Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Analize DNK na kanadskom univerzitetu pokazale da veliki broj pilula koje po deklaraciji sadrže lekovite biljke nisu ništa drugo do pirinač u prahu pomešan sa korovom.
Amerikanci godišnje troše pet milijardi dolara na biljne dodatke ishrani čija efikasnost nije dokazana, a koji obećavaju razne koristi za zdravlje, od toga da sprečavaju prehlade i talase vrućine do poboljšanja pamćenja. Međutim, sada postoji razlog da kupci ovih preparata postanu zaista oprezni: testovi DNK pokazuju da veliki broj pilula koje po deklaraciji sadrže lekovite biljke nisu ništa drugo do pirinač u prahu pomešan sa korovom, piše „Njujork tajms“.
Uz pomoć testa koji je poznat kao DNK bar-kodiranje, koji se takođe koristi da se otkriju prevare sa deklarisanjem proizvoda iz mora, kanadski istraživači su testirali 44 bočice popularnih suplemenata 12 kompanija. Otkrili su da unutra nije ono što se navodi na etiketi i da su popularne biljke često razblažene ili potpuno zamenjene jeftinim dodacima kao što su soja, pšenica i pirinač.
Udruženja za zaštitu potrošača i naučnici kažu da je ovo istraživanje još jedan dokaz da u industriji biljnih preparata postoji mnogo sumnjivih metoda.
Predstavnici industrije tvrde da ovakvi problemi nisu rašireni.
Za istraživanje su naučnici uzeli popularne lekovite biljke i onda nasumično kupili različite marke u prodavnicama u Kanadi i Sjedinjenim Državama. Nisu objavljivali imena kompanija.
Otkrili su da se u flašicama ehinacee, koju milioni Amerikanaca koriste da spreče i izleče prehladu, nalazi samleveni gorka trava Parthenium hysterophorus, invazivni korov kojeg ima u Indiji i Australiji i koji može da izazove osip, mučninu i nadimanje.
U jednom biljnom leku protiv napada vrućine kod žena u menopauzi nije otkrivena navedena biljka, već druga koja je potencijalno toksična za ljude.
U dve bočice s natpisom „kantarion“, koji po raznim istraživanjima leči blaže oblike depresije, nije uopšte pronađena ova biljka. U jednim pilulama je pronađen samo pirinač, a u drugim samo aleksandrijska sena, egipatsko žuto šiblje koje ima snažna laksativna svojstva.
Preparati ginko bilobe, koji po tvrdnjama iz reklama poboljšavaju pamćenje, pomešani su sa raznim dodacima, uz dodatak jedne vrste oraha, što je potencijalno opasna mešavina za ljude koji su alergični na orašaste plodove, kaže za „Njujork tajms“ Stiven Njumaster, profesor biologije na Univerzitetu Gelp u Ontariju.
Od 44 testirana preparata, jedna trećina nije sadržala ni u tragovima biljku navedenu u deklaraciji. Umesto nje je podmetnuta neka druga biljka.
Ovo je poslednja u nizu studija koje ukazuju da veliki procenat biljnih preparata nisu oni što se tvrdi. Međutim, pošto su u poslednjem istraživanju korišćene analize DNK, ovo je dosad najpouzdaniji dokaz raširenih obmana u industriji medicinskih suplemenata, brzorastućoj oblasti alternativne medicine koja na severnoameričkom tržištu ima 29.000 različitih biljnih preparata.
„Rezultati nam govore da su problemi rašireni i da je kontrola kvaliteta u mnogim kompanijama zakazala, bilo zbog neznanja, bilo zbog nestručnosti ili nepoštenja. Imajući u vidu ove rezultate, teško je preporučiti bilo koji biljni preparat potrošačima“, kaže Dejvid Šard, nutricionista iz neprofitnog udruženja Centar za nauku u javnom interesu.
Predstavnici industrije se brane i kažu da ima propusta u deklarisanju preparata, ali da razmere nisu ovolike.
Stefan Gafner, glavni naučnik u Američkom botaničkom savetu, neprofitnoj grupi koja propagira korišćenje biljnih dodataka u ishrani, kaže da je poslednja studija manjkava delimično zbog toga što korišćena tehnologija DNK bar-kodiranja ne može uvek da identifikuje biljke koje su pročišćene i obrađene u visokom stepenu.
Američka agencija za hranu i lekove FDA koristila je ovu tehnologiju da upozori i u nekim slučajevima tuži prodavce pogrešno deklarisane hrane iz mora. Korišćena je i u kontroli kvaliteta biljnih čajeva, kada je pokazala da veliki broj sadrži trave i sastojke koji nisu navedeni u deklaraciji.
Međutim, kontrola biljnih preparata je poseban izazov. FDA zahteva da kompanije same testiraju svoje proizvode i osiguraju njihovu bezbednost. U suštini ovaj sistem se zasniva na poštenju. Za razliku od lekova koji se dobijaju na recept, preparati se smatraju bezbednim dok se ne dokaže suprotno.
Po zakonu iz 1994. mogu se prodavati bez regulatornog nadzora, a sa polica se povlače tek posle žalbi da su nekom nanele ozbiljnu štetu.
(Politika)
