RUSKI ISTORIČAR TVRDI: Ubistvo ruske carske porodice Romanov bilo je ritualno uz satanistička obeležja iza koga su stajali kreatori NWO-a!

O knjizi „Gologota carske porodice” istoričara Petra Muljtatulija, višeg naučnog saradnika Ruskog instituta za strateška istraživanja, praunuka kuvara cara Nikolaja Drugog Romanova (Ivana Haritonova, koji je pogubljen sa celom carskom porodicom kojoj je služio) govorili su visoki gosti: patrijarh srpski Irinej, direktor RISI general-potpukovnik  dr Leonid Rešetnjikov i istoričar dr Nikita Bondarev.

Knjiga koja je doživela šest izdanja u Rusiji dobila je sa srpskim izdanjem prvi prevod na neki strani jezik i to je ono na čemu je sam autor insistirao, kao na aktu simboličnog značenja  – jer je car Nikolaj Drugi Romanov imao posebno veliku ljubav prema Srbiji.

U pozdravnom govoru, generalni direktor izdavača IKP Evro-Đunti Novica Jevtić ukazao je da je ubistvo cara Nikolaja Drugog i njegove porodice „jedan je od najtežih zločina novijeg doba, čije se duhovne i moralne posledice još osećaju u Rusiji”. Ova knjiga otkriva istinu o dugo prećutkivanim i vešto sakravenim okolnostima jekaterinburškog zločina, o njegovim akterima, zvaničnoj verziji i pravim razlozima koji su doveli do carevog ubistva.

Zasnovana na najnovijim istraživanjima i upotpunjena sa 200 fotografija, ova monografija Petra Muljtatulija u Rusiji je objavljena 2013. godine, povodom četiri veka dinastije Romanov, a srpskim prevodom Evro-Đunti obeležava 100-godišnjicu od početka Prvog svetskog rata i 25. godina rada.

Posle reči izdavača, skupu se obratio Njegova svetost patrijarh Irinej, koji je podsetio da je stradanje carske porodice bilo uvod u stradanje više miliona ljudi od jedne ideologije.

„Čitajući o poslednjim danima cara Nikolaja i njegovih najmilijih čovek ne može da se ne zgrozi. Posebno emotivan deo knjige je onaj koji govori o zadnjoj molitvi Romanovih koji su, sluteći blisku smrt, a pred sveštenikom koji ih očito nije voleo, klekli i zajedno se pomolili Stvoritelju. Romanovi su proglašeni mučenicima, što je značilo da bezbožnička ideologija nije pobedila i, hvala Bogu, nije mogla da zavlada zauvek„, rekao je patrijarh Irinej, koji je posebno govorio o tome da je ubistvo carske porodice imalo jasna satanistička obeležja i da je tokom poslednjeg bogosluženja na kome se odigrava sveta tajna pričešća, sveštenik članovima carske porodice očitao „Sa svetima upokoj”, što znači da im je praktično za života očitao opelo.

Dr Rešetnjikov ocenio je da je knjiga „Gologota carske porodice” poduhvat od nacionalnog i kulurnog značaja za Rusiju i njen narod.

Rešetnjikov je najpre govorio o motivima autora i istakao da je Petar saznao za istoriju svoje porodice iako je ona bila sakrivana u SSSR-u „da ne bi bilo nekih neprijatnosti” i to saznanje shvatio kao „misiju od Boga” zbog koje je 20 godina posvetio istraživanju carske porodice.

„Muljtatuli je našao sve što je o carskoj porodici objavljeno u Rusiji i inostranstvu i potom publikovao ogroman broj dokumenata. Pri tome, njegove knjige ne izazivaju samo aplauze; neprijatelji Rusije i pravoslavne vere ga stalno napadaju i kleveću, napadaju ga pristalice komunističke ideologije, ali Petar opravdava svoje ime i otkriva istine o caru”, ocenio je Rešetnjikov i ukazao da je visoku ocenu knjizi dao i prethodni ruski patrijarh Aleksij, čijim pismom knjiga i počinje.

Viši saradnik RISI Nikita Bondarev je – u emotivnom govoru – stavio knjigu u kontekst srpsko-ruskih odnosa i toga kako se car Nikolaj doživljava u srpskom društvu.

„Kada smo prvi put spomenuli postavljanje spomenika caru Nikolaju, imali smo na umu više lokacija – a gradonačelnik Beograda je predložio da to bude u Ulici cara Nikolaja Drugog. Jedino mesto je bilo na raskrsnici sa ulicom Maksima Gorkog. Shvatili smo apsurdnost te situacije, ali naši srpski prijatelji nisu razumeli „zašto nam je to mesto neprihvatljivo kad su to ulice velikog ruskog cara i velikog ruskog pisca!”

To pitanje bi danas trebalo da razjasnimo – rekao je Bondarev – pošto u Srbiji mnogi smatraju da je SSSR bio naslednik carske Rusije i često pitaju kakva je razlika između crvenih i belih… Slično je, prema njegovoj oceni, bilo kada je Putin bio poslednji put u Beogradu, a mediji objavili članak pod naslovom „Tri velika Vladimira” i tu svrstali svetog kneza Vladimira koji je krstio Ruse, Vladimira Lenjina i Vladimira Putina.

„Između Lenjina i druga dva Vladimira ne može biti nikakve sličnosti. Kako je Rešetnjikov pisao u svojoj knjizi – ruski čovek nije sovjetski, ali ta jedna knjiga nije bila dovoljna da dopre do svesti srpske braće”, kategorički je rekao Bondarev i podvukao da je ono što odvaja Rusiju i SSSR upravo ubistvo carske porodice.

„Patrijarh Irinej je upravu kada je rekao da je to bilo čisto satanističko ubistvo i zato se nadam da će ova knjiga biti još jedan kamen u odnosima Srbije i Rusije i da će Srbi shvatiti da nema nikakvog kontinuiteta između carske Rusije i SSSR, poručio je Bondarev.

Autor Petar Muljtatuli je prvo rekao da mu je teško  da opiše „duhovnu radost što je ova knjiga izašla na srpskom jeziku u bratskoj Srbiji, budući da je car Nikolaj izuzetno voleo Srbiju i da ima velike simbolike što je knjiga dobila prvo strano izdanje upravo na srpskom ”.

Autor je govorio o svojim utiscima kada je prvi put kao dečak video portret cara Nikolaja. Potom je rekao: „Portreti Nikolaja Drugog izazivaju najveću mržnju kod neprijatelja jer moralna nakaznost nikada ne trpi duhovnu čistotu i lepotu, rekao je Muljtatuli i naveo da je car Nikolaj izveo velike reforme u celoj Rusiji – sve bez prolivanja krvi i nasilja.

Tokom njegove vladavine se stanovništvo Rusije povećalo za 55 miliona, a vodio je hrišćansku politiku čuvanja svakog čoveka i bio je potpuna suprotnost svemu što se desilo posle toga” kada su došli ljudi koji su prolivali krv kao vodu, pa nije čudno da su ga mrzeli i mrze. Takvi sada još i sprečavaju da se sazna istina o caru Nikolaju i prikazuju ga kao krvavog vladara. Posle ubistva, čak su i razglednice sa portretima cara i njegove porodice uklanjali!”.

Muljtatuli je ukazao da je sama slika ubistva falsifikat: nije moguće da se sve zaista dogodilo u tako malom prostoru – u prostoriji od samo 25 metara kvadratnih – sa 11 ubica i 11 njihovih žrtava.

Čudno je i što su svi hici bili blizu visine poda, što hici nisu pogađali kosti nego samo meko tkivo, što na mestu gde su spaljena tela žrtava nije pronađen nijedan zub, a oni ne gore.

„Na osnovu svega toga – nastavio je Muljtatuli – nastala je verzija o ritualnom ubistvu carske porodice. Ritualno ubistvo nije nacionalno obojeno, to je satanističko delo, a  te sile koje su mrzele carsku porodicu su veoma moćne i želele su da stvore novi svetski poredak„.

On je istakao da je još početkom 20 veka postojala ideja o stvaranju jedinstvenog svetskog parlamenta, o uništenju pravoslavne crkve i uništenju ruskog cara i njegove porodice.

Način na koji je carska porodica podnela sve što joj se desilo – ostajući do kraja verna Hristu – govori o veličini njenog podviga, a bez Hrista nema ni Rusije ni Srbije, istakao je Muljtatuli.

Izlaganje je završio zaveštanjem koje je car preneo na svoje kćerke, a koje je ”sada aktuelnije nego ikad”: da se prenese svima koji ga vole da se ne svete za njega, da će zlo koje postoji u svetu biti još jače, ali da se zlo ne može pobediti zlom, već da ga može pobediti samo ljubav.

Svečana promocija je završena nastupom Hora slavista koji je izveo pesmu „Bože, cara hrani”.

(Diana Milošević, Fakti)