Američka Nacionalna uprava za nuklearnu bezbednost je objavila da je Vazduhoplovstvo uspešno testiralo vođenu bombu B61-12. Dva kvalifikaciona testa su se odigrala 8. avgusta na Tonopah poligonu u Nevadi.
Ove test bombe, koje su bačena iz F-15E koji se nalaze u vazduhoplovnoj bazi Nellis, procenili su nuklearne funkcije ovog oružja i sposobnost aviona da isporuči oružje. Teško da je slučajnost to da su ove informacije objavljene tek sada kada su tenzije visoke zbog nedavnih testova Severne Koreje, sa nekim raketama koje su letele nad Japanom.
Originalna B61 gravitaciona bomba je osnova nuklearnog arsenala Vazduhoplovstva Amerike. Obavljene su brojne nadogradnje kako bi se ona poboljšala. B61-12 će zameniti druge B61 modifikacije. Pokretna peraja će bombu učiniti pametnijom i omogućiti da bude preciznije usmerena na metu. Štaviše, jačina punjenja od 0,3 do 340 kilotone u njenim različitim režimima se može prilagoditi pre lansiranja, u skladu sa metom.
B61-12 će imati sposobnost eksplozije i u vazduhu i na zemlji. Sposobnost da prodre ispod površine ima značajne implikacije za tipove meta koje mogu biti ugrožene sa ovom bombom. Čak i pri najnižim selektivnim opterećenjima od samo 0,3 kilotone, udar B61-12 bombe koja eksplodira nekoliko metara pod zemljom bi bio jednak oružju sa površinskim rafalima sa jačinom od 4,5 do 7,5 kilotone. Postojeće američke nuklearne bombe imaju verovatnoću kružne greške (CEP) između 110-170 metara. CEP B61-12 je samo 30 metara. Kombinacija njene preciznosti i malih opterećenja čini B61-12 najopasnijom nuklearnom bojnom glavom u američkom arsenalu.
Postoji mnogo konvencionalnog oružja za suproststavljanje pretnjama iz Severne Koreje, ali je korišćenje nuklearki sa malim jačinama veliko iskušenje. General Džejms Kartrajt, bivši komandant američke strateške komande i bivši potpredsednik Udruženog generalštaba, rekao je da bi povećana preciznost ove nove navođene nuklearne bombe B61-12 mogla ovo oružje učiniti “korisnijim.“
Ovog meseca, general vazduholovstva, Pol Selva, potpredsednik Udruženog generalštaba, potvrdio je da se, u sklopu tekućeg Pentagonovog pregleda nuklearnog stanja, razmatra nova generacija “mini nuklearki“ sa malim jačinama punjenja kako bi se osiguralo da pretnja od američkog nuklearnog arsenala ostane verodostojna.
Prva proizvodnja bombe je zakazana za mart 2020. godine. Bomba će biti isporučena vazduhom ili režimom balističke gravitacije ili navođenim ispuštanjem, i sertifikovana je za isporuku na trenutne strateške (B-2A) i na avione sposobne za konvencionalne i nuklearne napade (F-15E, F-16C/D & MLU, PA-200), kao i buduće avionske platforme (F-35, B-21). Kada bomba bude odobrena za upotrebu 2020. godine, SAD planira da rasporedi oko 180 B61-12 precizno navođenih termonuklearnih bombi u evropske NATO saveznice, uključujući UK, Belgiju, Holandiju i Italiju.
Važno je napomenuti da će planovi SAD-a da naoružaju taktičku avijaciju u Evropi sa modernizovanim B61-12 navođenim bojevim glavama, praktično poništiti sve prednosti INF sporazuma sa aspekta ruske bezbednosti. Avioni bi mogli leteti iz baza u Litvaniji, Estoniji i Poljskoj do ruskih najvećih gradova za 15-20 minuta. SAD su jedina nuklearna sila koja raspoređuje atomsko oružje u inostranstvu. Poljska želi da se pridruži američkim NATO saveznicima koji imaju američko nuklearno oružje na svojim teritorijama. Taktičko nuklearno oružje nije obuhvaćeno bilo kojim međunarodnim ugovorom.
Sada planovi za raspoređivanje novog oružja prevazilaze Evorpu i obuhvataju azijsko-pacifičku oblast. Na primer, severnokorejski raketni testovi su doveli do toga da glavna opoziciona stranka Južne Koreje, izloži ideju o vraćanju američkog taktičkog nuklearnog oružje koje je povučeno 1991. godine. 16. avgusta je ova stranka usvojila zahtev za ponovno raspoređivanje američkog taktičkog nuklearnog oružja kao zvaničan stav svoje strane tokom sastanka njihovih zakonodavaca. Lideri Liberalno-demokratske stranke Japana su se zalagali za proivodnju taktičkog nuklearnog oružja za potebe samoodbrane.
Tokom predizborne kampanje, američki predsednik Donald Tramp je izneo ideju da će više zemalja, poput Japana i Južne Koreje, možda morati da razvije sopstveno nuklearno oružje.
Raspoređivanje takvog oružje u Južnoj Koreji ili Japanu bi predstavljalo pretnju ruskom Dalekom istoku i navelo bi Moskvu da preduzme odgovarajuće korake. Rusija će američko napredno taktičko nuklearno oružje u azijsko-pacifičkoj oblasti smatrati dodatkom američkom strateškom arsenalu koji je sposoban da udari duboko na njihovu teritoriju. Moskva će sigurno preduzeti korake da se suprotstavi pretnji. Raspoređivanje će takođe u velikoj meri zakomplikovati dalje napore u kontroli naoružanja sa Novim START sporazumom koji ističe 2021. godine.
Severnokorejska pretnja se može koristiti kao izgovor za raspoređivanje nuklearki u azijsko-pacifičkoj oblasti. Opasnost od trke u naoružanju u regionu je na pomolu.
I postoji još jedna stvar koju treba zapamtiti. Omogućavanje raspoređivanja nuklearki na svom tlu ili prelazak na nuklearno oružje pretvara tu zemlju u metu za nuklearni napad. Niko sa stranim nuklearkama na svojoj teritoriji nikada nije ojačao svoju nacionalnu sigurnost.
Webtribune.rs