TAJNI DOSIJE: ZAŠTO JE NAPOLEONOVA INVAZIJA NA RUSIJU BILA FIJASKO?

Napoleon Bonaparta (1769-1821), za kog mnogi istoričari smatraju da je jedan od najvećih vojnih lidera svih vremena, osvojio je većinu Evrope sa mnoštvom pronicljivih taktika.

Nema sumnje da je njegova vojna ekspanzija promenila svet, ali je Napoleonova invazija na Rusiju 1812. godine bila vojni fijasko i kraj karijere ovog imperatora.

Ali, zašto je Napoleonova invazija na Rusiju bila katastrofa? Da li je Napoleon bio previše samouveren ili je to možda zbog toga što su Rusi smislili lukav plan?

Zašto je Napoleon napao Rusiju 1812. godine?

1812. godine je većna kontinentalne Evrope već bila pod Napoleonovom kontrolom. Istoričari su raspravljali zašto je Napoleon odlučio da napadne Rusiju. Zvanična verzija je da je Napoleon želeo da zaštiti Poljsku od njenog neprijatelja na istoku, odnosno Rusije.

Poljaci su pod maršalom Jozefom Ponjatovskim, za razliku od Rusa, dali veliku podršku Napoleonu 1809. godine. Poljska je prvo bila oslabljena, a zatim i uništena, nakon što su njene teritorije 1772., 1793. i 1796. godine podelile Austrija, Prusija i Rusija.

Međutim, mnogi istoričari imaju razloga da veruju da je Napoleon imao druge sebičnije motive da pošalje veliku vojsku direktno u Moskvu. Postojao je sukob između Francuske i Velike Britanije koji je doveo do totalnog rata.

Napoleon je uspostavio Kontinentalni sistem, zabranio komplentu spoljnu trgovinu u pokušaju da oslabi britansku ekonomiju. Dekreti Berlina (21. novembra 1806. godine) i Milana (17. decembra 1807. godine) su proglasili blokadu: neutralni i francuski saveznici nisu trgovali sa Britancima.

Međutim, Napoleon je shvatio da se obimna trgovina i dalje obavljala kroz Španiju i Rusiju, pa je napao te dve zemlje.

Napoleon je želeo da izoluje Britaniju, a invazija na Rusiju je bila pokušaj da se car Aleksandar I prisili da se ponovo povinuje uslovima ugovora koji mu je Napoleon nametnuo četiri gorine ranije.

Zašto je Napoleonova invazija na Rusiju bila neuspešna?

Napoleon je okupio 680.000 vojnika iz Francuske, kao i iz svih vazalnih država Evrope. Ušao je u Rusiju na čelu najveće vojske ikada viđene. Njegove snage su uspele da stignu do Moskve, a Rusi, pod maršalom Kutuzovim, se nisu realno mogli nadati da će ga poraziti u direktnom sukobu. Rusi su morali brzo smisliti lukav plan pre nego što bude prekasno – i to su i učinili.

Ne samo da su car i svi stanovnici pobegli i napustili grad pre dolaska Napoleonove vojske, već su se pobrinuli da nema velikih prodavnica hrane ili zaliha kako bi se francuski vojnici nagradili za svoj dugi marš. Zatim, odmah posle ponoći, širom grada su izbili požari, koje su postavile ruske patriote, ostavljajući Napoleonovu veliku vojsku bez ikakvih sredstava da prežive predstojeću rusku zimu.

Napoleonovi ljudi su bili šokirani. Bili su gladni, bez skloništa, a zima se približavala. Napoleon je naredio svojoj vojsci da počne da maršira kući. Čekajući do sredine oktobra da odu, iscrpljena francuska vojska se uskoro našla usred veoma hladne zime.

Temperature su brzo padale daleko ispod smrzavanja, Kozaci su napali stražare i izolovane jedinice, gotovo da nije bilo hrane, a marš je bio dug 800 kilometara.

Samo 110.000 od 680.000 vojnika je preživelo. Ovo je bio početak Napoleonove propasti i uspon statusa Rusije kao vodeće sile u Evropi posle Napoleona.

Webtribune.rs