ŠTA STOJI IZA RAZARANJA SFRJ, IRAKA, LIBIJE, SIRIJE ILI NEKE BUDUĆE DRŽAVE: ROTŠILD OTKUPIO DUŽNIČKE DEONICE I SADA ON UPRAVLJA UKRAJINOM!

Piše: Valentin Katasonov

Na otkupu državnih dužničkih hartija od vrednosti Ukrajine angažovano je nekoliko velikih međunarodnih investitora. Najveći vlasnik ukrajinskih dugova postao je investicioni fond Franklin Templton. U avgustu 2013. godine pomenuti fond je na globalnom finansijskom tržištu kupio dužničke hartije od vrednosti Ukrajine, za nominalni iznos od 5 milijardi dolara. Dogovor je dostigao jednu petinu ukupnog spoljnog duga Ukrajine.

Informacije o tome koliku je sumu 2013. godine Franklin Templeton, koji ima sve karakteristike jednog „finansijskog lešinara“, ponudio Kijevu za 20% ukrajinskog spoljnog duga, ostaće poslovna tajna. „Finansijski lešinari“ – to su kupci dužničkih hartija od vrednosti sa jako lošim rejtingom, koji ih na tržištu otkupljuju za sitniš, a zatim te papire podnose emitentu (državi dužniku), zahtevajući stoprocentnu isplatu prema nominalnoj vrednosti.

Upadljiv primer destruktivnih aktivnosti „finansijskih lešinara“ predstavlja Argentina. Ona je pristala da restrukturira 95-97% svog javnog duga sa nosiocima, ali se nekoliko procenata duga našlo u rukama „finansijskih lešinara“ koji su uništili sve dogovore o restrukturiranju argentinskog duga, što zahteva potpuno izvršenje početnih obaveza od strane dužnika. „Finansijski lešinari“ (dva američka investiciona fonda), delujući kroz sudstvo Sjedinjenih država, osudili su Argentinu na bankrot. Ova zemlja može biti podvrgnuta najbezobzirnijoj pljački, ukoliko se složi da sprovede ultimatume „lešinara“ i američkog suda.

Argentinska priča je upozorenje Ukrajini, čije su se dužničke hartije od vrednosti našle u kandžama Franklin Templton. Kao što je nedavno objavila novinska agencija Bloomberg, ovaj fond, nalazi se u nadležnosti Sjedinjenih država, pod kontrolom Rotšild grupe, a predatorski stisak ove porodice dobro je poznat.

Pre dve godine, u članku „O finansijskoj situaciji režima u Kijevu i perspektivi bankrota Ukrajine“, napisao sam: „Može doći do onog istog bankrota, do kojeg, prema Jacenjukovom uverenju,“ nikada neće doći“. Neko će u ovom bankrotu podrazumevano izgubiti milijarde, dok će drugi, suprotno tome, bez smetnji bahato zarađivati. Između ostalog, kao što međunarodno iskustvo pokazuje, bankroti su retko nenajavljeni.

Najčešće, oni se pripremaju planski, ponekad dugi niz godina. Ukrajina nije izuzetak. Bankrot će se tamo desiti, ali ne pre nego što pokrovitelji i skromni korisnici organizacije daju zeleno svetlo, kao što je Fondacija Franklin Templton. U vreme kada je članak objavljen čuveni “ pokrovitelji i skromni korisnici“ ovog fonda nisu mi bili poznati. Sada su izašli iz senke, i to je očigledan znak. Drama se bližila raspletu.

Prošle godine, Rothschild grupa je preuzela inicijativu za formiranje grupe nosilaca ukrajinskih hartija od vrednosti radi razvoja zajedničkog stava o rešavanju problema duga zemlje. Rotšildovi, koje zastupa francuska filijala grupe Rothschild & Cie, ponudili su svoje usluge „posrednika“ u pregovorima između Ministarstva finansija Ukrajine i poverilaca za restrukturiranje duga.

Kreditori su očekivali predloge Kijeva, izjavio je tada generalni direktor Rothschild & Cie za Rusiju i ZND, Đovani Salveti. On je takođe rekao da se mišljenja kreditora, o tome šta da se radi sa Ukrajinom, razilaze: neki vole da čekaju predloge Vlade, drugi žele da unapred utvrde strožija pravila. „U ovom trenutku, prema rečima Salvetija, predstavnici Fonda (Franklin Templton – VK) i kreditori razmenjuju mišljenja i razgovaraju o raspodeli odgovornosti i programu delovanja.“

U sažetoj informaciji koju je i Bloomberg tada izneo razumljivo je prvo, da je bankrot Ukrajine eizbežan, a ovo je polazna tačka ukrajinskih nosilaca dužničkih hartija od vrednosti. I, drugo, bankrot će biti propraćen restrukturiranjem pod uslovima koji su vrlo teški za Ukrajinu.

Vredna pomena je činjenica da se curenje informacija o predstojećem bankrotu i restrukturiranju duga dogodilo istog dana kada su objavljene odluke MMF o dodeljivanju novog kredita, u iznosu od 17,5 milijardi dolara, da bi se finansirao četvorogodišnji program ekonomske stabilizacije. Podudarnost ova dva događaja u vremenu može se tumačiti na različite načine.

Prva verzija: Između MMF i Rotšild grupe ne postoji dovoljna koordinacija, oni se takmiče za kontrolu nad ukrajinskom privredom.

Druga verzija: Odluka MMF nije „prava“, već predstavlja PR akciju, preduzetu kako bi se sprečilo dalje urušavanje i propadanje investicija i kreditne sposobnosti Ukrajine.

Treća verzija: Odluka MMF je, ipak, „prava“, a novac će biti prebačen Ukrajini, ali ne za finansiranje efemernog „programa ekonomske stabilizacije“, već da bi Franklin Templton i drugi finansijski pljačkaši, koji imaju prijatan izgled „investicionih fondova“ mogli u potpunosti da dobiju novac za dužničke hartije od vrednosti Ukrajine. Prema ovoj verziji, MMF i Rotšild grupa, naprotiv, vrlo dobro koordinišu svoje postupke.

U slučaju suverenog bankrota Ukrajine, iz čije neminovnosti potiču njeni nosioci dužničkih hartija od vrednosti, zemljom će upravljati duumvirate zvaničnog Vašingtona i međunarodna finansijska oligarhija. Razlog za to će biti sporazum o restrukturiranju duga Ukrajine, koji su predstavnici Rotšild grupe spremni da potpišu sa Kijevom.

Sporazum će, kao što se moglo očekivati, potvrditi saglasnost između ukrajinskih vlasti da u potpunosti izvrše privatizaciju zemlje – ne samo ostatke državnih preduzeća, već i zemljišta i prirodnih resursa. Glavni korisnici takve privatizacije će biti Franklin Templton i drugi subjekti pod kontrolom Rotšildovih. Međutim, kako smatra Andrej Fursov, Rotšildovi su već dugo neprimetno prisutni u različitim regionima i sektorima ukrajinske privrede, uključujući i na istoku.

Naročito oni pokušavaju da prigrabe Dnjepropetrovski region, gde deluje banka „Rotšild Evropa“ i Rotšildov Royal Dutch Shell. To je, realno govoreći, pravno prebivalište Rotšildovih u Ukrajini. Međutim, moćnijom se, prema rečima stručnjaka, smatra njihovo „ilegalno prisustvo“ – pojedinci i mnoge kompanije pod kontrolom porodice. Praktična primena programa restrukturiranja suverenog duga Ukrajine će biti zasnovana na mogućnostima kako legalnog, tako i nelegalnog prisustva Rotšildovih.

Međutim, nije sve tako jednostavno. Interese u svemu ovome ima i Rokfeler grupa, koja se učvrstila na zapadu Ukrajine. Ove grupe na neki način pokušavaju da podele zemlju, ali ne mogu da prođu bez sukobljavanja.

Na primer, mnogi stručnjaci veruju da je glavni predstavnik Rotšildovih u Ukrajini bio oligarh Dmitrij Firtaš, i činjenica da je ispao iz igre je delo ruku Rokfelerovih, koji uspešno koriste administrativne resurse zvaničnog Vašingtona u Kijevu. Duumvirate koji se stvorio u Ukrajini i predstojeći bankrot čine da situacija u zemlji bude sve manje predvidiva.

(Katehon)