Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
U napadu na sarajevsku pijacu Markale 1994. godine, za šta je brzopotezno optužena Vojska republike Srpske, stradalo je 66, a ranjeno 140 osoba. Mnogo godina potom zvaničnici UNPROFOR-a ali i predstavnici armije BiH negirali su da postoje dokazi da su Srbi krivi za taj masakr, naprotiv.
Svedočeći u odbranu Ratka Mladića, bivši pripadnik obezbeđenja Alije Izetbegovića tvrdio je pred Haškim tribunalom, da su napad na sarajevsku pijacu Markale, u zimu 1994, organizovali Izetbegović i islamski verski poglavar Mustafa Cerić, a sproveli generali Armije BiH.
Pod pseudonimom KW-586, skrivenog lika i elektronski izmenjenog glasa, svedok je izjavio da je kao pripadnik specijalne jedinice “Biseri”, 1992-94, bio u obezbeđenju Predsedništva BiH koje je zasedalo u zgradi Narodne banke u Sarajevu. Karadžić je u sudnici citirao dokument vlasti BiH, kao potvrdu da je svedok zaista bio u jedinici “Biseri”.
KW-568 tvrdio je da je imao priliku da čuje šta su predsednik Predsedništva Izetbegović, njegov sin Bakir, poglavar Islamske verske zajednice BiH reis-ul-ulema Mustafa Cerić i drugi zvaničnici govorili na sastancima.
Izetbegovića i ostale, svedok je optužio da su planski izazivali civilne žrtve u Sarajevu, uključujući pijacu Markale, i u Srebrenici, da bi optužili bosanske Srbe i iznudili vojnu intervenciju NATO u korist Muslimana.
“Najsnažniji uticaj” na Izetbegovića, po svedoku, imao je reis-ul-ulema Cerić. Izetbegovićev glavni cilj bila je da se isposluje intervencija Zapada na strani Muslimana “izazivanjem masovne patnje” u Sarajevu i Srebrenici, provociranjem Srba da uzvrate vatru na civilne objekte, uključujući bolnice.
KW-586 posvedočio je i da je čuo Izetbegovića i verskog poglavara Cerića kako razmatraju “šta bi se dogodilo ako bi granata pala na Markale”. Posle par dana, 5. februara 1994, to se i desilo, izjavio je svedok, tvrdeći da je ABiH ispalila granatu na Markale iz rejona sela Mrkovići.
Bivši mirovni izaslanik UN u Jugoslaviji Jasuši Akaši izjavio je na suđenju Mladiću, da 1994-95, vlada u Sarajevu, s ohrabrenjem iz SAD, nije želela dugoročni sporazum o primirju u BiH, za razliku od Srba.
Japanski diplomata tvrdi je i da je istraga UN utvrdila da su granatu na Markalama mogle da ispale obe zaraćene strane.
Još jedan svedok, čiji je identitet bio zaštićen pseudonimom GRM-097, izjavio je da su bosanski Srbi bili optuženi za Markale i pre nego što je istraga bila okončana. U komandu Unprofora ubrzo su, međutim, počele da stižu informacije koje su osporavale tu “pretpostavku”.
Britanski oficir, koji je bio na licu mesta, naznačio je da bi zbog visokih zgrada koje okružuju Markale, putanja minobacačke granate morala biti gotovo uspravna, što ga je navelo na zaključak da je bila ispaljena “iz neposredne blizine”. “Krajnje neobičnim” nazvao je to što je pijacu pogodila samo jedna granata, ako se ima u vidu da je iz minobacača neophodno ispaliti više projektila da bi se cilj pogodio, što je VRS obično i činila.
I bivši zvaničnik UNPROFOR-a Dejvid Harland (David) potvrdio je danas na suđenju Ratku Mladiću pred Tribunalom u hagu da je Armija BiH snajperima pucala na “plave šlemove” i civile u Sarajevu, i rekao da istraga Unpforora u zimu 1994. nije mogla da utvrdi ko je bio kriv za stradanje civila na pijaci Markale.
Nikada nije sprovedena nezavisna istraga o tom napadu, kao ni posle eksplozije gotovo na istom mestu krajem avgusta 1995. godine, koja je poslužila kao pokriće za masovne napade avijacije NATO-a na Republiku Srpsku.
Pogledajte video:
