeji i fariseji u vreme Hristosa su propovedali Mojsijeve zakone ne shvatajuci da je Hristos dosao da kristališe i ispuni Stari Zavet i ucinio sto je ucinio svima nama poznato…za sve nas…i mi smo njegov narod u onih 12 plemena ..

    • Serbon

      Svaka čast na tekstu!

    • Pantelija

      MAKI svaka Ti ko u Njegoša …kao da sam Ja pričao ovo ..Hvala ..neka Ljudi čitaju Istinu …Posebno ono oko Vizantinaca nisu samo dve bitke bilo ih 5-6 i to ljutih borbi u kojim su Srbi dobili te bitke ..Porfirogent nakon toga izvrće istoriju Srba kako smo se doseljavali u 6 veku hahahha smešno…sta ti je ponos…Podsećanja radi: Nas Premijer u poseti Izraelskom Premijeru ..gde vučić opisuje Srbiju i Srbe kao Narod a Izraelski Premijer ga prekida i kaze mu : Ne trudite se, Nasi Narodi se znaju jos iz doba Rimske Republike a to znaci 75 god pre Rodjenja Hristosa ….u Rimu ima zapis centuriona 35 god pre Hrista Cezar znajuci da ce se roditi Sin Božiji salje 75 hiljada vojnika na Jerusalim//mesto za odmor Velikog Cara / i opisuje lepo istarski deo dalmaciju dubrovnik montenegro i makedoniju /grčku pokrajinu/ gde se sukobio s plemenom SERBSA ..odlični borci konjanici visoki svi do 2 metra ..3 meseca je ratovao i na karju seo za pregovaracki sto i tada je pusten na Jerusalim Centurion i njegova vojska …to isto govori daje do Korinta bilo Srpsko pa nas i dalje svi lazu …Opomena Korinćanima u Svetom Pismu je zapravo opomena Srbima …Čitajte Zitije Svetog Save kada zbori sa Ambrozijem iz Papstva pa cete videti koliko je pleme Srbsko bilo i kud se prostiralo …te i Germani puno lazu …Luzicki Srbi dovoljan dokaz a sklapa se sa Zitijem Sv . Save i citatom …Servia /Rascia/ danasnja Srbija i Serbsi sever evrope danasnja nemacka …toponimi preneseni iz Servie u Serbiu :Reka Lab /KIM/ reka Laba u nemačkoj ..jel dovoljno toliko …

      • Maki

        Hvala na informacijama od kojih su mi mnoge nepoznate :).Pozdrav svima koji su komentarisali moj post i ko god zeli samo copy/paste i delite gde god mozete.Istina ne sme vise da se krije i svi moraju da je znaju cak i siptari ma koliko se opirali tome…

      • FilipM.

        Pantelija ako si veќ pobornik o neutralnoj i pravoj istoriji, zašto si onda Makedoniju(piše se velikim slovom ne kao ti malim) naglasio da je grčka pokrajina? Najverovatnije samo nameќeš istu onakvu laž koja ja nametnuta i koja se odnosi koliko prema srbima toliko i prema makedoncima.Pa zar još nisi shvatio da kako što su izmišljeni moderni albanci tako su izmišljeni i moderni grci koji blage veze nemaju sa nekadašnjim starim grcima.Uloga je ista i za šiptare u za grke,da samo rasture svo zajednišvo koje su nekada imali makedonci i srbi,jer sama istorija je pokazala da uveka kada su bili zajedno postojala ja jaka zajednička država svejedno kako se ista zvala.

  • Zabranjeni komentator

    Šta se sve krije od Srba…eh da je samo ovo

  • Pingback: Recenzija: Taen dokument od Viena otkriva deka Avstroungarija gi sozdala Albancite kako nacija()

  • Pingback: Recenzija: Taen dokument od Viena otkriva deka Avstroungarija gi sozdala Albancite kako nacija()

  • Pingback: Recension: Dokumenti sekret nga Vjena zbulon se Austro-Hungaria i ka krijuar shqiptarët si komb()

  • Dušan.M.Stojanović

    Za bezbožnike i za bezakonike sveta svevišnji Gospod Bog ima uvek lek. Pošalje im „bič“ da im se iz d……..a u glavu dođe. Kako onda tako i dan danas. Nećemo biti ni prvi a ni poslednji narod koji će da nestane sa ovoga prolaznoga sveta radi POHLEPE, KORUPCIJE, ZLOB i NEVERE.
    Probudi se SRBADIJO dok je vreme i pokajte se.

  • Hasan

    Na ovim prostorima nema mira sve dok se Šćipetari ne proteraju sa Kosova.
    USA već planira rat na Balkanu.

    • jery

      ma iz evrope ih treba proterati i vratiti na kavkaz

  • Predrag Petković

    Ovo se znalo i pre ove objave

  • Ljiljana

    uopste nisam zelela da citam ceo tekst,….samo pronadjite stare latinske tekstove u kojima se pominje mesto Alba Longa i narod koji naseljava deo Jadrana duz danasnje Albanije…tad Austrougaska nije bila ni u najludjim snovima ni starih Latina ni Albanaca ni Srba…pa vidite ko je koga stvotio…A Skiptar procitajte sta je…isto u starim latinskim tekstovima…njih nisu pisali novokomponovani Albanci,Srbi,Austrougari…

    • Maja

      Ljiljana ako vec sve to znas zasto sa nama ne podelis nego nas saljes da citamo latinske tekstove? Koliko nas ovde zna latinski jezik?

    • Pelka

      Ljiljana, ako si i stare latinske tekstove citala kao i ovaj onda je bolje da niko ne ide da trazi Alba Longa :).Ah, da, da ne zaboravim Alba Longa znaci duga zora, Albani su se zvali gradjani Albe koja se nalazila u danasnjem regionu Lazio gde je i sam Rim. Sam Rim je tada bio kolonija Albana.Toliko od mene za ostalo imate stare latinske tekstove koje su pisali tadasnji istrazivaci. Svako od njih je pisao koliko je znao u ono vreme,takozvana narodna predanja.

  • Zabole amere uvo za istoriju,oni samo idu napred,dok se mi vracamo.Dok ne zagrejemo stolicu i ne posvetimo se inovacijama,necemo moci da se odupremo zapadu.Rusija i Kina uspesno pariraju zapadu upravo zbog velikog broja tehnickih inovacija , najvise iz vojne oblasti.Da nije toga,da se Rusi bave samo istorijom,ameri bi ih odavno pregazili.Znaci treba da znamo proslost ali dajte inovacije i resenja za buducnost.Koga cekate? Mesiju.