SLAMANJE SRPSKOG PRAVOSLAVLJA IZNUTRA: Profesori Bogoslovskog fakulteta, Darvina kanonizovali a Boga poništili

Povodom „Peticije za reviziju izučavanja teorije evolucije“ javnim apelom se oglasio i deo profesora Bogoslovskog fakulteta, među kojima je navodno, čak i jedan episkop SPC. Oni tvrde da „osećaju obavezu i potrebu“ da javnosti i nadležnim institucijama predstave svoje stavove.

bog- satana- djavo- antihrist

Da li i verni ljudi, koji veruju Gospodu Hristu, Svetom Pismu, Crkvi i svim svetima, spadaju u tu „javnost“ nije jasno. Jedino je jasno da su ovakvim „stavovima“ mnogi verujući ljudi bili šokirani i ogorčeni, jer su ti profesori, navodno pravoslavnog bogoslovlja, u svetlu svojih stavova „rešili da apeluju na nadležne institucije, prvenstveno Narodnu skupštinu i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, da ne reaguju na pomenutu peticiju pokretanjem ikakvog procesa koji bi doveo u pitanje izučavanje teorije evolucije u okvirima osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja u Republici Srbiji.“ Oni navodno, žele da obezbede autonomiju nauke, koja „ne sme biti zatvorena u okvire dogme…“

Postoje mnoge naučne teorije, koje nisu ništa manje „naučne“ od famozne teorije evolucije. Ali, zašto se jedna određena „naučna teorija“ toliko promoviše i favorizuje, na račun svih drugih? U teoriju se jedino može verovati.

Očigledno je da sama „naučnost“ ove teorije, kao takva, nije dovoljan razlog za toliku ostrašćenost, što navodi na pomisao da kod njenih vernika postoje i neki drugi razlozi, osim tzv. naučnih… Ali kakvi razlozi bi mogli postojati kod onih, za koje smo mislili da veruju da je svet i čoveka stvorio Bog, da pružaju podršku verovanju da su oni sami i sve ostalo oko njih, nastali samo slepim slučajem?

Ne postoji dokaz za prelazak iz jedne u drugu vrstu

Opšteprihvaćen naziv u naučnom svetu jeste: „Teorija evolucije“. Reč „teorija“ znači pretpostavka, hipoteza, mišljenje, spekulacija, verovanje, teorema, ubeđenje… U nauci se ovaj izraz upotrebljava za pretpostavke za koje nema dokaza u skladu sa naučnim standardima.

Teorija evolucije se sastoji od spekulacija na temu o onome što evolucionisti zamišljaju da se navodno dogodilo pre mnogo miliona godina. Nema načina da se bilo kakvim naučnim metodom danas to može dokazati. Stoga vera u teoriju evolucije zaista predstavlja značajan fenomen, možda i zbog toga što se to verovanje strastveno brani i zastupa od strane raznih establišmenta.

Među bezbrojnim fosilima iz različitih epoha nedostaju bilo kakvi prelazni oblici iz jedne dokumentovane vrste u drugu. Uprkos tome, neki naučnici govore da je evolucija suviše spora da bismo je videli na delu. Vodeći evolucionisti priznaju očigledan nedostatak dokaza, to jest, da formiranje nove vrste, bilo kojim mehanizmom, do sada nikada nije primećeno ni dokumentovano.

Da je evolucija stvarno postojala, morao bi postojati ogroman broj prelaznih oblika iz jedne vrste u drugu vrstu. Evolucionistima ne samo da nedostaje potreban primer prelaska od majmuna u čoveka, već ne postoji ni jedan drugi primer prelazne faze bilo koje vrste živih bića u bilo koju drugu vrstu. Ipak, evolucionisti jednostavno tvrde da toga nema jer su svi primeri izumrli. Međutim, na svetu ne postoji ni jedan jedini fosil prelaznog stadijuma.

U nedostatku bilo kakvog dokaza oni spekulišu i grade tzv. „naučnu“ teoriju na varijacijama unutar jedne iste vrste. Postoji mnogo raznih oblika pasa, ali svi pripadaju istoj vrsti. Nema ni jednog primera prelaska iz jedne vrste u drugu vrstu.

Na svetu ima skoro osam milijardi ljudi i ni jedan čovek nije isti kao bilo koji drugi zato što nam je Gospod podario bogatstvo gena. A svi sasvim jasno pripadamo jednoj istoj vrsti, bez obzira na sve varijacije i razlike. Evolucija i varijacije unutar jedne iste vrste su dve sasvim različite stvari.

U nedostatku bilo kakvih naučnih dokaza do sada je bilo sijaset naučno dokazanih krivotvorina, lažnih dokaza, kao na pr. sastavljanja lobanje tzv. „missing link-a“ (karike koja nedostaje) od delova raznih lobanja. Na iznenađenje mnogih, čak su i pojedini naučnici sa reputacijom učestvovali u krivotvorenju, u cilju prevazilaženja sasvim razumne i osnovane sumnje u ispravnost teorije evolucije. Ovo je dodatni problem koji sasvim razumno stavlja pod sumnju jednu ovakvu teoriju.

Stoga Ernst Mair, doajen evolucionizma, dugogodišnji profesor biologije na Harvardu, navodi da je evolucija samo jedna „jednostavna činjenica“ i slaže se da je to „istorijska nauka“ za koju „zakoni i eksperimenti predstavljaju neodgovarajuće tehnike kojima bi se ona mogla objasniti. Evoluciju zaista, nikada ne možemo videti na delu.“ (Ernst Mayr: Darwin’s Influence on Modern Thought, Scientific American, Vol. 283, July 2000, p. 83.)

Doduše, možda bi se moglo reći da ovaj Javni apel nekih profesora Bogoslovskog fakulteta ustvari, predstavlja dokaz prelaska iz jedne vrste vernika u drugu vrstu vernika. Jedino što možda nije dovoljno naučan, pa se neće moći izučavati u okvirima osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja u Republici Srbiji!?

Ko je razuman a ko ne?

Ako roditelji žele da im dete bude pobožno, oni ga uče da je Bog stvorio ovaj svet, čoveka i životinje po svojim vrstama. U školi, to isto dete će učiti „naučnu teoriju“ kako je svet nastao iz „velikog praska“, život iz nekakve „iskonske supe“, a čovek od majmuna. Šta će to dete misliti i šta zaključiti? Ako je to naučno dokazano onda – mora da je istina. Prema tome, Biblija je mit, bajka, a Boga nema, kao ni Deda Mraza. Tako je jedan od vodećih evolucionista, Džulien Haksli, izjavio da je „Darvinizam uklonio ideju o Bogu kao Tvorcu iz sfere razumne diskusije“. Shodno tome, po Haksliju, ako neko još uvek veruje u Boga on nije razuman!

Neko će reći, pa mnogi su išli u školu, učili ovu teoriju i još uvek veruju u Boga. To nije problem. Međutim, jeste. Ako čovek makar malo prouči Sveto Pismo i potom teoriju evolucije, nije potrebno da bude naučnik ili veliki mislilac, da bi uočio nepomirljivu razliku. Nemoguće je verovati Svetom Pismu i neodarvinistima istovremeno. Jedna od ove dve vere se, pre ili kasnije, mora odbaciti u potpunosti.

Darvinizam već više od sto godina proizvodi agnostike i ateiste. Ako čovek poveruje da je on sam, i sve oko njega, samo proizvod slepih procesa u prirodi, kako Darvinizam uči, onda mora Bibliju, zajedno sa svih deset Božijih zapovesti, da proglasi za bajku, kao i Jevanđelje, koje ne bi imalo smisla u besmislenom svetu kojim bi vladali nekakvi nerazumni zakoni.

Ali, od Darvina do danas, nauka je mnogo napredovala. Darvin nije znao ništa o genima i u njegovo vreme genetika nije postojala. Danas znamo da geni ne dozvoljavaju zebri da rodi kengura, jer ona nema te gene. Ali, evolucionisti su se dosetili mutacije kao nekakvog odgovora na problem koji im predstavlja genetika. Jedino se nisu dosetili da svaka mutacija oduzima, a ne dodaje gene.

Ne postoji dokaz da se broj gena kod mutacije ikada povećao. On se po pravilu uvek samo smanjivao. Drugim rečima, mutacije oduzimaju, a nikada ne dodaju funkcije. Evolucionisti kažu da i od toga ima beneficija. Ali, to bi bilo isto kao kada bih ja izgubio nogu i taj gubitak proglasio beneficijom jer nikada neću dobiti giht!

Danas je naučni svet mnogo više regulisan (kontrolisan) nego u Darvinovo vreme. Mnogo je manje slobodnih i nezavisnih naučnika. Fakulteti, laboratorije, istraživanja, instituti, projekti, zavise od novca koje na ovaj ili na onaj način, preko ovoga ili onoga, dobijaju od svetske plutokratske elite. Stoga se bojim da je nauka izmanipulisana i zloupotrebljena od strane institucija koje je finansiraju i tako usmeravaju interesovanje i kreiraju mnenje u naučnim krugovima, isto onako kao što i političari usmeravaju i manipulišu one koji od njih zavise.

Što se mene tiče, ne pada mi na pamet da verujem u jednu takvu teoriju. Verujem Svetom Pismu da je Gospod stvorio čoveka i sav svet, vidljivi i nevidljivi. Verujem i milenijumskom iskustvu Svetih Otaca, nebrojenih i najuglednijih ljudi, koji svedoče da je Bog stvorio ovaj svet i čoveka po svome liku. (1. Mojs. 1, 26) Kao što Ben Hobrink zaključuje u svom delu Evolucija – jaje bez kokoške: „Mi smo jedino Njegovo stvorenje koje poseduje večni duhovni život i slobodnu volju.

Naša tragedija se sastoji u tome što mi, pošto smo slobodni, stalno činimo nepravilan izbor, zbog čega skrećemo s puta i gubimo vezu s Bogom. Samo kroz Isusa Hrista možemo ponovo da se vratimo na pravi put i da ostvarimo cilj našeg postojanja na zemlji – da postanemo prijatelji sa svojim Tvorcem!“

Protojerej stavrofor Srboljub Miletić

(fsksrb.ru)