Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Od sedamdesetih godina prošlog veka, ruska vojska posedovala je raznovrsna oklopnia vozila koja mogu da se izbace iz aviona i helikoptera, sa padobranima.
BMD porodica pešadijskih borbenih vozila je naoružana do zuba sa mitraljezima i protivtenkovskim oružjem. Iako je proizvod hladnog rata, mala borbena vozila nastavila su da učestvuju borbu – a nova BMD-4 varijanta opremljena je topom od 100 milimetara.
Kako je nastao vazdušni desantni tenk?
Nakon Drugog svetskog rata, Sovjetski Savez je proširio svoje elitne vazdušne snage posebnim ogranakom vojske poznat pod nazivom VDV, koji se sastojao od 15 vazduhoplovnih odeljenja i 13 nezavisnih brigada. Sovjetski stratezi predviđali su da VDV bude raspoređivan daleko unutar teritorije neprijatelja kao deo njihove doktrine „dubokih bitaka“, sa različitim vazduhoplovnim jedinicama posvećenim strateškim, operativnim i taktičkim misijama.
Tako bi mala borbena vozila podala od 100 do 300 kilometara iza neprijateljskih linija, gde su zauzimali reka, neprijateljske komandne centre, logističke baze i objekate nuklearnog oružja.
Međutim, sovjetski vojni teoretičari bili su svesni problema sa pešadijom u vazduhu, koji su se ispoljili tokom Drugog svetskog rata, naročito u velikim operacijama kao što su „Overlord“ i „Market Garden“, u kojoj je bukvalno uništena britanska prva vazduhoplovna divizija.
Nakon pada na zemlju, razbacani i neorganizovani padobranci koji nemaju mobilno protivtenkovsko oružje verovatno će naići na neprijateljske tenkove. Štaviše, nakon što sleti, vazdušna pešadija je sporo napredovala na ciljeve, jer su im nedostajala motorna vozila, piše američki portal „Nešnal interest“.
Sovjetsko rešenje je, naravno, uključivalo i davanje oklopnih vozila padobrancima – koja mogu da budu izbačena iz vazduha i podignuta helikopterom, ili se lako prebacuju iz transportnog aviona na grub satelitski aerodrom koji bi preoteli od neprijatelja.
1966. godine Sovjetski Savez je uveo BMP-1 pešadijsko borbeno vozilo, koji je mehanizovanim pešadijskim odredima davao vatrenu snagu da preuzme tenkove i ukopane kopnene trupe. BMP-1 od 14.6 tona poseduje mitraljez, anti-tank projektil za snajperske rezervoare u velikom opsegu i 73-milimetarski top.
Manji BMD-1 ima samo 8 tona, za razliku od BMP-1. Brza vozila koja mogu da dostignu brzinu na putu od 50 milja na sat. Do 1982. godine svaka vazduhoplovna divizija, sa po 6.500 vojnika, imala je 330 BMD-1, što ih je efektivno pretvorilo u jedinice lake mehanizacije.
BMD-ovi su dovoljno kompaktni da mogu da ih prenose helikopteri Mi-6 i Mi-26, a do tri mogu da se ponesu veći transportni avioni Il-76 ili dva u srednjem transportu An-12. Hidrauličko vešanje velike težine pomaže BMD-u da se nosi sa udarcem vazduha.
Laka vozila su potpuno amfibijska, koja se kreću kroz vodu brzinom do šest milja na sat, sa dva mlaznjaka slična onima na tankovima PT-76. Prelazak vozila na vodene operacije samo podrazumeva spuštanje trimova, podizanje vozačevog periskopa i aktiviranje blatne pumpe.
BMD su padobrancima doneli još jednu ključnu prednost – vozila su zaštićena od mnogih efekata nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja, dajući posadama šansu da prežive na kontaminiranom bojnom polju.
Vazdušni napad na Etiopiju i Avganistan
BMD je bio raspoređen ne samo u zemljama Varšavskog pakta, već i na Kubi, u Iranu, Iraku i Angoli.
U julu 1977. godine 70.000 vojnika Somalije sa 600 oklopnih vozila napalo je Etiopiju i pokušalo da zauzme regiju Ogaden. Sovjetski savez je tada bio u savezu sa obe zemlje. Kremlj je prvo pokušao d aumiri konflikt, da bi na kraju svu podršku pružio Etiopiji, i poslao 300 instruktora koji su se pridružili kubanskim trupama sa 15.000 vojnika.
U novembru, ispred grada Harar, 40.000 vojnka Etiopije, uz kubanske i sovjetske saveznike zaustavilo je napredovanje Somalijaca.
Naredne godine, u februaru, transportni helikopteri Mi-6 izbacilo je 70 BMD borbenih vozila kod Kara Marda, kilometrima iza leđa borbenim linijama Somalijaca.
U napadu sa fronta i sa leđa, front je probijen uz 3.000 žrtava na strani Somalije.
Dve godine kasnije, BMD je izbačen kod Kabula u Avganistanu.
Rat u Gruziji
Tokom noći između 7. I 8. Avgusta 2008. Godine, snage Gruzije napale su Južnu Osetiju, gde su se nalazili pobunjenici koje je podržavala Rusija.
Do četiri sata ujutru, iste noći, Moskva je aktivirala 104. vazdužni bataljon, kojem se priključio 234. puk. Tri dana kasnije počelo je napredovanje ruskih snaga, a svaki bataljon je imao po 20 BMD vozila, koja su zauzela ključne pozicije, a samo dva vozila su uništena u borbama.
Ruske vazduhoplovne snage su izvršile nekoliko vazdušnih napada u istočnim delovima provincije Hama, gađajući položaje Islamske države.
(Blic)
