Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Drugog decembra 2014. godine, na zajedničkoj konferenciji za novinare a povodom posete predsednika Vlade Srbije, Aleksandra Vučića, Izraelu, premijer Izraela, Benjamin Netanjahu, izgovorio je rečenicu koja i danas lebdi u vazduhu i vapi za reakcijom.
Pre svega u Srbiji. Šta je rekao Netanjahu?
– Gospodine Vučiću, prijateljstvo jevrejskog i srpskog naroda seže hiljadama godina unazad, još iz doba rimske republike.
Vučić je ostao zatečen, maltene šokiran. Otkud sada hiljade godina, šta ovaj priča, o čemu se radi, da nije provokacija, poniženje…sve ovo sigurni smo prolazilo je brzinom munje kroz glavu srpskog premijera, naviknutog na opore političke ocene i stavove, neobrazovanog kada je ova vrsta istorije u pitanju.
Ali, ostavimo Vučića, njemu su Jevreji važni samo uoči izbora, ovde u Srbiji, kad angažuje marketinške agencije američkih Jevreja da mu, za ogromne pare, podižu rejting.
Prošle su godine od šokantne izjave Netanjahua a niko se u Srbiji ne bavi ovim što je kazao prvi čovek Izraela. Zbog čega?
Zašto ćute istoričari, akademici? Koga se plaše?
Nije li ovo potvrda stava jednog dela tzv alternativnih srpskih istoričara, da je srpska istorija, posebno Srednjeg veka i ona pre toga, koju decenijama učimo u školama i na fakultetima, običan falsifikat, smišljen u Berlinu i kao jedan od ultimatuma zarad odluka Berlinskog kongresa, prihvaćen i primenjen u Srbiji. Sve do današnjeg dana?
Na to godinama ukazuje prof. dr. Jovan Deretić i prolazi kroz špalir toplog zeca, trpeći uvrede srpskih istoričara, od toga da je ambiciozni amater do tvrdnji da se radi o mentalno poremećenom čoveku. A šta tvrdi Deretić?
On se u najvećoj meri samo poziva na Miloša Milojevoića i Olgu Pjanović Luković, srpske naučnike, istoričare (Olga je doktorirala na Sorboni, govorila je devet jezika, uključujući latinski i starogrčki) čije je učenje na osnovu materijalnih dokaza, iz stranih izvora, govorilo da oficijelna srpska istoriografija nema veze sa istinom, da je falsifikovana, skrivena, zatamljena, zabranjena.
Kao takvi Milojević i gospođa Pjanić, zabranjeni su u Srbiji. O njima se na obrazovnim ustanovama ove zemlje ne govori. Niko ne sme ni da ih spomene, osim za sprdnju.
Otkud ćutanje srpskih istoričara povodom ovoga što je kazao Netanjahu? Što i njemu ne poruče da je mentalno poremećen, da ne zna šta priča? Da li je Aleksandar Vučić, u međuvremenu izabran za predsednika Srbije, svestan šta mu je kazao Netanjahu?
Ne samo citiranom rečenicom, već svim onim što je izgovorio na spomenutoj konferenciji za novinare. Posmatrači kažu da takve kvalifikacije, ocene i posebno izlive poštovanja na račun jednog naroda, kakve je Netanjahu izgovorio na račun Srba i Srbije, u Izraelu, sa službenog mesta, do sada nisu čuli.
Zbog čega se to ignoriše u Beogradu? Šta je urađeno da pruženu ruku prihvatimo?
Vratimo se srpskim istoričarima. Ima li neko od njih snage da javno poveže Jerotića i Netanjahua – da kaže kako je premijer Izraela obična budala, nema pojma, da lupeta- kao što imaju snage da Jerotića proglašavaju maloumnim poremećenim starcem.
Ili bolje da se zapitamo, misli li neko u Srbiji da je Netanjahu ono kazao slučajno? Palo mu na pamet uoči konferencije pa da istu učini dodatno interesantnim? Ne, ni slučajno.
Izrael je izuzetno ozbiljna država (šta god ko o njoj mislio), a njenom premijeru je sugerisano da o Srbima kaže ono što je kazao. Ko je sugerisao?
Rabini, izraelski istoričari, oni kojima je u interesu i istina i to da Srbi dobiju drugačije, bolje, cenjenije mesto u savremenoj međunarodnoj zajednici od ovog koje sada imaju.
Da li je moguće da to u Beogradu niko nije shvatio; ni Vučić ni ugledni, društveno dobro pozicionirani doktori, akademici istorijskih nauka? Kuda vodi to njihovo ćutanje?
Ako odbacuju Milojevića i Olgu Pjanović Luković, neka se bar pozabave onim što je kazao Netanjahu jer im je jasno, bar to im je jasno, da oni koji su Netanjahuu dali podatak o Srbima iz vremena Rimske republike, znaju mnogo, znaju istinu i ništa ne govore slučajno.
Netanijahu: Prijateljstvo Srba i Jevreja traje nekoliko milenijuma, još od doba Rimske republike
Aleksandar Vučić i Benjamin Netanijahu, premijeri Srbije i Izraela, razmenili su tople reči prijateljstva na zajedničkoj konferenciji za štampu, i postavili kamen temeljac za unapređenje odnosa dve države. Netanijahu je bio naročito rečit, uputivši brojne hvalospeve Srbiji i srpskom narodu.
– Čast mi je da vas ugostim ovde u Izraelu gospodine Vučiću. Prijateljstvo jevrejskog i srpskog naroda seže hiljadama godina unazad, još iz doba Rimske republike. U modernom dobu, naši narodi su bili ujedinjeni u zajedničkoj borbi i patnji tokom užasnih godina Drugog svetskog rata.
Pretrpeli smo brutalne zločine nacista, a Izrael nikada neće zaboraviti ulogu Srbije u borbi protiv nacizma. To je vaša medalja časti, koju ponosno nosite, i zbog koje ste zauvek u našim srcima.
Srpski Jevreji su takođe igrali bitnu ulogu u ponovnom rađanju jevrejske nacije. Jedan od pionira modernog cionizma bio je rabin Judal Kalaj iz Srbije. I danas Izrael društvo koje obezbeđuje podjednaka, demokratska prava za sve svoje građane bez obzira koje su boje kože, veroispovesti ili pola.
Tragedija je što naši palestinski susedi i dalje ne prihvataju osnovne istorijske činjenice. Oni negiraju 3.000 godina staru povezanost između ljudi Izraela i zemlje Izraela. Ne prihvataju pravo jevrejskog naroda na samoopredeljenje, a to pravo zahtevaju za sebe.
Koliko prošlog vikenda, palestinski predsednik Mahmud Abas izjavio je da nikada neće priznati jevrejsku državu. On je ovo izjavio 29. novembra, na isti dan na koji su Ujedinjene nacije pre 67 godina ustanovile osnivanje jevrejske države. Mir se ne može zasnivati na takvom licemerju. Mir nikada neće biti izgrađen na izvrtanju istorijskih činjenica. Mir zahteva da Palestina konačno prizna legitimnu državu jevrejskog naroda.
Gospodine Vučiću, iako prijateljstvo naših naroda traje vekovima, verujem da ste vi prvi premijer Srbije koji je u zvaničnoj poseti Izraelu. Ovom istorijskom posetom demonstrirali ste prijateljstvo koje gajite prema Izraelu i jevrejskom narodu. To prijateljstva sam jako svestan. Mi, Izraelci, delimo to prijateljstvo sa narodom Srbije.
Ova poseta takođe pokazuje vašu posvećenost jačanju bilateralnih veza između Srbije i Izraela. To je i moja posvećenost. Smatram da je ova vaša poseta svojevrsni katalizator jačanja naše saradnje na svim poljima. I verujem da trenutni nivo saradnje Srbije i Izraela ne reflektuje ni delić potencijala koji možemo postići u ekonomskom, tehnološkom, kulturnom i svim ostalim vidovima saradnje. Zajedničkom saradnjom radićemo na prosperitetu naše dve države.
Gospodine premijeru, zadovoljstvo mi je da vas ugostim u Izraelu. Dobrodošli – završio je svoju dobrodošlicu Netanijahu čvrstim rukovanjem sa Aleksandrom Vučićem, koji se zatim obratio javnosti.
– Dragi premijeru, dragi prijatelji, pre svega moram da izrazim duboku zahvalnost što ste me primili. Sve što je premijer Netanijahu sada rekao o našoj prošlosti je veoma slikovito i istinito. Naši narodi su delili istu sudbinu, i nadam se da ćemo u narednim godinama očuvati i ojačati naše viševekovno prijateljstvo, na koje smo veoma ponosni.
Sa druge strane, došao sam ovde kako bismo investirali u budućnost, kako bismo investirali u saradnju Srbije i Izraela. Smatramo da naši odnosi mogu biti poboljšani u svim sferama, počevši od političke i ekonomske. Naša trgovinska razmena iznosi 40 miliona dolara, a ja smtram da ova brojka može biti značajno uvećana. Saradnja u oblasti industrije i poljoprivrede je takođe nešto o čemu treba diskutovati. Bezbednosni izazovi sa kojima se suočavamo su takođe veliki.
Takođe, sa velikim ponosom mogu da kažem da Srbi nikada neće zaboraviti Jevreje i njihovu humanost. Izuzetno su nam pomogli u nekim od najtežih situacija u kojima smo se našli, i to je razlog moje velike zahvalnosti prema premijeru Netanijahuu, zbog njegovog ličnog doprinosa, kao i čitavog Izraela, u pomoći nakon tragičnih majskih poplava koje su pogodile Srbiju.
Premijer me je tada lično pozvao telefonom, i nikada neću zaboraviti njegovu saosećajnost sa srpskim narodom, kao ni njegovu posvećenost u pomoći ugroženima. Mi smo tu situaciju prevazišli, i sada radimo na obnavljanju srušenih kuća. Dajemo sve od svega da preskočimo sve prepreke na putu oporavka naših elektrana i rudnika, koji su takođe pretrpeli nalete poplave. Uz vašu podršku, lakše smo te probleme rešili.
Uvek ćemo se zalagati za mir, i ubeđen sam da je ista situacija i sa Izraelom. Nadam se da će pronaći veoma konkretne mere kojima će osigurati bolje i prosperitetnije odnose sa državom Srbijom. Još jednom, duboko se zahvaljujem na gostoprimstvu, i nadam se da vam nisam oduzeo previše vremena – uz osmeh je završio svoje izlaganje premijer Vučić, na šta mu je Netanijahu još jednom pružio ruku i istakao da je zadovoljstvo njegovo.
Nikakvog doseljavanja Slovena nije bilo, da su Srbi starosjedeoci Balkana
Gore navedeno se uklapa u tvrdnje predstavnika srpske autohtone istorijske škole koju je prije 150 godina pokrenuo istoričar Miloš Milojević, a u novije vrijeme sorbonski doktor nauka Olga Luković-Pjanović i naš savremenik Jovan I. Deretić.
Brojnim dokazima u materijalnoj i jezičkoj ostavštini, predstavnici ovog istorijskog pravca tvrde da nikakvog doseljavanja Slovena nije bilo, da su Srbi starosjedeoci Balkana, a da Iliri, Tračani, Tribali, stari Makedonci, Dalmati, Mezi, Dardanci i drugi, nisu nazivi naroda, već nazivi serbo-raških plemena.
Prema njima Srbo-Rusi, koje smatraju jednim narodom, držali su praktično cijelu Istočnu Evropu, a u svojim pohodima dopirali su i do britanskog ostrva. Takođe, osvajali su i Malu Aziju, i prodirali sve do Egipta i Indije na drugoj strani. Takođe, Srbi su u Maloj Aziji i Egiptu imali direktnog kontakta sa Jevrejima stotinama godina prije Hrista, što u svom obraćanju potvrđuje i Benjamin Netanijahu, premijer Izraela.
Uprkos brojnim tezama, o ovim stavovima nije bilo zapaženije razmjene argumenata, osim ignorantskog i podsmješljivog odnosa predstavnika zvanične (germanske) istorijske škole.
Međutim, pečat kneza Strojimira, koji se pojavio na aukciji u Minhenu 2006. godine i koji su predstavnici našeg konzulata i Ministarstva kulture uspjeli da kupe i vrate u Srbiju, predstavlja neosporan materijalni dokaz koji pomjera srpsku državnost dva vijeka unazad, u odnosu na zvaničnu istoriju.
Arheolog Đorđe Janković, crnogorskoj javnosti poznat po arheološkim iskopavanjima na Miholjskoj Prevalaci, u nekoliko radova je otkrio javnosti pronalazak slovenskih humki u dinarskom potezu, koji osporavaju zvaničnu istoriografiju po kojoj su Sloveni na Balkanu prisutni tek od 7. Vijeka.Tome u prilog govori i nedavno arheološko otkriće kod Leskovca, prilikom izgradnje dionice auto-puta.
Vinčansko, etrursko pismo i spomenik u drevnoj Likiji u Maloj Aziji, takođe predstavljaju dokaze koji govore u prilog tvrdnjama Benjamina Netanijahua.
Američki biohemičar ruskog porijekla Anatolij Kljosov, analizom gena je otkrio da su Srbi najstariji narod, da potiču od Noinog sina i da je Balkan pradomovina svih Slovena, pa i onih koji su otišli u Indiju, pokorili starosedeoce i postali poznati kao najviša klasa – arijevci.
(Blic,N. Tasić,)
