Amerikanci se spremaju da Rusiju i Kinu napadaju rojevima bespilotnih letelica (VIDEO)

UNUTAR „ROJEVA“ BILO BI UDARNIH I IZVIĐAČKIH DRONOVA, ALI I „KAMIKAZA“

• Svoj najnoviji projekat nazvali su CODE, a svodi se na ovo – „roj“ bespilotnih letelica, koje aktivno razmenjuju informacije među sobom, kao i sa zajedničkom komandnim centrom, „probija“ se u takozvane zone anti-access/area-denial (A2/AD), i neutrališe prioritetne ciljeve, kao što su sistemi za elektronsku borbu i zetnitno-raketni sistemi

• Dobar primer takve zone je ruska baza Hmejmim u Siriji, koju istovremeno pokrivaju zenitno-raketni sistemi velikog dometa S-400, zenitni raketno-topovski sistemi „Pancir-S1“ i najnoviji sistemi za elektronsku borbu „Krasuha-4“. Takva kombinacija omogućava da se stvori zona prečnika 200 kilometara (raketa S-400 koja može da obara ciljeve na rastojanju do 400 kilometara još nije uvedena u naoružanje), u kojoj je protivnička avijacija praktično nemoćna

• Amerikanci imaju ambiciju da jednim „rojem“ upravlja samo jedan čovek u komandnom centru. Nastoje da to postignu povećanjem autonomnosti dronova u „roju“. Namera im je da oni same otkrivaju i raspoznaju protivničke mete, kao i da ih razlikuju po prioritetu, odmah šaljući te informacije ostalim letelicama i komandnom centru. Takođe, da se mete napadaju na optimalan način – posle obrade dobijenih informacija

• Uzimajući u obzir čak i povećanu autonomnost rada tih letelica, veliko je pitanje – kako će one moći da vode efikasna borbena dejstva u uslovima aktivnog korišćenja sistema za elektronsku borbu. Drugi, još ozbiljniji problem za korišćenje CODE će biti oružje koje generiše snažan elektromagnetni impuls (EMI) koji potpuno „guši“ vezu, a takođe uništava nezaštićene komponente elektronike

• CODE će biti odličan za ratovanje protiv većina zemalja sveta, ali ne i protiv vojnih sila kao što je Rusija, koja već ima, ili će u perspektivi stvoriti savremena sredstva za elektronsku borbu, a i EMI oružje

Piše: Leonid NERSISJAN
AMERIČKA Agencija za napredne vojne istraživačke projekte (DARPA) potpisala je ugovore sa gigantima vojne industrije SAD Lockheed Martin i Raytheon o ispitivanju novog „superoružja“ – projekta pod nazivom CODE (Collaborative Operations in Denied Environment – zajedničke operacije u mestima sa zabranjenim pristupom).

Koncepcija CODE je u ovome – „roj“ bespilotnih letelica, koje aktivno razmenjuju informacije među sobom, kao i sa zajedničkom komandnim centrom, „probija“ se u takozvane zone anti-access/area-denial (A2/AD), i neutrališe prioritetne ciljeve, kao što su sistemi za elektronsku borbu i zetnitno-raketni sistemi.

To je prikazalno na video-snimku s kompjuterskim modelima.

Što se tiče pojma A2/AD – on se često koristi na Zapadu, i označava teritoriju na kojoj se sprečava probijanje snaga protivnika i, istovremeno, ograničava efikasnost korišćenja naoružanja snaga koje su se probile (ako takve postoje).

Dobar primer takve zone je ruska baza Hmejmim u Siriji, koju istovremeno pokrivaju zenitno-raketni sistemi velikog dometa S-400, zenitni raketno-topovski sistemi „Pancir-S1“ i najnoviji sistemi za elektronsku borbu „Krasuha-4“.

Takva kombinacija omogućava da se stvori zona prečnika 200 kilometara (raketa S-400 koja može da obara ciljeve na rastojanju do 400 kilometara još nije uvedena u naoružanje), u kojoj je protivnička avijacija praktično nemoćna.

Poslednjih godina američka vojna lica, kao i njihove kolege iz NATO, stalno govore o tome da su Kina, a naročito Rusija, naučile da stvaraju veoma moćne zone A2/AD, i tu činjenicu smatraju jednim od glavnih postojećih vojnih izazova.

Zato je stvaranje naoružanja i koncepcija koji omogućavaju probijanje tih „zabranjenih“ zona, a da pritom ne izgube, na primer, veći deo letačkog vinga nosača aviona, jedan od prioritetnih zadataka Amerikanaca.

U okviru CODE, celom grupom bespilotnih letelica, od kojih svaka može da ima različitu namenu (izviđačke, udarne, „kamikaze“ i sl.), trebalo bi da upravlja samo jedan čovek u komandnom centru. Konstruktori hoće to da postignu pomoću povećanja autonomnosti rada bespilotnih letelica u „roju“.

Namera je da one same otkrivaju i raspoznaju protivničke mete, kao i da ih razlikuju po prioritetu, odmah šaljući te informacije ostalim bespilotnim letelicama i komandnom centru. Takođe, potrebno je da se mete napadaju na optimalan način – posle obrade dobijenih informacija.

Same ideje raspoznavanja protivnika prema informacijama u memoriji nosača i automatsko određivanje prioriteta ciljeva bile su realizovane još u sovjetskim protivbrodskim raketama P-700 „Granit“, čije je konstruisanje započeto 1969. godine. Ta raketa je uvrštena u naoružanje 1983. godine. Njen maksimalni domet je 600 kilometara.

Pri tome, ako se „Granitima“ istovremeno gađa cela udarna grupa nosača, rakete, koje lete supersoničnom brzinom, pomoću svojih radara otkrivaju brodove protivnika, upoređuju dobijene informacije sa podacima u svojoj bazi podataka, određuju koja je vrsta broda u pitanju, razmenjuju između sebe dobijene informacije, određuju najprioritetnije ciljeve i optimalno ih dele između sebe.

Na isti način deluje u druga ruska teška protivbrodska raketa P-1000 „Vulkan“.
Ovo potvrđuje da korišćenje elemenata veštačke inteligencije u sferi naoružanja nije nova koncepcija. Međutim, ogroman napredak u oblasti mikroelektronike, u kombinaciji sa pojavom digitalnih video-kamera visoke rezolucije, omogućava dosezanje novih visina u toj oblasti.

Dok su ranije zadaci poput onih u projektu CODE bili tehnički neizvodljivi, danas su već ostvarivi.
Međutim, kada je u pitanju projekat CODE, u obliku u kojem ga je prezentovala DARPA, postavlja se niz ozbiljnih pitanja.

Ako se radi o probijanju zona A2/AD, njihov najvažniji element su, kao što smo već govorili, sistemi za elektronsku borbu. Moderna sredstva za elektronsku borbu su sposobna da se bore protiv bespilotnih letelica, ometajući pomoću smetnji kanale radio-veze preko kojih se upravlja iz komandnog centra, a signale istovremeno mogu da ometaju i sateliti za navigaciju (ili, što je još interesantnije, signale mogu da zamenjuju lažni podaci GPS).

U slučaju „roja“ bespilotnih letelica, kanali za vezu postoje kako između bespilotnih letelica, tako i sa komandnim centrom. Uzimajući u obzir čak i povećanu autonomnost rada tih letelica, veliko je pitanje – kako će one moći da vode efikasna borbena dejstva u uslovima aktivnog korišćenja sistema za elektronsku borbu. Tim pre što će istovremeno po bespilotnim letelicama dejstvovati zenitni raketni sistemi i zenitno-topovski raketni sistemi malog dometa.

Drugi, još ozbiljniji problem za korišćenje CODE će biti oružje koje generiše snažan elektromagnetni impuls (EMI). Snažno kolebanje elektromagnetnog polja potpuno „guši“ vezu, a takođe uništava nezaštićene komponente elektronike. Isti efekat ima i nuklearna eksplozija.
Prema postojećim informacijama, u Rusiji se konstruiše nekoliko vidova EMI oružja.

Na kraju, kao što vidimo, „panaceja“ od svih nedaća ipak neće moći da bude stvorena – CODEće biti odličan za ratovanje protiv većina zemalja sveta, ali ne i protiv vodećih igrača u svetu naoružanja, kao što je Rusija, koji već imaju, ili će u perspektivi stvoriti savremena sredstva za elektronsku borbu, a tim pre EMI oružje.

Pogledajte video:

(Fakti)