Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
„Umro je drug Tito!“, rečenica je koju je pre 37 godina sa suzama u očima na TV Dnevniku izgovorio spiker Miodrag Zdravković! Svi u SFRJ su plakali, iako se znalo da je Josip Broz teško bolestan. Godinama kasnije, do dana današnjeg, više istoričara, biografa, ali i teoretičara zavere uporno je iznosilo ideju da je najveći sin naših naroda i narodnosti zapravo preminuo mesecima pre 4. maja!
„Josip Broz Tito je umro“ je poruka koju je Savet za odbranu ustavnog poretka SFRJ, navodno, u najvećoj tajnosti još 14. februara 1980. godine uputio razaraču „Split“, koji se nalazio u vodama Crnog mora. Ubrzo je povučena, a kao razlog se navodi to što su lekari, prema nekim tvrdnjama, već klinički mrtvog Broza priključili na aparate dok državni vrh ne odluči šta da se radi nakon njegove smrti i kako da se sačuva stabilnost u zemlji.
Klinički centar u Ljubljani navodno je samo čekao šifrovanu poruku „Utakmica je počela“, koja je označavala trenutak da se javnosti saopšti činjenica da je Tito mrtav. Međutim, po teorijama, predsednik SFRJ nije izdržao i navodno je umro pred zoru 19. februara 1980.
Sve teorije zavere opovrgava prof. dr Predrag Lalević, anesteziolog i hirurg koji je 16 godina brinuo o Titovom zdravlju
– Vreme koje smo onda objavili kao vreme Titove smrti tačno je u sekundu. Tada je umro, a sve ostalo su gluposti. Lično sam mu isključio aparate. Bio sam njegov lekar od 1964. pa do smrti i sećam se samo lepih stvari – kaže Lalević i potvrđuje da Jovanka nijednom nije posetila Tita u bolnici u Ljubljani.
DA NE ZAVRŠI KAO ČARLI ČAPLIN
U vreme Titove bolesti u Americi su ucenjivači ukrali posmrtne ostatke Čarlija Čaplina, pa su organizatori Titove sahrane želeli da postave što težu mermernu ploču kako se to ne bi desilo s Brozovim ostacima.
– Bilo je jasno da se ploča od devet metara može postaviti na grob samo pomoću dizalice, a tako dugotrajan i neizvestan čin ne bi bio baš efektan pred svetskim kamerama. Odlučili smo da umesto prave nadgrobne ploče stavimo „masku“, takođe mermernu, ali znatno lakšu – rekao je inženjer grobnice Dragomir Gavrilović, koji je dodao da se finišu sahrane pristupilo 8. maja, oko 16.30 časova, kad su državnici otišli, a kamere se ugasile
Tito je govorio nemački, ruski, češki i engleski, a delimično poljski, esperanto i kirgiski jezik. Govorilo se da je Rus, Poljak jevrejskog porekla, Jevrejin, ruski Nemac i Italijan. Mnogi su tvrdili i da je ruski špijun, dok su drugi tvrdili da se bavio obaveštajnim radom za Poljake.
PRAVI TITO NESTAO U RUSIJI
Prema rečima Marijana Džona Markula, poreklom iz Livna u BiH, američkom FBI je 1955. ispričao da je prilikom susreta s Titom 1953. primetio da ima po pet prstiju na svakoj ruci, dok je, kako Markul tvrdi, „pravi“ Tito izgubio srednji prst i kažiprst leve ruke. Markul je istakao i da je „lažni“ Tito, za razliku od „pravog“, koga je upoznao dvadesetih godina, bio obrazovan i odlično svirao klavir.
Istakao je i da je Broz bio visok oko 180, dok je osoba s kojom je razgovarao imala tek 160 centimetara i govorila s blagim ruskim naglaskom. Markul je tvrdio da je pravi Tito nestao u Rusiji 1937, a da je osoba koja se predstavljala kao on zapravo bio ruski general Nikolaj Lebedev.
Staljin navodno je čak 22 puta pokušao da ubije Broza – slao je u SFRJ ubice, delegirao lekare sa zadatkom da otruju Tita, angažovao tadašnjeg ambasadora Kostarike u Jugoslaviji da zarazi Maršala kugom, poklonio mu kutiju za nakit iz koje je izlazio smrtonosni gas…
– Prestani da šalješ ubice da me likvidiraju. Već smo zarobili njih pet… Ukoliko ne prestaneš, poslaću ja jednog za Moskvu. I neće mi trebati drugi – navodno je Tito odbrusio Staljinu u pismu.
(Telegraf.rs)
