UKLETA MESTA KOJA PROGANJAJU PARANORMALNE POJAVE: ČULI SU SE KRICI, VIĐALI SU ŽENU U BELOM, ZBOG JEZIVIH LEGENDI TAMO NIKO NE ULAZI (VIDEO)

Mesta na kojima su se događale neobjašnjive stvari pominju se staro Jurjevsko groblje na Gornjem gradu, vila Auer u Nazorovoj 10, Vila Rebar na Sljemenu, stara bolnica Brestovac… u Zagrebu.

U Hrvatskoj niko nije uradio ozbiljno istraživanje o svemu ovome, a postoje mnoga mesta o kojima se prepričavaju jezive legende i neobjašnjiva iskustva.

Idemo redom.

BOLNICA BRESTOVAC

Duh Ljerke Šram i ubijenih bolesnika

Mnoge legende se vezuju za bolnicu Brestovac, nekad najmoderniju bolnicu za lečenje bolesti disajnog sistema u ovom delu Evrope, sagrađenu na obroncima Medvednice, piše portal 24sata.hr. Njenu izgradnju je inicirao lekar i novinar Milivoj Dežman, pre svega, iz ljubavi prema zagrebačkoj lepotici i glumici Ljerki Šram, koja je bolovala od tuberkuloze.

Umrla je Dežmanu na rukama upravo u tom sanatorijumu. Radio je do 1968. godine, kad je zatvoren zbog promena u zdravstvenom sistemu i zbog novih medicinskih metoda lečenja tuberkuloze, a ubrzo nakon toga gradom je počela da se širi legenda o tome da se na tome mestu oseća čudna energija i da Brestovcem lutaju duhovi. Mnogi tvrde da je reč baš o duhu prelepe zagrebačke glumice.

Ova tužna priča samo je jedna u nizu jezivih smrti koje su se nizale na Brestovcu. Brojne bolesnike je, baš kao Ljerku Šram, ugušio krvavi kašalj u njihovim sobama na Brestovcu.

Tokom Drugog svetskog rata Brestovac je poslužio kao bolnica za ranjenike – Nemce, domobrane i ustaše, ali i civile.

VILA AUER, NAZOROVA

Jecaji, lupanje, smeh i škripa sa starog groblja

Jedna od njih je i priča o vili nekadašnje ugledne porodice Auer, u Nazorovoj 10, na Britanskom trgu. Sagrađena je 1903. godine, po planu arhitekta Viktora Kovačića. Mit o čudnim energijama koje se susreću na tome mestu započeo je još tokom izgradnje, 1903. godine, kad je sagrađena kao jedna od tri vile u toj ulici.

Njena tačna lokacija je na međi između Nazorove ulice i Rokovog perivoja, koji se takođe spominje kao uklet, verovatno zbog toga jer je na tome mestu ranije bilo staro groblje.

I crkvica na Rokovom perivoju govori o tome, dok je u istoj ulici, na broju 8, ranije bila – mrtvačnica. Ostaci starog groblja preseljeni su 1907. godine, to je bilo dovoljno da mesto ostane ukleto.

Poslednji vlasnik Zdravko Raškaj započeo je njenu obnovu, ali stare priče se i dalje prepričavaju. Na zemlji oko kuće postoji izvor vode, a obližnji stanari znali su da idu do te kuće po vodu kada bi bila nestašica vode.

Neki od njih svedočili su da se iz kuće povremeno čuju uznemirujući zvuci, kao što su škripanje, plač, jecaji, smeh, lupanje, lanci… Oni manje skloni pričama o ukletosti pripisuju to omladini koja se često okupljala tamo s alkoholom. Spominje se i komšinica koja je želela da spusti cenu vile i da je namerno širila priče o ukletosti.

VILA REBAR

Tuneli s blagom ispod Vile Rebar

Malo je zagrebačkih građevina oko kojih se isplelo toliko mističnih priča i kobnih nesreća kao oko Vile Rebar. Njena istorija ide u 1920-e godine prošlog veka. Tada je na tome mestu bila lovačka kuća, a Grad Zagreb je 1932. tu sagradio novu vilu s teniskim igralištem.

Sagrađena je po projektu Ivana Zemljaka i dograđivana nakon Drugog svetskog rata. Tokom Drugog svetskog rata koristio ju je ustaški vođa Ante Pavelić kao svoju rezidenciju, koji je oko vile dao da se sagradi nekoliko bunkera i tunelsko sklonište i povezao je uskim evakuacionim tunelima sa skloništem.

Neki od tih tunela ni danas nisu do kraja istraženi i ne zna se šta kriju. Nakon što je Pavelić napustio kuću, ona je neko vreme bila prazna, da bi potom bila pretvorena u dečje odmaralište i planinarski dom.

Krajem 50ih godina prošlog veka postala je deo ugostiteljskog objekta “Risnjak” i prenamenjena je u ekskluzivni hotel i restoran, a posle i disko. Vila Rebar priča i svoju priču o 1967. godini te kraju izvrsne karijere dinamovca Stjepana Lamze koji je pao kroz balkon na nižu etažu. U toj vili su se održavale proslave, svadbe i maturske večeri, a vikendima je svirala živa muzika.

Godine 1979. godine izbio je požar i sve je izgorelo, a to je ljubiteljima mistike dalo povoda za razne priče. Ipak, Branimir Špoljarić, autor knjige “Stari Zagreb, od vugla do vugla”, piše da ju je zapalio bivši konobar, piroman. Tuneli su još povod za brojne legende. Jedna od njih kaže kako se u jednom od zazidanih tunela još krije Pavelićevo blago, a to je bio povod i za to da pokuša da se probuši pneumatskom bušilicom.

JURJEVSKO GROBLJE

Devojka u beloj haljini s groblja

Jedno od mesta koja se smatraju opsednutima je i Jurjevsko groblje, nekad poznato kao groblje “Kraj kestena”. Drvena kapelica posvećena sv. Jurju spominje se davne 1377. i prije toga na tom je mestu bilo groblje za siromašne.

Godine 1729. sagrađena je nova, zidana kapelica posvećena sv. Jurju, s kriptom i proširenim grobljem uz nju, a 1825. gradski magistrat odlučio je da otkupi vinograde s istočne i severne strane starog groblja kako bi se dodatno proširilo.

Jurjevsko groblje je zatvoreno 1876., kad su počeli ukopi na Mirogoju, nekadašnjem imanju Ljudevita Gaja. Zanimljivo je da je i Gaj prvo pokopan na Jurjevskom groblju, a posle je premešten u Mirogojske arkade.

Jurjevsko groblje intrigiralo je pažnju legendama o siromasima koji su tamo pokopani i vraćaju se da bi tražili pravdu, kao i drevnim masonskim i hermetičnim simbolima na nadgrobnim spomenicima.

Ne prestaju priče o utvarama i duhovima koji se na tom groblju pojavljuju noću, a postoji čak i verovanje kako neki od njih lutaju gradom. Jedna od takvih priča je i ona o devojci u beloj haljini koju su viđali u kuli uzidanoj u palatu Magdalenić-Drašković- Jelačić, u Demetrovoj 7, gde je bilo smešteno skladište Muzeja grada Zagreba.

UKLETA GIZELINA KUĆA

U Gizelinu kuća niko osim vlasnice nikad nije zakoračio. Gizela je navodno bila udovica. Kružile su priče da je bila veštica, uglavnom zato što su joj se oko kuće okupljale crne mačke, a ona je uvek mirisala na sumpor, amonijak i trave.

Legenda kaže da je zahvaljujući svojim pripravcima uspela da nadživi nekoliko generacija.

Početkom 90ih kuća se urušila, a u ruševinama nije bilo ni traga od bivše vlasnice. Na zemljištu je od tada trebalo da iznikne nekoliko stambenih objekata, ali svi su projekti na kraju propali, dok na okolnim lokacijama već uredno niču nove kuće i zgrade pa se ispredaju priče o tome kako je ta kuća ukleta i zato nema sreće s gradnjom na tom terenu.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs)