Svedočenje Alijinog telohranitelja (2. deo): U poslednjem ratu vladao je kriminal bez vere i granica!

Svedok KW- 568, nekadašnji telohranitelj Alije Izetbegovića bio je prisutan tokom većine, ključnih sastanaka muslimanskih čelnika u podrumu Narodne banke BiH. Međutim, bio je svedok i brojnih događaja tokom rata u Sarajevu, a posebno je šokantno njegovo svedočenje o povezanosti predratnih kriminalaca i Srba i muslimana.

Ali, on nije bio i jedini koga je muslimansko rukovodstvo planski iskoristilo. Na tom „spisku“ su još i Caco, Ćelo Bajramović, Ćelo Mali…

Ubistvo Srba

„Na jednom od sastanaka Izetbegovića i reisa Cerića, reis mu je na njihovo pominjanje objašnjavao nešto u smislu: ‘bolje nek oni to sad odrade, jer kada se bude uspostavila zajednička komanda i formirale regularne jedinice ti ćeš biti odgovoran za sve’. Ovako se te stvari koje oni budu uradili mogu staviti njima na teret i podvesti pod kriminal i osvetu.

„Znam da su posle ovog dogovora Haris Silajdžić i Mustafa Hajrulahović dobili zadatak da ovo prenesu upravo ovim lokalnim komandantima i posle toga se protiv Srba pojačala aktivnost ovih lokalnih jedinica kojima su komandovali ljudi sa kriminalnom prošlošću. U tom periodu je nestao ili stradao veći broj ljudi“, ispričao je Karadžićevim istražiteljima svedok navodeći da se većina tih kriminalaca otvoreno hvalila brojem ubijenih Srba u Sarajevu.

„Znam iz priča drugih da su se u pojedinim situacijama oni hvalili da je veći broj Srba pobijen na određenim lokacijama, kao što su Kamenolom iza Vratnika, Kazani i Smetlište. Sećam se da je Ćelo Bajramović u podrumu škole u kojoj je bila naša jedinica jednom doveo 68 srpskih muškaraca zato što je Centralni zatvor bio prepun. Posle dva dana, oni su iz podruma odvedeni i znam iz priče dvojice stražara iz Ćelove jedinice, da ih vode u Kamenolom da ih predaju tamošnjem lokalnom komandantu čije ili prezime ili nadimak bio Puška. Bila je javna tajna da se na Vratniku vrše likvidacije uhapšenih i zarobljenih Srba i to većeg broja“, ističe nekadašnji muslimanski specijalac iz odreda Biseri.

Udvaranje Tuđmanu

Prema njegovim rečima, ova jedinica je, uz obezbeđenje muslimanskih čelnika, imala zadatak da bude i počasna garda prilikom dolazaka stranih zvaničnika. Posebno je zanimljivo njegovo sećanje na posetu Franje Tuđmana pre Vašingtonskog sporazuma Bošnjaka i Hrvata.

 

„Dan ranije, predsednik Izetbegović, reis-ulema Cerić i Avdo Hebib su šetali malim parkom kod Predsedništva i razgovarali o susretu. Bio sam na tri metra od njih i ostala mi je u sećanju rečenica koju je izgovorio reis-ulema Cerić obraćajući se predsedniku Izetbegoviću i Hebibu. On je rekao doslovno: ‘Ne možemo ratovati protiv svih, jedno govno moramo zagristi. U ovom trenutku nam je lakše napraviti mir sa Hrvatima i učinite sve da se Tuđman odobrovolji“.
Ovaj svedok iznosi i detalj vezan za samu posetu. Naime, kako bi „odobrovoljili“ Tuđmana, muslimani su ispred zgrade Predsedništva doveli Hrvate iz Sarajeva koji su imali cilj da mu aplaudiraju, kako bi shvatio da je u „prijateljskom okruženju“.  Međutim…
„Tuđman je brzo izašao iz transportera i gotovo trčećim korakom krenuo ka ulazu u Predsedništvo. Nije se čak osvrnuo ni na počasni stroj, koji je postrojen u njegovu čast. Ja nisam bio u stroju, već sa strane pored stepeništa. Tek kada je čuo skandiranje iz mase „Tuđman, Tuđman“, on je zastao, osvrnuo se, vratio se nazad i počeo da se pozdravlja sa ljudima koje smo prethodno okupili“.

„Scenario“ hapšenja Srba

Zaštićeni svedok KW- 568 tvrdi i da su Srbi po Sarajevu hapšeni po unapred smišljenom scenariju.
„Jedan od naših ljudi bi zapucao sa zgrade u kojoj treba vršiti pretres srpskih stanova i hapšenje Srba. Uz objašnjenje da Srbi odatle otvaraju vatru, slata je jedinica koja je pretresala sve stanove i hapsila Srbe koji bi se tamo našli. Kod nekih je i pronađeno oružje, a kod drugih ne, ali su uglavnom svi hapšeni. Od uhapšenih puštani su samo oni koji su imali neke prijatelje, a pričalo da se puštanje dobijalo za novac“, navodi ovaj svedok.

Sukob sa Prazinom

Zaštićeni svedok Karadžića je opisao i svoj sukob sa Jukom Prazinom.
„Pravilo je bilo da svako lice koje ulazi u Predsedništvo bude pretrešeno, bez obzira što smo znali da su pojedini od njih vrlo bliski sa rukovodstvom. Juka Prazina je pokušao da u Predsedništvo uđe sa pištoljem, a onda počeo da nam preti da će nas pobiti. Odgovorio sam mu: „Meni je svejedno ko će me ubiti, ali ti ne smeš sa oružjem unutra“.

(Vesti)