Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Piše: Pol Krejg Roberts
Još jednom se pokazalo da je američka demokratija nemoćna. Nema nikoga u Vašingtonu ko bi mogao pomoći Trampu
Svedoci smo nezapamćenog nasrtaja službi nacionalne bezbednosti i liberalnih medija na Predsednika SAD. Divlje i nedokazane optužbe za izdaju i nezakonite veze sa Rusijom su glavna medijska tema od početka Trampove predsedničke kampanje. Ove optužbe su dostigle tačku da sada postoji pokret koji se zalaže za Trampovu smenu.
Njime upravljaju službe bezbednosti, zajedno sa liberalnim medijima koji, rade za njih.
Taj pokret podržavaju demokrate, američka levica, koja se okrenula protiv radničke klase, uvredljivo je nazivajući „Trampovi jadnici“, pa čak i poznate ličnosti kao što je Harvardski profesor prava Lari Trajb.
Vašington post, koji nije prisustvovao sastanku predsednika Trampa sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim, tvrdi da zna koje je informacije od značaja za bezbednost SAD predsednik Tramp dao Lavrovu.
Ruska vlada je ponudila korumpiranim američkim medijima transkript razgovora, ali oni, naravno, nisu zainteresovani.
Poslednja priča je da je Tramp, pre nego što ga je otpustio, pokušao da podmiti direktora FBI Komija kako ovaj ne bi istraživao njegove navodne veze sa Rusijom. Očigledno da u američkim medijima više nema inteligentnih ljudi. Predsednik ne mora da podmićuje nekoga koga može da otpusti.
NAPAD NA TRAMPA NAJVEĆA PRETNjA NACIONALNOJ BEZBEDNOSTI SAD
Svedoci smo da je država kojom upravljaju službe bezbednosti odlučna da održi privid navodne „ruske pretnje“ kao najvećeg bezbednosnog rizika SAD. Liberalni mediji, kojima CIA upravlja još od 50-tih godina prošlog veka, rade na ostvarenju ovog cilja.
Američki mediji su toliko navikli na služenje interesima bezbednosnog kompleksa da više ne razmišljaju o posledicama. Ali profesor Stiven Koen razmišlja o posledicama. Slažem se s njim da je najveća pretnja nacionalnoj bezbednosti SAD „ovaj napad na predsednika Trampa“.
Koen kaže da sada postoji četvrta grana vlasti – bezbednosna zajednica – koja potkopava legitimne grane, izvršnu i zakonodavnu, u njihovim nastojanjima da kontrolišu spoljnu politiku zemlje. Kao primer, on nas podseća da je Obama 2016. godine postigao sa predsednikom Putinom sporazum o vojnoj saradnji u Siriji. Obama se tada obavezao da će deliti obaveštajne podatke sa Rusijom, nešto o čemu su se i Tramp i Putin takođe nedavno dogovorili.
Naše Ministarstvo odbrane je reklo da neće deliti informacije. Samo nekoliko dana kasnije oni su ubili sirijske vojnike, prekršili dogovor, i to je bio kraj. Na kraju, moramo da postavimo pitanje ko danas definiše spoljnu politiku u Vašingtonu?
Šezdesetih godina je predsednik Kenedi mislio da on donosi odluke i zbog toga je ubijen. Kenedi je sprečio invaziju na Kubu, projekat Nortvuds (Northwoods), nuklearni napad na Sovjetski Savez a takođe je govorio i o okončanju Hladnog rata.
Sedamdesetih je predsednik Nikson oteran sa funkcije zato što je mislio da on donosi spoljnopolitičke odluke. Kao i Kenedi, Nikson je bio pretnja bezbednosnim službama. Nikson je progurao SALT-1 i anti-ABM sporazum, i otvorio se prema Kini, što je takođe dovelo do popuštanja. Vojno-industrijski kompleks je video da se njegov budžet smanjuje kao posledica smanjene opasnosti.
Nikson je takođe bio odlučan da se povuče iz Vijetnama, ali ga je u tome sprečavala bezbednosna služba. Kao predsednik sa najvećim spolljnopolitičkim znanjima u istoriji SAD, Nikson je bio prinuđen da se povuče sa funkcije zato što su njegovi napori da se postigne mir ugrožavali moć i profit vojno-industrijskog kompleksa.
Važno je razumeti da nikada nije bilo nikakvih dokaza protiv Niksona u toku „istraživanja“ Vašington posta. Postovi novinari su jednostavno spojili niz glasina koje su Niksona prikazivale u negativnom kontekstu.
Njegov „zločin“ se sastojao u tome što je on rekao da je za Votergejt provalu čuo kasnije nego što je stvarno čuo. Nikson nije želeo da se o provali čuje pre njegovog reizbora na funkciju, zato što je znao da bi Vašington post, koji radi za CIA, koristio ovu aferu kako bi sprečio njegov reizbor.
IZDAJNIK OLIGARHIJSKIH STRUKTURA
„Zločin“ zbog koga je Nikson uklonjen sa funkcije bio je njegov uspeh u postizanju mirnih i stabilnih odnosa sa Rusijom i Kinom.
Tramp potiče iz sfere nekretnina i zabave, on nije svestan u kakvo je minsko polje kročio kada je rekao da je vreme da se normalizuju odnosi sa Rusijom i da se preispita uloga NATO.
Vojno-industrijski kompleks SAD postoji zahvaljujući budžetu koji se puni iz džepova američkih poreskih obveznika.
Taj budžet iznosi hiljadu milijardi dolara godišnje. Time što je zapretio da će normalizovati odnose sa neprijateljima, koji su veštački stvoreni da bi se opravdao ovaj kolosalni budžet, Tramp je postao najveća pretnja profitu i moći bezbednosnih agencija.
To je razlog zbog kojeg će Tramp biti slomljen i/ili uklonjen sa mesta predsednika SAD.
Još jednom se pokazalo da je američka demokratija nemoćna. Nema nikoga u Vašingtonu ko bi mogao pomoći Trampu.
Oni koji bi mu mogli pomoći, poput mene, nikada ne bi dobili saglasnost Senata, koji je opet potpuno u vlasti vojno-industrijskog kompleksa, Volstrita i izraelskog lobija.
Tramp je pokušao da poveže izmučeni američki narod sa vladom, što ga je obeležilo kao izdajnika oligarhijskih struktura, koje će ga pretvoriti u primer za svakog ko bi u budućnosti pomislio da od naroda traži pomoć.
Prevod Ivan T. Lukić
(Izvor: Standard.rs)
